Izvestan napredak je ostvaren kada je reč o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova, procesu izrade Zakona o policiji i uspostavljanjem Kancelarije za azil, ali nije bilo napretka u oblasti vladavine prava, rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama, zaštite žrtava trgovine ljudima, sistemskog regulisanja migracija, ocenili su predstavnici koalicije „prEUgovor".
Srbija je ostvarila ograničen i nejednak napredak u sprovođenju politika iz oblasti obuhvaćenih poglavljima 23 i 24 pregovora o pristupanju Evropskoj uniji, rečeno je na predstavljanju četvrtog polugodišnjeg nezavisnog izveštaja koalicije prEUgovor održanom 4. jun 2015. godine u Medija centru.
Neophodno je da Vlada Srbije uloži znatan napor kako bi obezbedila poštovanje načela vladavine prava, bolju koordinaciju među državnim organima i što hitnije uspostavljanje delotvornih mehanizama zaštite prava žrtava krivičnih dela, kao i da uključi organizacije civilnog društva u praćenje sprovođenja akcionih planova za poglavlja 23 i 24, istaknuto je na konferenciji.
„Period od oktobra 2014. do aprila 2015. godine obeležila su tri ključna događaja: izrada akcionih planova za poglavlja 23 i 24, javna rasprava o novom Zakonu o policiji i pritisak vlasti na nezavisne državne institucije“, naglasio je istraživač BCBP Bojan Elek, jedan od urednika četvrtog po redu izveštaja koji je sačinila koalicija sedam organizacija civilnog društva.
Elek je istakao da je ostvaren izvestan napredak postizanjem dogovora o integrisanju sudstva i jedinica civilne zaštite na severu Kosova. Sa druge strane, i dalje nema pomaka u formiranju Zajednice srpskih opština i rešavanju ostalih otvorenih pitanja iz Briselskog sporazuma, naveo je istraživač BCBP.
Ne može se govoriti o vladavini prava ukoliko primena zakona zavisi od političke volje, ocenio je izvršni direktor BCBP Predrag Petrović.
U civilnoj i demokratskoj kontroli oružanih snaga je došlo do nazadovanja budući da su nezavisne državne institucije imale teškoća u vršenju nadzora nad sektorom bezbednosti, istakao je predstavnik BCBP.
„Iako Evropska komisija naglašava da je vladavina prava prioritetna oblast, sudeći prema onome što se dešavalo u prethodnih šest meseci, možemo zaključiti da vlastima u Srbiji do vladavine prava nije baš mnogo stalo. To se najbolje vidi na primeru odnosa izvršne i vlasti uopšte prema nezavisnim državnim institucijama, posebno na primeru Zaštitnika građana. Predstavnici vlasti osporavaju i ovlašćenja koja Poverenik za slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ima naspram sektora bezbednosti, a svedoci smo odugovlačenja reforme Agencije za borbu protiv korupcije, čime se ovoj instituciji onemogućuje da stekne veće nadležnosti i ovlašćenja“, rekao je Petrović.
Izvršni direktor BCBP je kao pozitivan pomak u prethodnih nekoliko meseci naveo javnost procesa izrade nacrta novog Zakona o policiji, koji je uvod u reforme u normativnom pogledu.
Ipak, Petrović ističe da zabrinjava to što sugestije civilnog društva nisu uvažene u veoma važnim oblastima poput depolitizacije policije, što takođe ukazuje da vlast nema volju za unapređenje vladavine prava. Na kraju, izvršni direktor BCBP je naglasio i potencijalni rizik zbog toga što je predsednik Vlade istovremeno i sekretar Biroa za koordinaciju službi bezbednosti.
Predstavnica ASTRE Ivana Radović je istakla da se na osnovu podataka dobijenih iz analize presuda za krivično delo trgovine ljudima vidi da je tretman žrtava u sudskom postupku i dalje jako loš, ocenivši da su „žrtve manje zaštićene od optuženih za to krivično delo“.
Kao veliki problem istakla je ponavljanje viktimizacije žrtava usled prevelike dužine trajanja suđenja, čestog ponavljanja iskaza i suočavanja sa okrivljenima, kao i višegodišnjeg procesa pokušavanja da dobiju novčanu kompenzaciju.
Prema njenim rečima, žrtve su uglavnom ženskog pola i deca, iako je prošla godina bila izuzetak jer su muškarci činili 80% žrtava, rekla je ona i dodala da je reč o eksploatisanoj radnoj snazi na gradilištima u Rusiji.
Sa druge strane, prosečna kazna koja se dosuđuje za delo trgovine ljudima u Srbiji iznosi 3,9 godina, navela je predstavnica ASTRE.
Tanja Ignjatović iz Autnomnog ženskog centra skrenula je pažnju na porast rodno zasnovanog nasilja i nemar povodom položaja rodne politike u poglavljima 23 i 24.
Ignjatović je izrazila zabrinutost oko primene politike antidiskriminacije i Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Nezadovoljstvo je izrazila i zbog nedostatka transparentnosti i kriterijuma prilikom izbora nove Poverenice za ravnopravnost. Ona je podsetila da je u oktobru 2014. ukinuta Uprava za rodnu ravnopravnost, a da je u novouspostavljenom Koordinacionom telu za rodnu ravnopravnost od šest članova samo jedna žena.
Predstavnica AŽC je ukazala da akcioni plan za to telo nije usklađen sa Akcionim planom za poglavlje 23 u delu rodne ravnopravnosti - ni u rokovima, ni u budžetu ni u institucijama, iako predviđaju slične aktivnosti i mere.
Miroslava Jelačić iz Grupe 484 je istakla da nije ostvaren znatniji napredak u oblastima migracije i azila. Srbija se nije na vreme pripremila za migracijepreko svoje teritorije, nema definisane procedure za iregularne migrante i suočava se sa teškoćama u sprovođenju sporazuma o readmisiji koje ima sa EU i zemljama u okruženju, navela je ona.
Skrenula je pažnju na alarmantne statistike u pogledu rapidnog rasta broja migranata kojih bi, kako je navela, do kraja godine moglo biti i do 40.000. Ona je ukazala na nedostatak kapaciteta lokalnih centara za tražioce azila i pozvala nadležne da povećaju alokaciju sredstava na ciljana mesta.
Kao napredak predstavnica Grupe 484 je spomenula kreiranje Kancelarije za azil januara 2015. godine,kao i to što nije bilo humanitarnih kriza sa migrantima van centara za azil.
Predstavljanju je prisustvovalo preko 70 učesnika, među kojima su bili predstavnici Ministarstva pravde, Ministarstva unutrašnjih poslova, Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom, ambasada Nemačke, Britanije, Amerike, Rusije, Švajcarske, Danske, Rumunije i Hrvatske, Misije OEBS, Kancelarija UN, Delegacije EU, brojnih fondacija, organizacija civilnog društva, akademske zajednice i medija.
Iz publike su postavljena pitanja na temu inkluzije manjina, odnosa unutrašnje i spoljne migracije i primene Istanbulske konvencije Saveta Evrope.