Iako je Savet za bezbednost Opštine Požega prethodno doprinosio lokalnoj bezbednosti i formalno imao mandat do 2022. godine, od 2019. godine ne postoje javno dostupni dokumenti o njegovom radu. Potrebno je da se ovo telo reaktivira, zaključeno je na predstavljanju Lokalnog institucionalnog barometra 19. juna u Kulturnom centru Požega.
Miroslav Tamburić iz Foruma civilne akcije Forca naveo je na početku konferencije da se pre dve decenije krenulo sa osnivanjem lokalnih saveta za bezbednost u Srbiji. U tom smislu, istakao je važnost takvog saveta za Opštinu Požega, gde je osnovan 2015. godine.
„Ideja Iokalnih saveta za bezbednost je da okupe sve relevantne aktere na lokalnom nivou kako bi svojim radom doprineli rešavanju svih problema, dakle, ne samo bezbednosnih problema“ objasnio je Bojan Elek, zamenik direktora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
U sastav pojedinih saveta za bezbednost u Srbiji uključena je i Bezbednosno-informativna agencija. Suština rada ovih lokalnih saveta za bezbednost ogleda se u preventivnom delovanju. Drugim rečima, u prepoznavanju negativnih trendova na lokalnom nivou kako bi se smanjili rizici od neželjenih događaja, dodao je Elek.
Prvobitni sastav Saveta za bezbednost Opštine Požega, nakon osnivanja 2015. godine, bio je u skladu sa preporukama Ministarstva unutrašnjih poslova i Stalne konferencije gradova i opština, napomenuo je Goran Đukić iz Foruma civilne akcije i autor analize.
„U sastav Saveta bili su uključeni predstavnici Policijske stanice Požega, Centra za socijalni rad, pravosuđa, zdravstvenog sektora, civilnog sektora i obrazovnih ustanova. Međutim, već je 2016. godine promenjen sastav ovog saveta, odnosno isključeni su predstavnici suda, civilnog društva i obrazovnih ustanova“, kazao je Đukić.
Đukić je naglasio da javno dostupni dokumenti pokazuju da je u periodu od osnivanja ovaj savet kvalitativno doprinosio bezbednosti Opštine Požega. Tako je, na primer, Savet predstavio analizu rezultata u sektoru bezbednosti za 2015. godinu, analizu bezbednosnih rizika za 2016. godinu, te učestvovao u izradi Strategije razvoja Opštine Požega za period 2016-2021. godine.
„Tokom istraživanja pronašli smo zapisnike o radu lokalnog saveta za bezbednost zaključno sa 2018. godinom. Manjina službenika Opštine Požega zna da je ovo telo formirano“, dodao je.
Dodatni problem je nedostatak finansijskih sredstava. Budžetom lokalne samouprave ili opštine u većini opština/gradova u Srbiji nisu obezbeđena sredstva za rad lokalnih saveta za bezbednost, od čega ne odstupa ni Požega.
„Zato je potrebno je da se reaktivira rad Saveta za bezbednost Opštine Požega, da se izradi interni i eksterni plan komunikacije, u sastav ovog Saveta uključiti predstavnike medija, sredstva za rad Saveta treba da budu obezbeđena budžetom lokalne samouprave za svaku godinu, treba revidirati postojeći plan rada Saveta, kao i razmeniti iskustva sa drugim lokalnim savetima za bezbednost u opštinama u Srbiji“, zaključio je Đukić.
Nakon predstavljanja nalaza istraživanja, usledila je diskusija autora ovog izveštaja sa prisutnima o lokalnim problemima u Opštini Požega. Među prisutnima bili su predstavnici Policijske uprave u Požegi, lokalnog Crvenog krsta, saveta roditelja i školskih ustanova. Tokom diskusije bilo je reči o masovnim ubistvima početkom maja 2023. godine, i zbog toga su se saglasili da naredni sastanak organizuju septembra 2023. godine kad krene nova školska godina.
