Dosadašnji tempo evropskih integracija Srbije nije zadovoljavajući. Potrebno je iskoristiti obnovljenu pažnju Evropske unije na procesu proširenja i hrabro ubrzati reforme, a za to je neophodna saradnja institucija sa civilnim društvom i vraćanje uzajamnog poverenja, zaključci su konferencije kojom je koalicija prEUgovor obeležila deceniju postojanja i predstavila 20. po redu prEUgovor Alarm, redovni nezavisni polugodišnji izveštaj koji prati stanje reformi u pojedinim oblastima Klastera 1.
Na panel diskusiji učestvovali su ministarka za evropske integracije Srbije Tanja Miščević, Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija, Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra i Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
U svom pozdravnom govoru, Jelena Pejić Nikić, viša istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i koordinatorka koalicije izjavila je da je prilikom šestomesečnog praćenja rada nove Vlade u fokusu bio dovršetak pravosudne reforme i izrada nacrta zakona o unutrašnjim poslovima. Osvrnuvši se na nedavne tragične događaje koji su pogodili Srbiju, Pejić Nikić je izjavila da na to moramo gledati kao na opomenu i nastaviti da ukazujemo na sistemske probleme, ali i da dajemo predloge za prevazilaženje istih.
Žiofre: Vladavina prava ostaje glavni stub evropskih integracija
Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre izjavio je da je za Srbiju sada vreme da hrabro ubrza reforme, u trenutku kada EU puno više pažnje obraća na zemlje kandidate za članstvo. „Kada postoji snažna volja, možemo napredovati, čak i u kratkom vremenskom periodu. Reforme počinju promenom zakona, a EU se zasniva na vladavini prava i poštovanju ljudskih prava.”
Ambasador EU u Srbiji naglasio je važnost slobode medija i izražavanja kao jedan od važnih faktora za pristupanje EU, dok vladavina prava i dalje ostaje glavni stub u tom procesu.
Saradnja institucija i civilnog društva je ključna, te treba obezbediti podsticajno okruženje gde one mogu da obezbede finansijske resurse i da deluju bez pritisaka, zaključio je Žiofre.
Nepovoljan kontekst za uživanje ljudskih prava, reforme samo na papiru
Tema koja nije bila u fokusu reformi u okviru evropskih integracija, a u Srbiji je poslednjih dana veoma aktuelna je sprečavanje nasilja i zaštita ranjivih grupa, naročito žena i dece. Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra govorila je o nepovoljnom kontekstu za uživanje ljudskih prava u Srbiji, uz jačanje desnice, govor mržnje u javnom prostoru, anti-rodne narative i napade na neistomišljenike, navodeći niz institucionalnih propusta i incidenata.
Istakla je da se radne grupe i koordinaciona tela kasno konstituišu i ne rade pravovremeno. „Sredinom marta održana je prva sednica Saveta za suzbijanje nasilja u porodici u novom sazivu, a do tada je već ubijeno devet žena,“ ukazala je Ignjatović.
„U tim okolnostima reći da sistem nije zakazao je besramno. Ništa nije stalo tog 3. maja, a sve reči koje su nas dovde dovele nastavljene su sa istih mesta“, kazala je Ignjatović, dok su članice Autonomnog ženskog centra držale transparent na kome je pisalo „Tražimo odgovore“, pozivajući i na odgovore o postupanju institucija u slučaju ubistva žene u Pirotu.
Rad nezavisnih organa ne bi smeo da zavisi od političke volje
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija ukazuje da nema napretka u nekim bitnim delovima Poglavlja 23, čak i kada se gleda šta smo dobili od preporuka iz Evropske komisije. „Voleo bih da za borbu protiv korupcije nije potrebna politička volja, već da to čine nezavisni sudski organi”, izjavio je Nenadić, ocenivši da je jedna od preporuka u izveštaju delimično ispunjena - reč je o javnim nabavkama.
Nenadić je ukazao i na propuste u procesu usvajanja pravosudnih zakona, kojima se sprovode ustavni amandmani u oblasti pravosuđa, kao i u postupku izbora istaknutih pravnika koji je usledio. Dok u potonjem nije obezbeđeno učešće zainteresovane stručne i opšte javnosti, u prvom je učešće te javnosti obesmišljeno, te su usvojena rešenja koja ostavljau previše diskrecije podzakonskim aktima.
„Nedopustivo je da pravosudni saveti sami odlučuju o javnosti svog rada, pogotovo ako imamo u vidu da članovi ovih saveta imaju Ustavom zajemčen potpuni imunitet za izrečeno mišljenje i glasanje“, upozorio je Nenadić.
Unapređenje Nacrta zakona o unutrašnjim poslovima: treća sreća?
Pokušaji da se unaprede odredbe zakona o unutrašnjim poslovima i dalje traju kroz razgovore sa predstavnicima MUP-a, a dva fronta na kojima se i dalje vodi bitka su biometrijski nadzor i upravljanje policijom, naglasio je Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Ukazao je i na nedavno osnivanje Srednje škole unutrašnjih poslova bez zakonskog osnova.
„Možemo reći da imamo vladavinu pravom umesto vladavine prava. Oni koji imaju moć i ideju šta žele da urade - to postižu izmenama zakona“, zaključio je Elek.
Kao konkretnu preporuku za Vladu Srbije Elek je izdvojio potrebu da se što pre raspiše konkurs za izbor direktora policije, pozicije koja je upražnjena od kraja 2021. godine, a čiji je značaj naročito naglašen u poslednje vreme.
Miščević: Nema evropskih integracija bez učešća svih građana
Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević izjavila je da je civilno društvo važan segment procesa integracija, uz podsetnik da treba da bude kritično, ali i objektivno. „Naš glavni zadatak je dijalog jer nije dobra polazna osnova ako civilno društvo ne učestvuje u procesima jer ne veruje institucijama“, naglasila je, dodavši da „nema procesa EU integracija ukoliko u tome ne učestvuju svi građani.“
"Ako uzmemo za primer reformu pravosuđa, to nije zakon, to nije čak ni usvajanje ustavnih amandmana, ni zakona i podzakonskih akata. To je promena svesti, to je profesionalizacija, izgradnja integriteta i aktivnosti svih onih koji učestvuju u tom procesu. Ja ne kažem da treba da čekamo vekovima, ne tražim ni opravdanje u tom segmentu, ali bih volela da svi zajedno učestvujemo u tome“, ističe Miščevićeva.
Konferenciju „Decenija prEUgovora: Očuvanje reformi vladavine prava bez kompromisa“ možete u celosti pogledati ovde.
