Nezavisnom analizom efektivnosti Sigurne ženske kuće u Novom Sadu Lokalni institucionalni barometar nudi koristan alat za zagovaranje unapređenja podrške žrtvama nasilja, zaključeno je na predstavljanju ove publikacije 27. aprila u Omladinskom centru OPENS u Novom Sadu. U fokusu konferencije bio je rad Sigurne ženske kuće pri novosadskom Centru za socijalni rad.
U uvodnoj reči koordinatorka koalicije prEUgovor i viša istraživačica Beogradskog centra za politiku Jelena Pejić Nikić predstavila je rad koalicije i objasnila značaj istraživanja institucionalne efektivnosti i povezivanja sa lokalnim organizacijama.
„Mimo tehničkih stavki akcionih planova u okviru evropskih integracija, bitno je da li se propisi primenjuju i da li institucije rade svoj posao. Institucionalni barometar nastoji da odgovori na to pitanje i ponudi širu sliku stanja reformi u oblasti vladavine prava,” istakla je Pejić Nikić.
Kristina Topić, asistentkinja za javne politike u organizaciji ASTRA, izdvojila je ključne preporuke iz Institucionalnog barometra: „Potrebno je zakonski urediti ulogu Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, povećati broj osoblja i smeštajne kapacitete i omogućiti žalbu na njegove odluke”.
Topić je naglasila značaj lokalnih organizacija koje pružaju usluge žrtvama trgovine ljudima i šire svest o ovoj temi, naročito među mladima, koji predstavljaju rizičnu grupu.
Sigurna ženska kuća predstavlja prekretnicu za žrtve nasilja
Dobrila Marković, Sloboda Nema Cenu, jedna od autorki poglavlja o Sigurnoj ženskoj kući u Novom Sadu pohvalila je saradnju sa ovom institucijom.
„Neophodna je nezavisna eksterna evaluacija radi unapređenja rada. Toliko smo opterećeni svakodnevnim poslom da inače nemamo vremena za analizu. Ovim istraživanjem dobili smo alat za dalje zagovaranje unapređenja podrške žrtvama nasilja”, kazala je.
Među glavnim preporukama izdvojila je uvođenje celodnevnog fizičkog obezbeđenja Sigurne ženske kućea ne samo noću. S obzirom na ciljnu grupu koja se štiti, za taj posao morale bi da budu angažovane žene, napomenula je.
„Barometar nam je pomogao da zajedno učimo, da postavimo sebi pitanja kojima se ranije nismo bavili”, saglasila se i rukovoditeljka Sigurne ženske kuće Nada Padejski Šekerović.
Ona je navela da prihvatilište funkcioniše pri Centru za socijalni rad u Novom Sadu od 2006, prvo kao projektna aktivnost, a od 2009. kao redovna organizaciona jedinica. Ima kapacitet da pruži usluge za 20 korisnica 24/7, stabilno se finansira ali nema dovoljno zaposlenih.
Naročito je istakla značaj prihvatilišta za žrtve nasilja. „Prekretnica je ključna reč. Žrtve dođu zastrašene pretnjama - „Uzeću ti decu”, „Niko ti ne veruje”, „Nećeš videti sunce”... Ozare se kad shvate da to nije tačno, da imaju pomoć na raspolaganju i pravo na besplatne usluge advokata,” rekla je Padejski Šekerović.
Prema njenoj proceni, potrebno je tri godine da se žena psihološki, socijalno i finansijski stabilizuje nakon nasilja. Zapošljavanje žrtava je naročito zahtevno, potrebno je socijalno mentorstvo da bi žena ostala na tržištu rada.
