Zbog ograničenih kapaciteta, nezavisne institucije se u radu sa ranjivim grupama oslanjaju na nevladine organizacije. S druge strane, Sektor unutrašnje kontrole MUP-a, uprkos većim resursima ne može da se pohvali boljim rezultatima, zaključeno je na drugom panelu predstavljanja „Institucionalnog barometra 3.0" koalicije prEUgovor 20. aprila u hotelu Metropol Palace u Beogradu.
Drugi deo panela povodom predstavljanja Institucionalnog barometra 3.0 bio je posvećen Poglavlju 24 (Unutrašnji poslovi), a analizom aktivnosti Komesarijata za izbeglice i migracije Gordana Grujičić iz Grupe 484 otvorila je diskusiju.
Migracije su oblast gde civilno društvo i Vlada najbolje sarađuju
„Ono što bih izdvojila kada je reč o smeštaju, uz podršku međunarodne zajednice je sa unapređenjem smeštajnih kapaciteta u pogledu strukture i ljudskih resursa, kao i u segmentu izjednačavanja standarda usluga u prihvatnim centrima,” izjavila je Grujičić. Ove godine su po prvi put na Nacionalnoj akademiji javne uprave akreditovana tri programa za upravljanje migracijama, što će ojačati institucionalne kapacitete kada je u pitanju upravljanje migracijama. Za razliku od nekih drugih institucija, Komesarijat za izbeglice i migracije učestvuje u diverzifikovanom krugu koordinacionih mehanizama i mogu se videti određeni doprinosi i rezultati.
Jelena Šurlan iz Komesarijata za izbeglice i migracije nadovezala se da su migracije oblast u kojoj civilno društvo i Vlada najbolje sarađuju. „Kroz krizu prethodnih godina bili smo upućeni jedni na druge, tako da smo zajedno gradili ovaj sistem koji sada imamo. EU umnogome podržava naš rad, a postali smo i član Evropske migracione mreže. Ovo je pravi trenutak da čujemo zamerke na svoj rad i da unapredimo ono za šta tokom prethodnih godina krize nismo imali vremena.”
Neophodno je jasno definisati ulogu Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima
U ime organizacije ASTRA, o analizi Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, na panelu govorile su Jasmina Krunić i Kristina Topić.
„Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima ima jako ambiciozan zadatak da se na nacionalnom nivou bavi identifikacijom žrtava, nijihovim potrebama, pravi planove zaštite, koordinira njihovu podršku sa drugim ustanovama i prati žrtve kroz sistem”, izjavila je Jasmina Krunić i zaključila da je neophodno da se jasno komunicira šta Centar radi - koordinaciju ili usluge, kao i da se ojačaju kapaciteti kako bi imao dovoljno stručnih radnika.
Kristina Topić izjavila je da je Centar ustanovio da podršku prihvatilištu pružaju kako specijalizovane nevladine organizacije tako i Crveni krst, ne samo kada su u pitanju žene, već i muškarci, s obzirom da za njih ne postoji smeštaj u prihvatilištu. „Potrebno je povećati kapacitete prihvatilišta za smeštaj žena žrtava kao i pronalaženje rešenja za urgentni smeštaj za dece žrtve trgovine ljudima. Kada je reč o muškarcima žrtvama trgovine ljudima, potrebno je da ujedinjeni radimo na pronalaženju sredstava i obezbeđivanju smeštaja za njih“, naglasila je Topić.
Vršilac dužnosti direktora Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, Aleksandra Ljubojević, izjavila je da se u 90% slučajeva slaže sa iznetom analizom, budući da i sami imaju zamerke na ceo sistem. „Najbolje bi bilo da Srbija ima prihvatilište za decu žrtve trgovine ljudima, ali problem je finansiranje i zapošljavanje novih ljudi. Sada u prihvatilištu imamo nedovoljan broj zaposlenih.“ Ljubojević je naglasila važnost saradnje sa NVO i partnerstvo na projektima, budući da Centar nema budžetskih sredstava za urgentnu pomoć.
Uprkos zavidnim kapacitetima rezultati rada Sektora unutrašnje kontrole nisu poboljšani
Mlađi istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Miloš Jovanović izneo je ključne podatke iz analize rada Sektora unutrašnje kontrole Ministarstva unutrašnjih poslova.
„Iako Sektor unutrašnje kontrole (SUK) Ministarstva unutrašnjih poslova ima najveći broj zaposlenih od osnivanja, to nije doprinelo poboljšanju njegovog operativnog rada, uprkos tome što raspolaže dovoljnim tehničkim i finansijskim resursima.“ Jovanović je dodao da građane Srbije zbunjuje što u MUP-u postoji mnoštvo internih mehanizama kontrole. Kada bi mehanizmi bili objedinjeni, građani bi znali kome tačno mogu da prijave nezakonito i neprofesionalno postupanje policije.
Zdravko Stojov, pomoćnik v.d. načelnika Sektora unutrašnje kontrole, naglasio je da je MUP čvrsto opredeljen za jačanje vladavine prava u Republici Srbiji i ukratko je predstavio prošlogodišnje rezultate SUK-a.
„SUK vrši kontrolu policijskih službenika, a u cilju sprečavanja korupcije sprovode se preventivne aktivnosti kao što su test integriteta, analiza korupcije i provera imovinskog stanja. Policijski službenici i drugi zaposleni u MUP-u protiv kojih su podnete krivične prijave uglavnom su optuženi za korupciju, na koju se odnosi oko 70% podnetih krivičnih prijava. Preko otvorene telefonske linije za prijavu korupcije i drugih nezakonitosti u radu pripadnika MUP-a, tokom 2022. godine primljeno je preko 8700 poziva građana.“
Na preporuku prEUgovora da SUK treba da zapošljava i kadrove izvan policije putem javnog konkursa, Stojov je odgovorio: „Da bi neko kontrolisao rad zaposlenih, neophodno je da detaljno poznaje oblasti rada u jedinicama koje kontroliše“, zaključio je Stojov. Svoje izlaganje Stojov je završio rečima da je u poslednje vreme u Sektoru stavljen poseban akcenat na primenu preventivnih mera.
