Ključne prepreke za efektivnost nezavisnih institucija su nedovoljni kapaciteti i odnos izvršne i zakonodavne vlasti prema njima, zaključeno je na predstavljanju „Institucionalnog barometra 3.0" koalicije prEUgovor 20. aprila od 11 časova u hotelu Metropol Palace u Beogradu.
„Osnovno pitanje koje postavljamo je kako institucije rade svoj posao. Moramo da sagledamo stanje i rezultate reformi mimo tehničkih stavki akcionih planova”, istakla je Jelena Pejić Nikić, koordinatorka koalicije prEUgovor i viša istraživačica Beogardskog centra za bezbednosnu politiku. Naglasila je da je bitno u kom stepenu građani imaju poverenje u procese koje vode institucije.
Gerhard Zalcer, iz Delegacije Evropske unije u Srbiji svoje uvodno izlaganje je iskoristio kako bi naglasio da demokratija nije moguća bez nezavisnih institucija i da su jake i nezavisne institucije neophodan preduslov za demokratiju i ključ za borbu protiv korupcije.
Dušan Šabić, urednik Institucionalnog barometra 3.0 istakao je da ova publikacija predstavlja nastavak istrajnog rada koalicije prEUgovor u želji da svojim nalazima doprinese reformama i konkretnim promenama na terenu primenom originalne metodologije. „Merenje institucionalne efikasnosti je bitan element procene napora države da postigne konkretne ciljeve, jer su upravo efikasne institucije preduslov za uspešno sprovođenje konkretnih mera i politika. Ovo je naročito važno u oblastima koje su teško merljive, kao što je nivo korupcije.ˮ
Prvi put merena je i efektivnost šest lokalnih institucija
Ivan Radojević, urednik Lokalnog institucionalnog barometra, objasnio je da se izradi lokalnog institucionalnog barometra pristupilo iz razloga što su reforme često vidljivije na lokalnom nivou.
Lokalni institucionalni barometar obuhvata rad šest institucija na nižim nivoima vlasti: Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman, Antikorupcijski mehanizmi grada Novog Pazara, Prihvatilište za žene i decu ugrožene porodičnim nasiljem „Sigurna ženska kućaˮ pri Centru za socijalni rad Grada Novog Sada, Više javno tužilaštvo u Užicu, Savet za migracije Grada Subotice i Savet za bezbednost u Požegi.
„Institucije na lokalnom nivou nisu izabrane slučajno, birane su tako da imaju slične uloge kao institucije koje se prate na centralnom nivou”, naveo je Radojević, i naglasio da je na lokalnom nivou teže doći do podataka o radu institucija.
Tema prvog panela bile su reforme u okviru poglavlja 23, odnosno borba protiv korupcije i zaštita osnovnih prava.
Nema poboljšanja u radu Agencije za sprečavanje korupcije
Zlata Đorđević, istraživačica Transparentnosti Srbija, izjavila je da su problemi u radu Agencije za sprečavanje korupcije, uprkos malim koracima napred, i dalje nepromenjeni, te da kao osnovni problem ostaje manjak kadrovskih i materijalnih resursa. Kao deo problema navodi i način na koji se biraju čelnici u svim nezavisnim institucijama. „Zaposleni u Agenciji imaju dovoljno znanja i mogu da rade svoj posao, ali samo rukovodstvo i politička klima je takva da se sprovodi samo ono sto je striktno navedeno u zakonu. Agencija ne deluje proaktivno i ne koristi sve mogućnosti koje zakon nudi”, naglasila je Đorđević.
Dušan Šabić je u ime Centra za primenjene evropske studije predstavio nalaze o radu institucije Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (Poverenik).
Efektivnost Poverenika narušava neresponzivnost drugih nadležnih organa
„Institucija Poverenika uspela je da održi visok nivo efikasnosti. Napretka ima u pogledu ljudskih kapaciteta i novih ovlašćenja. Međutim, prekršioci oba zakona koje Poverenik štiti i dalje najčešće prolaze bez kazne, što svakako stvara izuzetno lošu sliku i šalje lošu poruku. Odnos drugih institucija prema Povereniku je ključni problem koji mora hitno da se menja da bi Poverenik pokazao građanima da može da zaštiti njihova prava”, zaključio je Šabić.
Lela Rudić, iz kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, smatra da je dobro i zdravo da institucije budu pod pažnjom javnosti.
„Poverenik se stara o podizanju svesti i ima brojne uloge, kroz različite aktivnosti obezbeđuje da organi vlasti izvršavaju svoje obaveze i da tražioci informacija mogu da ostvare svoja prava bez odlaganja”, naglasila je Rudić. Ona je ukazala i na praksu zloupotrebe prava na slobodan pristup informacijama, čiji je cilj novčana korist. Kada je reč o zaštiti podataka o ličnosti izrazila je zabrinutost što se posebnim zakonima zaobilaze prava i obaveze u ovoj oblasti. Kao primer navela je Nacrt zakona o obradi podataka evidencijama u unutrašnjim poslovima iz decembra 2022.
