Izmenjene geopolitičke okolnosti pojačale su pažnju i napore Evropske unije u regionu i dale novi zamah politici proširenja. Međutim, Srbija je gotovo celi izveštajni period provela s Vladom u tehničkom mandatu, što je negativno uticalo na sprovođenje većine reformskih aktivnosti. Ključne oblasti poput pravosuđa i osnovnih prava, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala ostale su čak i ispod ionako lošeg proseka zemlje, zaključak je konferencije na kojoj je predstavljen novi prEUgovor Alarm izveštaj o napretku Srbije u klasteru 1 .
U izveštajnom periodu od maja do oktobra 2022. godine evropske integracije u Srbiji bile u hibernaciji, istakla je Jelena Pejić Nikić, urednica Alarm izveštaja i istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Ona je dodala i da je vidljiva neodlučnost Srbije i odugovlačenje u trenutku kada je pojačana pažnja na region, odnosno kada se „oživljava“ politika proširenja.
Nema novih propisa, a ni postojeći se ne primenjuju
Pored samog procesa usvajanja propisa koji je bio otežan činjenicom da je Vlada bila u tehničkom mandatu, ona se osvrnula i na probleme u primeni važećih propisa.
„U nekim oblastima očigledno postoji i volja da se propisi ne primenjuju, odnosno da se zaobilaze, što je najjasnije u oblasti reforme javne uprave, odnosno profesionalizaciji državne uprave, kao i oblasti javnih nabavki“, istakla je Pejić Nikić.
Odgovor države je slab i na sve složenije trendove trgovine ljudima, a još jedan aspekt koji se ne može smatrati zadovoljavajućim jeste nedostatak strateškog pristupa u borbi protiv organizovanog kriminala, za koju Pejić Nikić smatra da je do sada više bila predstava za javnost. Posebno je istakla nacrt Zakona o unutrašnjim poslovima koji je prošle godine povučen usled burne reakcije javnosti, odnosno upozorila da Ministarstvo unutrašnjih poslova nije odustalo od ovog zakona i njegovih spornih odredbi i da se očekuje da će nacrt ubrzo biti na dnevnom redu nove Vlade.
Zaključuje da su Poglavlja 23 i 24 ta koja mogu da zakoče napredak u svim drugim oblastima, ali da naši mediji i zvaničnici zaboravljaju tu stranu priče, fokusirajući se radije na pritiske da se Srbija usaglasi sa sankcijama Evropske unije prema Rusiji.
Nije otklonjena mogućnost uticaja političke vlasti na pravosuđe
Sofija Mandić, članica Centra za pravosudna istraživanja, predstavila je najvažnije aspekte pravosudne reforme. Kao poseban problem podvukla je podložnost sudske grane vlasti uticaju ostalim granama vlasti kao problem koji nije sasvim eliminisan u rešenjima koje nude ustavni amandmani, a ni radni tekstovi pet pravosudnih zakona, koji su pisani tokom izveštajnog perioda.
„Svaka ideja od koje smo počeli, a to je da zakonodavna i izvršna vlast ne vrše uticaj na tužilaštvo, pretvorila se u svoju suprotnost ili u mogućnost da se zloupotrebi i da se onemogući kritika rada pravosuđa“, zaključila je ona.
Kao primer lošeg rešenja navodi kvorum od osam članova za sednice Visokog saveta sudstva, koji će ubuduće birati sudije. To znači da bez istaknutih pravnika koje bira Narodna skupština uopšte neće moći da se održi sednica ovog tela, čime se otvara prostor za blokadu. I Venecijanska komisija je preporučila da to treba da se promeni, ali se ista odredba našla i u izmenjenom tekstu nacrta zakona koje je objavilo Ministarstvo pravde, ukazala je Mandić.
Osvrnula i na činjenicu da građani nisu zainteresovani za ovu vrlo značajnu temu, što je pokazala i niska izlaznost od 30% na ustavnom referendumu u januaru.
„Građani Srbije, nezavisno od Evropske unije, vode borbu sami sa sobom oko toga da li Ustav i pravila koja međusobno dogovorimo, kao način na koji će funkcionisati naša zajednica, imaju mesto u našem društvu. Izgleda da građani znaju da tamo gde je sila, tamo se donose odluke, a ne slovom Ustava“, zaključila je.
Vlast nastavlja da krši zakon, a više ni ne traži izgovore
„Ne možemo reći da imamo napredak u borbi protiv korupcije kada je reč o pravosudnim organima. Nadamo se da će reforma doneti neke pozitivne pomake, da će samostalni tužioci biti hrabriji i otvarati slučajeve korupcije“, rekao je Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija.
U svom izlaganju dotakao se i pitanja strateških antikorupcijskih akata koje vidi kao veoma važne, ali istovremeno naglašava da nije dovoljno samo doneti takve dokumente, već je neophodno imati motor iza planskog dokumenta koji će da pokrene stvari.
Kao posebno zabrinjavajuću istakao je činjenicu da predstavnici institucija ne reaguju na kritike upućene povodom stanja u istima: „Imamo situacije kao što je nezakonito v.d. (vršilac dužnosti, prim. aut.) stanje u javnoj upravi i javnim preduzećima. Ranije, kada se potezalo to pitanje, mogli smo da čujemo izjave ministara i premijera da će to stići na dnevni red, ali sada više ni takve izgovore ne čujemo.“
Podsetio je da je u protekle dve godine 4/5 državnih službenika na položaju bilo postavljeno uz direktno kršenje zakona, a u 30% slučajeva uz kršenje zakona po dva osnova - prekoračenje broja dozvoljenih imenovanja vršilaca dužnosti i retroaktivnost.
„Ni posle objavljivanja ovih podataka nije bilo reakcije, što nam govori da smo u pogledu primene antikorupcijskih propisa došli u fazu gde čak nemamo osnov da verujemo da će se stvari promeniti na bolje“, istakao je Nenadić.
Odronjavanje osnovnih prava postalo je vidljivije
O stanju osnovnih prava u Srbiji govorila je Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra. Ističe da su osnovna prava uvek bila u senci važnijih pitanja iz Poglavlja 23 gde je situacija bila goruća, ali da su događaji nakon zabrane Evroprajd šetnje ukazali i na vidljivo odronjavanje drugih prava koje se odvijalo u pozadini.
„Za ljude koji sede u Evropskoj komisiji i Evropskom parlamentu je nezamislivo da Vlada usvoji zaključak kojim dozvoljava ministru da prekrši dva zakona da bi ispunio neku svoju ideju. To se u Srbiji dešava“, napomenula je Ignjatović.
U delu o osnovnim pravima izveštaj nudi niz sličica iz života koje zbunjuju i dovode u pitanje sistem vrednosti u društvu. Organizacije civilnog društva i aktivisti ne mogu da stignu da polepe delove mozaika prava koji stalno otpadaju, a institucije su do te mere neefikasne da, na primer, odgovor Ustavnog suda čekamo osam godina.
„Pitanje je dokle ćemo trpeti ugrožavanje prava. Tipično je da počnete sa onima koji su na marginama, onda ostali kažu da se to njih ne tiče, ali doći će jednog trenutka i do onoga što se svih tiče. Gde god da se zadire u osnovna ljudska prava, to se tiče svih nas. Takav stav treba proizvesti, ali nemamo gde da ga proizvedemo, ni na nacionalnoj televiziji, ni u obrazovnom sistemu“, zaključuje Ignjatović.
Konferenciju u celosti možete pogledati OVDE.
Izveštaj sa događaja je napisala stažistkinja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Milica Divljak.
