Reformske aktivnosti i dalje nisu usmerene na rezultate, te oni još uvek nisu vidljivi. Istaknuti incidenti u prethodnih šest meseci i neadekvatna reakcija države na njih odraz su dugoročnih problema i sistemskih propusta na koje prEUgovor godinama ukazuje, zaključak je današnje konferencije na kojoj je predstavljen novi prEUgovor Alarm izveštaj o napretku Srbije u klasteru 1.
U izveštajnom periodu, od novembra 2021. do aprila 2022. godine i Srbija i svet prešli su iz jedne krize u drugu - od suzbijanja pandemije COVID-19 do ruskog napada na Ukrajinu. Sve to je uticalo i na evropske integracije Srbije i na reformske aktivnosti. Pored blisko povezanih promene Ustava i otvaranja pregovaračkog klastera 4, u nizu incidenata koji su obeležili ovaj period manifestovani su problemi na koje koalicija prEUgovor godinama ukazuje, istakla je Jelena Pejić Nikić, viša istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i urednica izveštaja.
„Nedostatak dijaloga u medijima i institucijama doveo je do toga da su građani krajem godine masovno izašli na ulice da brane svoja prava. Odsustvo jasne politike suočavanja sa prošlošću dovelo je do odbrane murala ratnom zločincu u centru Beograda praćene tolerisanjem ekstremne desnice a ograničavanjem slobode okupljanja i napadima na aktiviste. Rasprostranjena nezakonita vedeizacija javne uprave i javnih preduzeća pokazala je katastrofalne posledice sa havarijom u Elektroprivredi Srbije u decembru”, objasnila je Pejić Nikić.
Koalicija sumnja da su iz ovih slučajeva naučene lekcije, s obzirom da je najčešći stav vlasti - poricanje odgovornosti. Iako su neki pomaci napravljeni, još nema volje da se reše ključni problemi u kritičnim oblastima, na koje ukazuje i Evropska komisija, a to su sloboda medija, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala.
„Reforme i dalje nisu usmerene na rezultate, i oni se još uvek ne vide. Tehničke stvari se štikliraju, ali opšta slika nije popravljena. Stiče se utisak iz zvaničnog narativa da reforme sprovodimo zato što moramo, a ne zato što želimo da dostignemo standarde EU. Ako želimo da pokažemo privrženost evropskim integracijama, dobro je ali nedovoljno da to činimo samo deklarativno. Najbolji način da to pokažemo je da sprovodimo suštinske reforme u oblasti vladavine prava”, napominje Pejić Nikić.
Najskuplja izborna kampanja do sada, još će se čekati na finalne izveštaje o finansiranju
Činjenica da finalni rezultati parlamentarnih izbora održanih 3. aprila još nisu utvrđeni utiče na brojna pitanja, počev od toga da se pomeraju i rokovi za konstituisanje Narodne skupštine i formiranje nove Vlade. Osim toga, pomera se rok i za podnošenje finalnih izveštaja o finansiranju izborne kampanje. Izvesno je, međutim, da je ovo bila najskuplja izborna kampanja do sada - preko 15 miliona evra je izdvojeno iz budžeta, kazao je Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija.
„Opet je intenzivna funkcionerska kampanja, kako članova Vlade i lokalnih funkcionera, tako i još više od strane predsednika Republike, zasenila sve druge vidove političke promocije. Zakoni izmenjeni kao rezultat međustranačkog dijaloga, nisu bitno unapredili izborno okruženje niti adekvatno rešili problem funkcionerske kampanje. Iako je sada zakonska obaveza predsednika Republike da naglasi da li nastupa u stranačkom ili državnom svojstvu, imali smo u praksi očigledne primere da takvo razdvajanje nije vršeno, a Agencija za sprečavanje korupcije nije adekvatno reagovala”, istakao je Nenadić.
Nova metodologija proširenja, koja grupiše pregovaračka poglavlja u klastere, nije dovela do primetnih poboljšanja u oblastima koje prati koalicija prEUgovor. Kada je reč o borbi protiv korupcije kao delu Akcionog plana za Poglavlje 23, izveštaji Koordinacionog tela i Agencije za sprečavanje korupcije nisu podudarni, a veći je problem što izostaje njihovo razmatranje u Narodnoj skupštini.
„Iako je GRECO nedavno dao Srbiji bolje ocene u ovoj oblasti, pogrešna je reakcija Vlade da se hvali delimičnom realizacijom preporuka šest godina nakon prvobitnog roka”, ukazao je Nenadić.
Država ignoriše novu verziju robovlasništva za 21. vek
Slučaj potencijalne trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije u fabrici Linglong u Zrenjaninu pokazuje neadekvatnu reakciju države i sistemske probleme u ovoj oblasti Poglavlja 24. Dok su međunarodne institucije i domaće nevladine organizacije snažno reagovale, nadležni organi su slučaj ignorisali. Ovaj problem neće nestati jer će Srbija nastaviti da se suočava sa migracijom radne snage sa Bliskog, Srednjeg i Dalekog istoka, istakla je Jasmina Krunić iz organizacije ASTRA - Akcija protiv trgovine ljudima.
„ASTRA je tek prošle sedmice dobila sadržajan odgovor nakon što je u poslednjih šest meseci uputila oko pedeset dopisa na šesnaest nadležnih institucija. Samo trećina je odgovorila, navodeći da su preduzeli mere, ali se ne zna kakav je njihov ishod. Radna inspekcija je još u novembru našla 311 državljana Vijetnama u Zrenjaninu bez radne dozvole, što odmah otvara pitanje kako su oni tamo uopšte došli”, navodi Krunić.
Ona je upozorila i da u Evropskoj uniji postoji velika inicijativa da se utvrdi pravni okvir za dostojanstven rad, što uključuje i zabranu uvoza proizvoda nastalih eksploatacijom radne snage. S obzirom da su evropske kompanije potencijalni kupci, pitanje je da li će uopšte moći da kupuju proizvode fabrike Linglong koja je kompromitovana na ovaj način.
„Predsednik Republike i premijerka branili su kompaniju, odgovarajući na naše apele - sram vas bilo, hoćete da ugušite naše investicije. To nam govori da postoje drugi interesi, koji nisu interesi građana Srbije. Dodatno, pregled izveštavanja o ovom slučaju pokazuje da je on za neke medije bio u potpunosti nevidljiv, što ilustruje stanje slobode medija u zemlji”, zaključila je Krunić.
Sistem azila u značajnoj meri preusmeren na zbrinjavanje lica raseljenih iz Ukrajine
Planirana dinamika reformskih aktivnosti u oblasti migracija i azila u izveštajnom periodu izmenjena je usled izbora i rata u Ukrajini. Set zakona bio je na javnim konsultacijama još u novembru, ali do danas nije poznato da li su sugestije organizacija civilnog društva uvažene. Kapaciteti nadležnih organa velikim delom su preusmereni na zbrinjavanja lica raseljenih iz Ukrajine, kazala je Gordana Grujičić, istraživačica Grupe 484.
„Republika Srbija je zauzela isti pravac kao i države Evropske unije odlučivši u martu da aktivira mehanizam privremene zaštite, koji se sad primenjuje prvi put. Reč je o vanrednim merama koje važe godinu dana u slučaju masovnog priliva raseljenih lica. Njima se garantuju određena prava poput prava na boravak i pristup tržištu rada, prava na kolektivni smeštaj i na obrazovanje”, objasnila je Grujičić.
Od početka godine u Srbiju je došlo preko 20.000 državljana Ukrajine. Oni uglavnom tranzitiraju prema Crnoj Gori, a prema podacima iz aprila, oko 6000 je prijavilo boravište u Srbiji. Oni najčešće borave u privatnom smeštaju, a šezdesetak državljana Ukrajine, mahom žena i dece, smešteno je u državni Centar za azil u Vranju.
Predstavnici koalicije prEUgovor apelovali su da se reformske aktivnosti, poput izrade propisa, nastave i u tehničkom mandatu Vlade i ponudili su konkretne prioritete za buduću Vladu i novi saziv Narodne skupštine iz oblasti koje prate.
PrEUgovor Alarm izveštaj dostupan je ovde.
Konferenciju u celosti možete da pogledate na ovom linku.
Konferencija je deo dva projekta koje sprovodi koalicija prEUgovor:
„PrEUgovor za vladavinu prava i EU integracije“ čije sprovođenje su omogućili Balkanski fond za demokratiju, projekat Nemačkog Maršalovog fonda SAD, i Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu.
„PrEUgovor nadzor politika: izgradnja savezništava za jači uticaj u neizvesnoj budućnosti” koji finansira Evropska unija.