Nakon izgubljene godine u procesu evropskih integracija Srbije aktivnosti su intenzivirane, ali pristup vlasti reformama i dalje ostaje puka forma bez suštine, istaknuto je na onlajn predstavljanju najnovijeg Alarm izveštaja koalicije prEUgovor.
„Ovo je vreme popravnih ispita. Vlada Srbije se upinje da dobije prelaznu ocenu pred non-pejper za poglavlja 23 i 24 koji se očekuje u junu. Od toga zavisi otvaranje novih poglavlja, odnosno klastera. Sada je ključni trenutak da se izvrši pritisak da se pokažu rezultati”, istakla je istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i urednica Alarm izveštaja Jelena Pejić Nikić.
Pejić Nikić je istakla da koalicija prEUgovor nije ubeđena da postoji volja da se prave reforme sprovedu, da se napravi ne samo pomak nego i otklon od dosadašnje prakse, u kojoj se reforme pretvaraju u svoju suprotnost. Jedan od primera je otkočen postupak izmene Ustava u oblasti pravosuđa, čiji je zvanični cilj jačanje garancija nezavisnosti pravosuđa, a uporedo s tim uporno se nastavljaju napadi na sudije i sudstvo, čak i u Skupštini. Ona je upozorila da se gradi narativ kao da treba da se poveća uticaj zakonodavne vlasti, koju je narod izabrao, na pravosuđe, a ne da se smanji.
Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra predstavila je rezultate monitoringa u oblastima zabrane diskriminacije, rodne ravnopravnosti i nasilja nad ženama.
„Na nacionalni dan sećanja na ubijene žene država usvaja zakon kojim se privileguje finansiranje usluga za počinioce nasilja - predviđa se finansiranje tih usluga iz budžeta, a počeće odmah nakon usvajanja zakona. Finansiranje usluga za žrtve nasilja odvijaće se iz lokalnog budžeta i počeće od 1. januara 2024. godine. U medijima je prisutan diskurs u kome predstavnici vlasti podržavaju žrtve, ali kada ta podrška treba da se formalizuje zakonom, to se ne desi”, objasnila je Vanja Macanović.
Ona je upozorila da predlozi zakona o kojima danas poslanici raspravljaju sadrže rešenja koja koja su nastala posle i mimo javne rasprave. Istakla i da je neophodno da se zakonom ustanovi zamenik Poverenika za zaštitu ravnopravnosti zbog toga što u periodu dok poverenica Brankica Janković nije reizabrana na tu poziciju, to telo nije funkcionisalo pola godine, što je i smanjilo broj prijava nasilja.
Macanović je ukazala na činjenicu da je u 2020. godini samo jedna sedmina žrtava prijavila nasilje institucijama, što otvara pitanje koliko su institucije bile dostupne ženama žrtvama nasilja u doba korone, ali i pitanje poverenja žena žrtava da će ih institucije zaštititi. Ono što ohrabruje je činjenica da se broj žrtava smanjivao u slučajevima kada su one prijavljivale nasilje institucijama.
Tokom događaja je istaknuto da i kada je reč o nasilju u porodici i o trgovini ljudima nema adekvatne podrške žrtvama, one ne veruju institucijama, i dodatno su obeshrabrene i uplašene davanjem velikog medijskog prostora nasilnicima.
„Treba obezbediti svu raspoloživu pomoć i podršku žrtvama, bez uslovljavanja učešćem u sudskom i istražnom postupku. Prestupnike štiti najčešće strah žrtava. U Srbiji trgovina ljudima postoji, ali je nevidljiva i to zato što imamo lokalne moćnike koji imaju sve alate da manifestuju svoju moć i uticaj”, istakla je Jasmina Krunić iz organizacije ASTRA - Akcija protiv trgovine ljudima.
Ona je naglasila da je više od dve trećine žrtava trgovine ljudima pre toga imalo neko iskustvo nasilja, a zvanične brojke pokazuju da je u Srbiji od januara do aprila ove godine identifikovana 21 žrtva trgovine ljudima. Naglašava da je zastrašujuća činjenica da na jednu identifikovanu žrtvu dolaze bar deset onih koje ostaju nevidljive. Kako je navela, na primeru Jagodine možemo videti paradu prikazivanja moći u kojoj je nemoguće očekivati od nekoga da istupi i kaže „Ja sam žrtva”.
Kada je reč o reformi policije i borbi protiv organizovanog kriminala u Srbiji, problemi su poznati od početka procesa pregovora, EU upozorava na njih, a malo toga je urađeno da se oni reše.
„Operativna autonomija policije je ključni problem koji Vlada Srbije treba da rešava i test na kome je pala u prethodnom periodu. Političari ne smeju da vode borbu protiv organizovanog kriminala - to moraju da rade profesionalci. Mi u Srbiji imamo medijski spektakl sa brutalnim scenama i poligraf kao glavni dokaz pred sudom javnosti“, istakao je istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Bojan Elek.
On je podsetio da u ključnim slučajevima kao što su Belivuk i Jovanjica nedostaje razotkrivanje veza organizovanog kriminala sa visokopozicioniranim funkcionerima, o kojima su do sada pisali samo istraživački novinari. Elek je naveo da još jedan problem, koji je posledica politizacije sektora bezbednosti, predstavlja afera u vezi sa prisluškivanjem predsednika. U ovom slučaju postoje indicije da se specijalne istražne mere zloupotrebljavaju i da ne postoji efikasan sistem kontrole njihove primene.
„Intenzivna funkcionerska kampanja je glavni problem u vezi sa izborima, a volje da se taj problem reši nema ni u naznakama. Lokalni izbori u Kosjeriću i Zaječaru bili su pokazna vežba funkcionerske kampanje. Kritično je i pitanje finansiranja političkih aktivnosti, koje će sigurno dobiti na značaju pred očekivani referendum o izmenama Ustava“, naglasio je Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija.
Nenadić je podsetio na negativan trend u oblasti javnih nabavki koji se nastavio i u prethodnom periodu, a to je da se najkrupniji poslovi zaključuju bez ikakvog nadmetanja na osnovu međudržavnih sporazuma, a da su sve nabavke vezane za pandemiju u Srbiji tajne. Takođe, kao problem naveo je i nezakonito stanje koje vlada u javnim preduzećima, s obzirom na to daVlada nastavlja da, čak i retroaktivno, legalizuje v.d. postavljenja.
Nenadić je upozorio i na opasnost od kvarenja Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, na čijim se izmenama trenutno radi, tako što se se sniziti nivo stečenih prava i povećati mogućnosti za ograničenje prava na pristup informacijama.
Konferencija je deo dva projekta koje sprovodi koalicija prEUgovor:
„PrEUgovor za vladavinu prava i EU integracije“ čije sprovođenje je omogućio Balkanski fond za demokratiju, program Nemačkog Maršalovog fonda SAD i Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu.
„PrEUgovor nadzor politika: izgradnja savezništava za jači uticaj u neizvesnoj budućnosti“ koji finansira Evropska unija.
