Koalicija Preugovor organizovala je u petak, 2. aprila 2021. radionicu o aktuelnim problemima u primeni mera iz Akcionih planova za poglavlja 23 i 24 u oblasti pravosuđa.
Radionica, kojom je moderirao konsultant Jovan Nicić, bila je podeljena u tri panela - zaštita sudija od političkih i drugih pritisaka, izborni procesi za organe u pravosuđu i sukob interesa advokata članova Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca.
Nakon uvodne reči istraživačice TS Zlate Đorđević o ciljevima radionice i načinu rada, predsednica Društva sudija Srbije Snežana Bjelogrlić govorila je sistemu zaštite u Visokom savetu sudstva, sistemskim problemima i pritiscima na pojedine sudije.
„Visoki savet sudstva ne reaguje ili selektivno reaguje na kontinuirane političke pritiske i verbalne napade na sudije i tužioce u parlamentu i u tabloidima“, istakla je sudija Bjelogrlić u svom izlaganju.
Posebno je naglasila da je za poslednjih 9 godina Narodna skupština donekla čak 19 autentičnih tumačenja, a da je naročito sporno tumačenje Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Saradnik Transparentnosti Srbija Zlatko Minić ocenuo je da postoje tri glavna kanala pritisaka i napada na sudije u javnosti - preko tabloidnih medija, (vladinih) nevladinih organizacija (tzv. GONGO) i u izjavama i govorima političara, čak i u skupštinskim klupama. Minić je istakao da su nedovoljna transparentnost rada i nepostojanje reakcije pojedinih organa sudstva osnovni problemi kada je reč o pritiscima na pravosuđe, bilo da je reč o verbalnim napadima na pojedince, komentarisanju ili dovođenju u pitanje pojedinih presuda.
Direktorka Jukoma Katarina Golubović govorila je o izbornim procesima organa u pravosuđu, o tome šta je sporno kod izbora predsednice Vrhovnog kasacionog suda, kao i u procesu izbora u Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca.
“Odnos Narodne skupštine prilikom izbora članova Visokog saveta sudstva i predsednika Vrhovnog kasacionog suda jasno pokazuje da se, uprkos proklamovanim reformama, ne želi odustati od odlučujućeg političkog uticaja na izbore u pravosuđu“, istakla je Katarina Golubović.
Ona je poručila da je situacija u kojoj se od 59 javnih tužilaca, 21 nalazi u statusu vršioca funkcije, a 10 su rukovodioci, i nema Poverenika za samostalnost tužilaca, pogodan ambijent za vršenje pritiska na birače izbornih članova Državnog veća tužilaca. Katarina Golubović je kazala i da je velika izlaznost sudija na izbore za članove Visokog saveta sudstva pokazala da se sudije u Srbiji osećaju ugroženo i "pod napadom" i da je im potrebna zaštita. Ovoga puta su materijalni uslovi pali u drugi plan, poručila je.
Jedan od predloga za rešavanje ovog problema je da se formira posebno radno telo u okviru Visokog saveta sudstva koje bi se bavilo slučajevima neprimerenih uticaja na sudije, podsetio je Jovan Nicić.
"Rezultat" dugogodišnjih pritisaka i uticaja na pravosudni sistem može da bude i to da se prijavi samo jedan kandidat za najvažniju poziciju u sudstvu - predsednika Vrhovnog kasacionog suda, istakao je Robert Sepi, pravni savetnik Transparentnosti Srbija. On smatra da postupak izbora predsednika Vrhovnog kasacionog suda kao najviše sudske instance u zemlji pokazuje sve praktične probleme ustavnog rešenja koje propisuje da konačnu odluku o izboru predsednika sudova donosi većina narodnih poslanika.
Treća tema, na kojoj je panelista bio advokat Rodoljiub Šabić, bila je sukob interesa koji se javlja kod članova Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca koji dolaze iz reda advokata, bilo da su izabrani od strane advokatske komore ili da su narodni poslanici. Ocenjeno je da problem u tom pogledu predstavlja činjenica da ti advokati nastavljaju sa redvonim radom bez ograničenja, pa se zato može postaviti pitanje sukoba interesa na raznim nivoima, na primer kada oni, kao članovi Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca donose odluke koje se tiču sudija i tužilaca koji odlučuju u “njihovim” predmetima, odnosno kod sudija I tužilaca koji postupaju u predmetima gde su ovi advokati zastupnici (jer se onda otvara pitanje može li sudija ili tužilac da postupa nepristrasno). Čitava stvar može da se posmatra i sa stanovišta Zakona o sprečavanju korupcije i sa stanovišta pravila o izuzeću koja važe sa sudije, tužioce, odnosno članove Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Preugovor otvara pitanje potencijalnog sukoba interesa članova pravosudnih saveta iz reda advokata, ukoliko oni tokom mandata nastave da se aktivno bave advokaturom, što je nedovoljno zastupljena a važna i aktuelna tema, obrazložio je Rodoljub Šabić i poručioda sukob interesa kod advokata, članova Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, nije dovoljno uređen.
Prema rečima programskog direktora Transparentnosti Srbija Nemanje Nenadića, Agencija za sprečavanje korupcije do sada nije donosila pravne stavove o tome da li advokat može da nastavi da obavlja delatnost za vreme dok je član Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. To bi bilo od koristi, dok se zakon ne precizira, istakao je Nemanja Nenadić.
Celokupnu radionicu možete pogledati ovde.
Radionica je organizovana u okviru projekta „PrEUgovor za vladavinu prava i EU integracije“ čije sprovođenje je omogućio Balkanski fond za demokratiju, program Nemačkog Maršalovog fonda SAD i Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu. Stavovi izneseni na radionici ne predstavljaju nužno stavove navedenih donatora ili njihovih partnera.