U periodu od maja do oktobra 2020. godine gotovo da ništa nije urađeno u poglavljima 23 i 24, opšti je nalaz novog polugodišnjeg Alarm izveštaja koalicije prEUgovor koji je predstavljen 17. novembra na Zoom platformi. Izveštaj dokumentuje zarobljavanje države kroz različite oblasti – crpljenje javnih resursa za izbornu kampanju vladajućih partija i kroz netransparentne nabavke, politizaciju organa za sprovođenje zakona koja vodi selektivnoj pravdi, i nemar prema potrebama posebno ranjivih grupa, zaključeno je na konferenciji.
Urednica Alarm izveštaja Jelena Pejić Nikić, istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, istakla je da je zaključak izveštaja da nema napretka u većini posmatranih oblasti. Kao razloge za to je navela da ništa nije urađeno usled izbora, formiranja novog saziva Skupštine i kasnog formiranja Vlade. Ocenila je da zbog izostanka reformi u oblasti vladavine prava Srbija u 2020. godini nije otvorila nijedno novo pregovaračko poglavlje, da Srbija još uvek nema šefa Pregovaračkog tima, niti je zvanično potvrđena odluka o prihvatanju nove metodologije pristupanja.
„Bez reforme u oblasti vladavine prava nema nikakvog napretka u društvu, nema nastavka evrointegracija, nema otvaranja novih poglavlja, a nema ni EU fondova. Srbija u toku ove godine nije otvorila ni jedno novo pregovaračko poglavlje, i to treba da se tumači kao posledica nedostataka reformi u oblasti poglavlja 23 i 24”, istakla je Pejić Nikić.
Pejić Nikić je kao pozitivnu stvar navela usvajanje revidiranih akcionih planova za poglavlja 23 i 24, ali civilno društvo i prEUgovor koalicija nisu zadovoljni time kako ti akcioni planovi izgledaju, jer mnoge preporuke nisu uvrštene.
Ona je dodala da i dalje naročito zabrinjava netolerancija vlasti prema kritici. Postupak Uprave za sprečavanje pranja novca u julu protiv desetina organizacija i pojedinaca, među kojima su i dve članice prEUgovor koalicije, po nerazjašnjenom osnovu sumnje, doživljava se kao čin zastrašivanja, upozorila je.
Zlata Đorđević iz organizacije Transparentnost Srbija je istakla da nam delovanje vlasti govori da borba protiv korupcije nije na listi prioriteta u Srbiji i da nije bilo napretka u pravnom okviru za borbu protiv korupcije.
„Opšta ocena je da su promene koje su dogovorene tokom prošlogodišnjeg dijaloga o izbornim uslovima koji se odvio uz posredovanje Evropskog parlamenta imale minimalne efekte. Glavni problemi na koje smo ukazivali godinama su, nažalost, ostali. Nije bilo promena kada je reč o funkcionerskoj kampanji. Dodatno, Zakon o sprečavanju korupcije je stupio na snagu prvog septembra, ali je usvojen 14 meseci ranije. Do samog stupanja zakona na snagu nisu izvršene važne promene, a nije izabrano ni Veće Agencije za sprečavanje korupcije i pored tog dugog roka koji je ponovo prekoračen. U situaciji kada Agencija nema Veće, ni za jednu od utvrđenih povreda ne može da bude izrečena mera”, objasnila je Đorđević
Kao posebno kritične oblasti Đorđević je navela pristup informacijama od javnog značaja, koji je još značajniji u vreme pandemije, te javne nabavke, imajući u vidu da je Vlada nastavila da neposredno dogovara poslove umesto da organizuje nadmetanja.
Đorđević je zaključila da je za pozitivan pomak neophodno da postoji politička volja vlasti da prestane sa fingiranjem reformi, da ozbiljnije pristupi reformama i uključi sve zainteresovane u taj proces, posebno organizacije civilnog društva.
Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra je istakla da smo u oblasti antidiskriminacione politike i rodne ravnopravnsti izgubili još jednu godinu u kojoj su pomerani rokovi i nije bilo suštinskih promena. Ona je navela da se država u oblasti prevencije i suzbijanja nasilja nad ženama oslanja na civilni sektor i da finansijsku podršku države nije dobio nijedan projekat koji pruža pomoć žrtvama.
„U ovoj oblasti su na čekanju i Nacrt zakona o zabrani diskriminacije, i Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti i Nacionalna strategija sa akcionim planom za zaštitu od diskriminacije i akcioni plan za novi period Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost”, naglasila je Ignjatović.
Ignjatović je naglasila da preporuke iz GREVIO ekspertske grupe koja izveštava o primeni Konvencije o sprečavanju nasilja prema ženama i nasilju u porodici Saveta Evrope, koje su dobijene januara ove godine, nisu uticale na reviziju plana za Poglavlje 23.
„Nužno je da postoje bolje informacije koje dolaze iz javnog sektora, iz institucija, i mnogo više terenskog rada, pre svega u odnosu na one žene koje su marginalizovane i koje teže dolaze do institucija, podrške i do zaštite”, naglasila je Ignjatović.
Jasmina Krunić iz organizacije ASTRA - Akcije protiv trgovine ljudima je istakla da je u revidiranom Akcionom planu za Poglavlje 24 borba protiv trgovine ljudima skoro nevidljiva, a zakoni koji regulišu ovu oblast su na čekanju.
„Pandemija COVID-19 je ogolila i istakla sve što ne funkcioniše u oblasti borbe protiv trgovine ljudima. Normativni i strateški okvir je na čekanju. Država se oslanja na rezultate rada organizacija civilnog društva, iako za njih ne obezbeđuje sredstva”, naglasila je Krunić.
Ona je istakla i da je država ove godine često reagovala potpuno neadekvatno na razne slučajeve, kao što su, recimo, radna eksploatacija migranata. Navela je da je ove godine ASTRA imala duplo više poziva u odnosu na isti period prethodne godine, kao i duplo više izlazaka na teren.
Bojan Elek, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku naglasio je da borba protiv organizovanog kriminala jedan od osnovnih zahteva Evropske unije za nastavak evropskih integracija Srbije. On je naveo da je Srbija u prethodnom periodu fingirala borbu protiv organizovanog kriminala masovnim hapšenjima bez epiloga, ali to je stalo kao posledica pandemije. Međutim, nije stalo obračunavanje na ulicama.
„Rat protiv mafije koji je poveo predsednik, pa se to posle našlo i u ekspozeu premijerke je sve predstava za javnost, budući da, da bi se država efikasno borila protiv organizovanog kriminala, ključna stvar je da se preseku veze organizovanog kriminala sa politikom i sa policijom. Borbu protiv organizovanog kriminala treba da vode profesionalci iz institucija, a ne političari. Organizaciona reforma policije je zato preduslov za reforme u čitavom Poglavlju 24”, rekao je Elek.
Elek je ocenio da Alarm izveštaj predstavlja kako izgleda zarobljena država u nekoliko slika - vlast štiti sebe legalizovanjem loših praksi, fingira borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, i zapostavlja najranjivije grupe. Vlast zarobljava institucije koje omogućavaju izvlačenje resursa ili zaobilaženje kazni, a ne brine za građane, posebno ne za žrtve, zaključio je Elek.
Konferencija je deo projekta „prEUgovor prati reforme u poglavljima 23 i 24“, koji finansira Ambasada Kraljevine Holandije u Beogradu.