Važno je da borba protiv kriminala u Srbiji ostane na vrhu prioriteta rada policije i pravosudnih organa, uprkos krizi od korona virusa.
Najsmešniji virus na svetu. Škole se neće zatvoriti. Nastava se seli iz školskih klupa na TV. Počeo je rat protiv nevidljivog neprijatelja. Proglašeno je vanredno stanje. Zatvorene su granice. Ograničeno je kretanje i zabranjeno je okupljanje ljudi. Predstavnici vlasti se šetaju u grupi. Vladajuća stranka deli besplatnu hranu. Vojska na ulicama patrolira u ratnoj opremi. Straši se policijskim časom. Uvodi se policijski dan. Policija bije čoveka jer je izveo kuče. Uhapšena je novinarka. Policija šamara zbog razbijenih retrovizora. Telegrafskim stilom, ovako je Srbija izgledala u prvih mesec dana pandemije.
Međutim, namera ovog teksta nije da ukaže na nelogične poteze vlasti, odsustvo plana i stvaranje atmosfere gde se kriza rešava strahom i kaznom, a ne poverenjem i poštovanjem. Nije ni da pokaže antidemokratske tendencije vlasti, kao što su vladavina dekretom ili uz supotpis predsednika Republike, te proglašenje vanrednog stanja bez Skupštine i datuma završetka. Nastojanje ovog teksta jeste da opiše širu sliku u kojoj kriminal trenutno posluje i da ukaže na moguće opasnosti u trenutku kada su prioriteti policije i tužilaštva kontrola kretanja stanovništva i rešavanje slučajeva izazivanja panike preko društvenih mreža i Viber grupa.
Kriminal u doba korone zapravo nije mirovao uprkos vanrednom stanju i krizi. Kriminalci su nastavili da posluju, prilagođavajući se novoj situaciji. Dostava ilegalnih droga se vrši na kućnu adresu tokom dana i to najčešće preko dece ispod 14 godina. Pojavile su se glasine da se droga prodaje u pojedinim kladionicama. Naglo su skočile cene zaštitnih maski, asepsola i alkohola zbog nameštanja cena. Pandemijska kriza koristi se i za zloupotrebe na internetu.
Nije dobro ako borba protiv kriminala izgubi mesto na listi važnih institucionalnih prioriteta, dok se kriminalci prilagođavaju kriznoj situaciji. U prve dve sedmice pandemije skoro i da nije bilo policijskih izveštaja o suzbijanju kriminala, već najviše o ljudima koji nisu poštovali policijski čas i prekršili zdravstvene mere izolacije. Kasnije se situacija malo promenila. Policija je počela da izveštava, ali u najvećoj meri o hapšenjima ljudi koji su uhvaćeni sa manjom količinom droge, uglavnom marihuane. Međutim, potpuno je blokiran rad pravosudnih organa bez kojih je borba protiv kriminala potpuno besmislena.
U takvim okolnostima, ima više prilika za pranje novca stečenog nezakonitim aktivnostima, od prodaje droge ili oružja, koji može da se plasira u naizgled legalne aktivnosti i imovinu pod „maskom” povećane potrebe za proizvodima u vreme zaraze.
Loše je i kada vlast, čak i minimalno, koristi modele ponašanja kriminalnih grupa. Umesto da informacije o trošenju para poreskih obveznika od uvođenja vanrednog stanja budu dostupne tamo gde zakon nalaže - na portalu javnih nabavki, građani putem Instagram profila i medijskih izjava predsednika Republike saznaju da se respiratori kupuju na „crno”. Kada vladajuća stranka deli besplatno hranu najugroženijima, zapravo se ponaša kao mafija na jugu Italije - ne traži ništa zauzvrat, ali zna da će na sledećim izborima porodica koja je dobila hranu glasati za kandidata mafije
Najgore je kada se rađa atmosfera da je vanredno stanje idealno za borbu protiv kriminala, što se upravo učinilo izjavom da je u pandemiji stopa kriminaliteta u Srbiji rekordno pala za 55 odsto, bez objašnjenja da se takve stvari dešavaju u vanrednim okolnostima. Tako se zapravo daje usluga kriminalcima, koji na miru mogu da osmišljavaju strategiju i taktiku za sticanje novog profita tokom i nakon krize. U jednom trenutku, kada država ostane nemoćna, a ekonomija slabija, uleteće kriminalac kao spasilac nudeći kredite i radna mesta, što se već sada dešava u pojedinim delovima Italije.
Važno je da borba protiv kriminala u Srbiji ostane na vrhu prioriteta rada policije i pravosudnih organa, uprkos krizi od korona virusa. Loše je ako predstavnici vlasti čak i minimalno koriste metode ponašanja kriminalnih grupa. Najgore je ako se vlast svesno ili nesvesno pretvori u interesnu grupu vodeći se isključivo partijskim, a ne javnim interesom. U jednom trenutku, važno je da ekonomiju pokrene „čist”, a ne „prljav” novac od prodaje droge ili oružja, koji može da se plasira u naizgled legalne aktivnosti. U takvom okruženju, postojaće neki red ili kao što narod kaže: „čist račun, duga ljubav”.
Autor teksta je Saša Đorđević, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Tekst je prvobitno objavljen na portalu European Western Balkans.