U prvom mesecu vanrednog stanja članica prEUgovor koalicije Autonomni ženski centar (AŽC) pružila je 430 usluga ženama koje su tražile pomoć i savet.
Nakon prvobitnog pada broja poziva i poruka od momenta proglašenja vanrednog stanja, žene su ponovo počele da se obraćaju AŽC-u, prvenstveno jer im nadležne institucije nisu bile dostupne ili su im davale oprečne ili šture informacije. Podaci pokazuju da se u ovih mesec dana javilo 3 puta više žena nego u uobičajenim okolnostima, pri čemu dodatno treba imati u vidu da je, zbog organizacije posla, SOS telefon dostupan samo u prepodnevnoj smeni.
U najvećem broju slučajeva žene su prijavljivale različite oblike psihičkog nasilja koje su doživljavale, a sve je izraženije i ekonomsko nasilje, i to posebno u vidu nedavanja izdržavanja. Prijavljenih slučajeva fizičkog nasilja je bilo najmanje, iako njihov broj svakodnevno raste. Ovo ne znači da žene ne preživljavaju fizičko nasilje dok traje vanredno stanje, već naprotiv, govori o tome da žene koje žive sa nasilnim partnerima/članovima porodice nisu u mogućnosti ili su u strahu da nasilje prijave tokom trajanja policijskog časa. One koje su prijavile nadležnim institucijama, smatraju da nisu dobile adekvatnu zaštitu jer su nasilnici bili samo usmeno upozoreni.
Iako je broj produženih hitnih mera u martu 2020. bio manji samo za 5,7% od broja u prethodnom mesecu i za 5% od broja u martu 2019. godine, broj razmatranih novoprijavljenih slučajeva nasilja u porodici na sastancima Grupe za koordinaciju i saradnju bio manji čak za 21,6% u odnosu na februar i za 18,4% u odnosu na mart prošle godine. I broj održanih sastanaka Grupe za koordinaciju i saradnju bio je manji, 15,7% u odnosu na februar, a 16,8% u odnosu na mart 2019. godine. Istovremeno, izrađeno je 24,4% manje individualnih planova zaštite i podrške u martu 2020. u odnosu na isti mesec prošle godine. Čak šest osnovnih javnih tužilaštava u Srbiji tokom marta meseca nisu održala ni jedan sastanak Grupe za koordinaciju i saradnju (iako je vanredno stanje uvedeno u drugoj polovini meseca), a još pet je imalo samo jedan sastanak (što je ispod zakonskog minimuma).
Veliki broj poziva i na SOS telefon za psihosocijalnu podršku i na telefon besplatne pravne podrške ticao se problema nastalih u vezi sa viđanjem dece sa drugim roditeljem tokom vanrednog stanja, pa čak i zadržavanja dece od strane drugog roditelja protivno sudskoj odluci. Kako nisu postojala jasna uputstva, odnosno kako su ženama saopštavani potpuno suprotni stavovi različitih institucija vezanih za poštovanje modela viđanja tokom vanrednog stanja, Autonomni ženski centar se obratio Ministarstvu pravde i Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, ali problem vezan za viđanje dece i dalje nije razrešen.
Mnoge žene i njihova deca, naročito one izložene ekonomskom nasilju, sve više se suočavaju sa problemima vezanim za bazični opstanak i svakodnevno preživljavanje, te je podrška ženama pružana i radi ostvarivanja prava na materijalnu pomoć. Ti zahtevi, na žalost, trenutno nisu prioritet u radu centara za socijalni rad. Stoga je Autonomni ženski centar obradovala vest da je Delegacija EU u Srbiji opredelila 100.000 eur za pomoć 14.000 najugroženih žena u Srbiji. Ono što Autonomni ženski centar zabrinjava jeste činjenica da je odluka o tome kome će pomoć biti dodeljena prepuštena Crvenom krstu Srbije, koji nema i ne bi smeo da ima podatke o ženama koje su žrtve nasilja u porodici, samohrane majke i sl.
Usled svega rečenog, Autonomni ženski centar i prEUgovor koalicija upućuju apel institucijama da i u vanrednim okolnostima poštuju Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, kako pri izricanju hitnih mera, tako i pri njihovom produžavanju, a uzimajući u obzir nove forme rizika od nasilja u vidu izolacije usled zabrane kretanja.
Izvorni tekst pročitajte na sajtu Autonomnog ženskog centra.