Zakasneli dijalog o izbornim uslovima, problemi u primeni novog Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći i zabrinjavajuće tendencije u bezbednosnom sektoru bile su glavne teme na predstavljanju najnovijeg izveštaja koalicije prEUgovor o napretku u poglavljima 23 i 24 koje je održano 24. oktobra 2019. u Beogradu.
Direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Sonja Stojanović Gajić pozdravila je posredovanje bivših poslanika Evropskog parlamenta u dijalogu o izbornim uslovima u Narodnoj skupštini. S druge strane, odsustvo odluke o otvaranju pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom ozbiljno je poljuljalo kredibilnost EU u regionu. Evropska unija mora da promeni pristup i intenzivnije se uključi u praćenje reformi i zaustavljanje trendova zarobljavanja države na Zapadnom Balkanu, poručila je.
„Drugačiji pristup koji treba primeniti je da bi, pored formalnog fokusa na oblasti koje pokrivaju poglavlja 23 i 24, trebalo staviti veću pažnju na pitanja demokratije i političkih kriterijuma, kao što su pitanja funkcionisanja demokratskih institucija jer bez fer izbora, funkcionalnog parlamenta, kredibilnih nezavisnih državnih institucija, slobodnog i efikasnog civilnog društva, nema ni reformi koji se tiču zaštite ljudskih prava, pravosuđa, borbe protiv organizovanog kriminala“, istakla je Stojanović Gajić.
Razgovor u vezi sa promenom izbornog zakonodavstva, prvo na Fakultetu političkih nauka a onda i u Skupštini, došao je suviše kasno, ocenio je programski direktor Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić, dodavši i da su dogovorene reforme veoma ograničenog karaktera. Iako dijalog nije bio plodan, dobili smo bar konačno priznanje da su neke zakonske reforme neophodne, zaključio je. Uređivanje pitanja funkcionerske kampanje, pojave gde se javna funkcija koristi za to da se obezbedi povećano prisustvo nosilaca vlasti u medijima, ostao je problem za koji ne postoji volja da se reši.
„Ja sada ne govorim o direktnim zloupotrebama javnih resursa, korišćenju novca, službenih vozila, već korišćenju prilike da se upravo u doba izborne kampanje organizuje što veći broj nekih događaja koji će prikupiti pažnju javnosti u informativnim programu u medijima“, pojasnio je Nenadić.
Nenadić se osvrnuo i na rad Narodne skupštine, koja je na leto najzad stavila godišnje izveštaje nezavisnih državnih organa na dnevni red. Međutim, kvalitet usvojenih zaključaka znatno je slabiji u odnosu na zaključke Narodne skupštine od pre pet godina, kada su poslednji put razmatrani izveštaji nezavisnih institucija. Tako Skupština preporučuje, umesto da naređuje Vladi da poštuje svoje zakonske obaveze i obezbedi izvršenje rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja, niti preduzima bilo kakve mere da odgovori na probleme navedene u izveštaju Agencije za borbu protiv korupcije.
Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra (AŽC) istakla je da dugo očekivani i nedavno usvojeni Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći neće dovesti do traženih rezultata. Štaviše, nova zakonska rešenja idu na štetu građana, s obzirom da komplikuju proceduru i sužavaju krug ljudi koji će besplatnu pravnu pomoć primiti. Osim toga, novi postupak iznuruje organizacije civilnog društva i diskriminiše advokate koji u ovim organizacijama pružaju pravničku podršku, objasnila je Macanović.
„Ovo je u stvari jedan od onih zakona koji funkcioniše po principu - dajem ti pravo, a u stvari ti ne dajem, na šta država i računa. Što se tiče koristi za državu, ona ga ima pre svega u pogledu izveštavanja za EU, gde će se fingirati da je sve urađeno i da ima mnogo korisnika besplatne pravne pomoći“, rekla je Macanović.
Trošenje javnih resursa kroz netransparentne nabavke pod izgovorom nacionalne bezbednosti, koncentracija moći u rukama predsednika Republike i nedostatak epiloga u borbi protiv organizovanog kriminala spadaju u probleme koji najviše zabrinjavaju u radu sektora bezbednosti u Srbiji, navodi Saša Đorđević, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).
„Predlog Zakona o javnim nabavkama ima magnetno dejstvo za zloupotrebe jer u članu 21 dozvoljava institucijama sektora bezbednosti da ne primenjuju odredbe za sprovođenje javnih nabavki pod izgovorom nacionalne bezbednosti“, upozorio je Đorđević.
Na ovaj način ne bi više postojala obaveza da se izveštava izvršna vlast, kao ni Skupština o svim nabavkama koje se sprovode u oblasti odbrane i bezbednosti, što umanjuje mogućnosti za kontrolu, ukazao je Đorđević.
Primetan je trend narušavanja koncepta podele vlasti, a Đorđević posebno ističe Predlog Strategije nacionalne bezbednosti kojom se uvode nove nadležnosti predsednika Republike, kao na primer usmeravanje čitavog sistema nacionalne bezbednosti, što nije u skladu sa važećim Ustavom Srbije.
Đorđević se osvrnuo i na rezultate borbe protiv organizovanog kriminala. Iako ministar unutrašnjih poslova javnost obaveštava o velikim zaplenama droge i razbijanju kriminalnih grupa, činjenice pokazuju da je uglavnom reč o marihuani na koju neke strane policije ne troše resurse, te da mnoga pompezna hapšenja nemaju sudski epilog.
„Za efikasnu borbu protiv organizovanog kriminala, ključ je šta se dešava na sudu, koji su sudski epilozi i koliko su se kriminalci našli u zatvoru. Ne postoji neka jasna evidencija o tome kako su se istrage završile. Ono što dodatno zabrinjava je i da tužilaštvo ćuti na slučajeve koje su istraživački novinari objavili poslednjih nekoliko godina“, zaključuje Đorđević.
U diskusiji koja je usledila naročito je istaknut značaj nezavisnih izveštaja poput Alarma prEUgovor koalicije, imajući u vidu da više od godinu i po dana Vlada ne objavljuje zvanične izveštaje o primeni akcionih planova za poglavlja 23 i 24, pravdajući to izmenom metodologije izveštavanja.
Konferencija je deo projekta „Nadzor javnih politika: prEUgovor prati reforme u poglavljima 23 i 24“, koji finansira Evropska unija.
O PREUGOVORU
Koalicija prEUgovor je mreža organizacija civilnog društva osnovana radi praćenja politika koje se odnose na pregovore o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, sa posebnim naglaskom na poglavlja 23 i 24. Cilj prEUgovora je da pomogne da se proces pridruživanja EU iskoristi za ostvarenje suštinskog napretka u daljoj demokratizaciji srpskog društva.
Koaliciju prEUgovor čine: ASTRA - Akcija protiv trgovine ljudima, Autonomni ženski centar (AŽC), Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), Centar za primenjene evropske studije (CPES), Grupa 484 i Transparentnost Srbija (TS).
Glavni proizvod prEUgovora je polugodišnji izveštaj o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24, a koalicija objavljuje i rEUformator - mesečni bilten posvećen dešavanjima u Srbiji i EU u oblastima koje pokrivaju ova dva poglavlja.
Aktivnosti prEUgovora možete pratiti na sajtu, fejsbuku i tviteru.