Predstojeća revizija akcionih planova za poglavlja 23 i 24 ne treba da se svede samo na izmenu rokova, već je neophodno da dođe do suštinskih promena na osnovu lekcija naučenih u prethodnom periodu, glavni je zaključak okruglog stola koji je koalicija prEUgovor organizovala 19. decembra u Beogradu.
Predstojeća revizija akcionih planova za poglavlja 23 i 24 ne treba da se svede samo na izmenu rokova, već je neophodno da dođe do suštinskih promena na osnovu lekcija naučenih u prethodnom periodu, glavni je zaključak okruglog stola koji je koalicija prEUgovor organizovala 19. decembra u Beogradu.
Nakon što je Evropska komisija objavila svoj drugi po redu Izveštaj o stanju u poglavljima 23 i 24 za Srbiju (tzv. non-paper), u kom su primećena brojna kašnjenja u sprovođenju planiranih reformi u oblasti vladavine prava, Vlada Srbije pristupiće reviziji dva krovna strateška dokumenta za ova poglavlja. U javnosti još uvek nema informacija o sadržini i obimu izmena koje su planirane. Cilj okruglog stola koalicije prEUgovor bio je započinjanje razgovora na ovu temu sa predstavnicima institucija, nezavisnih državnih organa, organizacija građanskog društva, kao i ambasada i međunarodnih organizacija zainteresovanih za vladavinu prava.
Akcioni planovi za poglavlja 23 i 24 su dokumenti u kojima je iscrtana mapa koja bi Srbiju trebalo da vodi ka suštinskim promenama u društvu, ali ostaje pitanje kakva će Srbija biti na kraju tog puta. Veliki broj rokova jeste probijen, ali to nije suštinski važno. Ključni problem jeste da li zaista idemo u pravcu opipljivih promena za građane, istakao je u uvodnom obraćanju Srđan Đurović iz Centra za primenjene evropske studije.
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija naveo je predstojeća godina treba da bude prelomni trenutak za reviziju Akcionog plana za Poglavlje 23, budući da on sada nema mera usmerenih ka rešavanju nekih od ključnih problema u oblasti antikorupcije.
"Ako Evropska komisija ne uvidi sve probleme i ne navede sve što treba da se menja, to nije razlog da mi sami ne učinimo dodatni korak u tom pravcu. Iako je Akcioni plan za Poglavlje 23 dosta detaljan, on nije sve obuhvatio. Na primer, proces donošenja zakona, lobiranje, i drugi načini uticaja na donošenje odluka nisu njime obuhvaćeni,“ istakao je Nenadić.
On je dodao i da je merenje učinka sprovedenih mera ključna stvar u predstojećem periodu, a da je za Srbiju posebno važno da ne odustaje od svojih antikorupcijskih pravila prilikom sklapanja međudržavnih sporazuma.
"To je još jedan od problema koji se ne nalazi u Akcionom planu, a suštinski je važan. Ako antikorupcijske mere primenjujemo u okviru javnih preduzeća kada sprovode javne nabavke za stolice, nije jasno zbog čega od njih odustajemo kada gradimo autoputeve", zaključio je Nenadić.
Problem je i pristup Vlade reformama, koji se u oblasti rodne ravnopravnosti i nediskriminacije svodi na štikliranje mera kao uspešno sprovedenih, iako suštinske promene nije bilo a u nekim slučajevima došlo je i do pogoršanja, naglasila je Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra.
"Neki predlozi će nas vratiti unazad, na primer novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti koji je gori od trenutno važećeg. Javna rasprava o Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom sprovedena je januara 2016. godine, a ono što je ušlo u Skupštinu u decembru ove godine nema veze sa onim što je bilo na raspravi. Na primer, u Zakonu je ostala diskriminatorna odredba koja kaže da će žene koje su poljoprivredne osiguranice ili samostalno zaposlene dobijati naknadu samo godinu dana, dok druge zaposlene imaju pravo na dve godine", navela je Macanović.
Ona je iznela i zamerku na probijanje rokova, ali i skrenula pažnju na to da je mnogo veći problem u tome što ne vidimo pravac kojim se ide i čemu se teži u ovim oblastima, što onemogućava ravnopravno učestvovanje.
Branko Čečen iz Centra za istraživačko novinarstvo Srbije podsetio na nezavidnu situaciju nezavisnih medija u Srbiji koji su se, kako bi se izborili za svoja prava, organizovali u Grupu za slobodu medija.
"Evropska unija polako ali sigurno sve više prepoznaje problem slobode medija u Srbiji, što dokazuje i poslednji polugodišnji non-paper izveštaj, u kom je Evropska komisija eksplicitno rekla da u slobodi medija neće biti komprimisa. Problemi koji ne mogu da se prezentuju u medijima reflektuju se povećanim tenzijama u svim sferama društva", naglasio je Čečen.
Zakon o azilu predstavlja jedan od retkih pravnih popisa koji je donet uz adekvatnu javnu raspravu u okviru Poglavlja 24, navodi Vladimir Petronijević iz Grupe 484.
"Migracije i azil su oblasti u kojima je ponajviše urađeno u okviru akcionog plana za Poglavlje 24, ali i dalje je potrebno bolje povezivanje državnih institucija i organizacija kako bi sistem funkcionisao na najbolji način. Odsustvo koordinacije najvažnijih je trenutno najveća slabost sistema azila Republike Srbije", rekao je Petronijević.
U okviru istog poglavlja, ali u oblasti sprečavanja trgovine ljudima postoji 15 aktivnosti predviđenih akcionim planovima. Ni za jednu od tih aktivnosti ne postoji jasan plan za primenu, navodi Ivana Radović, iz ASTRE - Akcije protiv trgovine ljudima.
"Merenje efekata reformi primenjenih za suzbijanje trgovine ljudima ne postoji. Pored toga, ni jedna žrtva trgovine ljudima u Srbiji nije dobila kompenzaciju u naknadnom krivičnom postupku", naglašava Radović.
Reviziju akcionih planova za poglavlja najvažnija u procesu pregovora o pristupanju Evropskoj uniji moramo iskoristiti za jačanje unutrašnje bezbednosti, a moramo sprečiti i trend izmena zakona kojima se smanjuje odgovornost i poveća diskrecija odlučivanja, smatra direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Sonja Stojanović Gajić.
"Izmene Zakona o policiji se po hitnom postupku usvajaju, a glavna novina je da urušavaju mogućnost za adekvatno karijerno napredovanje profesionalnog policijskog sastava. Interni konkurs za napredovanje u policiji bio je obavezan po Zakonu o policiji iz 2016. godine, što se obesmišljava uvođenjem mnoštva izuzetaka od ovog pravila Pod izgovorom saradnje sa državama članicama EU, urušavaju se instrumenti civilne i demokratske kontrole nad institucijama bezbednosti, upozorava Stojanović Gajić.
Okrugli sto je deo projekta „Nadzor javnih politika: prEUgovor prati reforme u poglavljima 23 i 24“, koji finansira Evropska unija.
KOALICIJU PREUGOVOR ČINE:
Akcija protiv trgovine ljudima - ASTRA, Autonomni ženski centar (AŽC), Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), Centar za primenjene evropske studije (CPES), Grupa 484 i Transparentnost Srbija (TS).
Koalicija prEUgovor je formirana sa ciljem da nadgleda sprovođenje politika iz oblasti pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, sa akcentom na poglavljima 23 i 24. Misija prEUgovora je da predlaže mere za unapređenje stanja u oblastima koje su teme pregovora, koristeći proces EU integracija za ostvarenje suštinskog napretka u daljoj demokratizaciji Srbije.
Više o aktivnostima prEUgovora možete saznati na zvaničnoj Fejsbuk stranici kao i Tviter nalogu.
