Proces evrointegracija ne treba svoditi na štikliranje papira, sadržaj pregovora sa Evropskom unijom je potrebno prevesti na jezik običnih građana i neophodno je da se efekti reformi osete i na lokalu, istaknuto je na predstavljanju najnovijeg prEUgovor izveštaja o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24 održanom u EU info kutku u Nišu 1. juna 2017. godine.

Poglavlja 23 i 24 su najbitnija u pregovaračkom procesu između Srbije i Evropske unije, a u periodu od šest meseci na koje se izveštaj odnosi nisu uočeni veći pomaci u sprovođenju politika obuhvaćenih ovim poglavljima - pravosuđu i osnovnim pravima, pravdi, slobodi i bezbednosti, rekao je Milan Aleksić iz Centra za primenjene evropske studije, koji je ujedno i urednik Izveštaja.

„Nije bilo velikog pomaka u oblastima koje smo pratili. Zabeležena je izvesna stagnacija zato što je došlo do zastoja u određenim zakonodavnim aktivnostima, s obzirom da Narodna skupština nije radila, tj. da se samoinicijativno raspustila zbog predsedničkih izbora“, naveo je Aleksić.

On je upozorio da ukoliko dođe do zastoja u ovim poglavljima može doći i do kompletnog zastoja pregovaračkog procesa. Kao najveći problem Aleksić je istakao to što ne postoje dobri, validni mehanizmi na osnovu kojih se mogu pratiti realne promene, odnosno napredak.

„Država izvesti EU da je određena aktivnost ispunjena, ali mi kao građani Srbije ne možemo da saznamo šta to znači u praksi, odnosno da li je ta aktivnost napravila bilo kakavu realnu promenu na osnovu koje možemo da kažemo da li je Srbija napredovala u toj oblasti ili ne”, ocenio je Aleksić.

Katarina Ivanović iz ASTRA - Akcija protiv trgovine ljudima je istakla da će spuštanje reformi na lokal doprineti rešavanju konkretnih slučajeva trgovine ljudima i napretku u evrointegracijama. Ona je navela da Srbija ima dobre zakone u vezi sa trgovinom ljudima, ali da je problem u praksi. Žrtve su retko u potpunosti zaštićene tokom pravosudnih postupaka, često moraju iz ročišta u ročište da prepričavaju doživljene traume, jer se ne koriste video linkovi koji su dostupni sudovima, rekla je Ivanović.

„Džaba što su naši dokumenti prilagođeni EU standardima ako zaposleni u sudovima i tužilaštvima to ne primenjuju. Zato je ostvarivanje prava žrtava jako otežano, što utiče i na njihov oporavak i povratak u svakodnevni život. S druge strane, kazne za trgovce ljudima su blage. U prošloj godini najveći broj kazni bio je od 3 do 5 godina zatvora što je jedva iznad zakonskog minimuma s obzirom da je najveća propisana zakonska kazna za ovakva krivična dela 12 godina zatvora. To su poražavajući podaci“, ističe Ivanović i naglašava da su svi ovi zaključci poslati svim sudovima.

Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku je istakao da je reforma policije ključna za uspeh u poglavlju 24, a kao najvažnije je naglasio prelazak na policijsko-obaveštajni model rada. Elek je naveo da je mali broj aktivnosti u okviru ovog poglavlja usmeren na BIA i njen rad, a jedna od najvažnijih je usmerena na razdavajanje uloge BIA u korišćenju  specijalnih istražnih radnji.

„Največi problemi, koji se u EU i najčeće čuju, su nedovoljno dobra organizacija rada tj. organizaciona reforma, nedovoljni kapaciteti za primenu analitičkih metoda, neophodno poboljašnje upravljanja kadrovima, i što je najvažnije za građane, prelazak sa reaktivnog načina rada na proaktivni, odnosno prelazak na policijsko-obaveštajni model rada. Na osnovu obaveštajnih podataka srpska policija bi mogla mnogo efikasnije i racionalnije da raspolaže resursima”, ocenjuje Elek.

Dijalog o primeni politika iz poglavlja 23 i 24 je privukao veliku pažnju građanskog društva, državnih institucija i medija u Nišu. Brojna pitanja publike su se odnosila na to kako se može meriti napredak u evrointegracijama na lokalnom nivou, kakav je odnos predstavnika države i EU prema mišljenjima i nalazima organizacija civilnog društva i da li je kritika pregovaračkog procesa dobrodošla. Jedan od glavnih zaključaka diskusije bio je da je potrebno sadržaj iz procesa pregovora o članstvu u EU prevesti na jezik građana kako bismo ih uključili.

Skup je deo projekta „Nadzor javnih politika: prEUgovor prati reforme u poglavljima 23 i 24“. Projekat finansira Evropska unija.

Koaliciju prEUgovor čine:

Akcija protiv trgovine ljudima - ASTRA, Autonomni ženski centar (AŽC), Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), Centar za primenjene evropske studije (CPES), Grupa 484 i Transparentnost Srbija (TS). 

Koalicija prEUgovor je formirana sa ciljem da nadgleda sprovođenje politika iz oblasti pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, sa akcentom na poglavljima 23  i 24. Misija prEUgovora je da predlaže mere za unapređenje stanja u oblastima koje su teme pregovora, koristeći proces EU integracija za ostvarenje suštinskog napretka u daljoj demokratizaciji Srbije. 

Više o aktivnostima prEUgovora možete saznati na zvaničnoj Fejsbuk stranici kao i Tviter nalogu.