Ovaj tekst je sastavni deo osmog broja rEUformatora - informatora o poglavljima 23 i 24.

Političari posredstvom medija prenose poruke u kojima unapred označavaju krivce i na taj način poručuju sudovima i tužilaštvima šta u određenim postupcima treba da rade.

Na konferenciji za medije na kojoj je u junu 2014. godine najavio smenu četiri načelnika policijskih uprava, premijer Srbije Aleksandar Vučić označio je Dragoslava Kosmajca kao „najvećeg narko dilera u Srbiji”. Premijer Vučić je tada izjavio da je reč o osobi čije ime niko ne sme da izgovori i da su svima već poznate veze Kosmajca sa pripadnicima policijskih i drugih službi.

Novembra te godine Kosmajac je uhapšen, ali ne zbog trgovine drogom, već zbog sumnje da je utajio porez, zloupotrebio položaj, počinio prevaru itd. U nekim medijima su ga čak prozvali „srpskim Alom Kaponeom”.

U jesen 2015. godine Više javno tužilaštvo u Beogradu optužilo ga je da je nezakonito postao vlasnik parcele od oko 7,5 ari. Optužnica je vraćena na dopunu i prošlog meseca ponovo podignuta, ali još nije potvrđena. Druga optužnica, iz maja ove godine, Kosmajca tereti da je utajio oko 4.000 evra poreza, ali je istog meseca odbijena, jer je Prvi osnovni sud u Beogradu utvrdio da je reč o mogućem prekršaju, a ne o krivičnom delu. Prvo osnovno javno tužilaštvo žalilo se na ovu odluku.

Slučaj Dragoslava Kosmajca nije jedini primer toga da najviši državni funkcioneri najavljuju hapšenja, prejudiciraju ishode istraga i procenjuju da je učinjen novi veliki korak u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Rezultati, za sada, uglavnom nisu u skladu s najavama.

Oseća se strah

U policijskoj akciji „Rezač” u decembru 2015. godine uhapšeno je 80 osoba, među kojima su bili i bivši ministar poljoprivrede Slobodan Milosavljević sa saradnicima, zbog sumnje da su državu oštetili za oko 7,8 milijardi dinara.

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović tada je rekao da su dokazi čvrsto i temeljno prikupljani „da se sutra opet ne bi dešavalo, kao nekada u prošlosti, da se razmišlja o tome da li postoje dovoljno dobri dokazi, da li će oni biti oslobođeni, da li će protiv njih biti podnete optužnice ili će to sve pasti”.

Izjavio je i da je, posle opsežne istrage, prikupljeno dovoljno dokaza i da očekuje „da će tužilaštva i nadležni sudovi uraditi dobro svoj posao u nastavku krivičnog postupka i da ćemo imati sve presude”.

Ministar Stefanović nije pristao da razgovara sa novinarkom CINS-a.

Izjave političara i funkcionera opterećuju tužilaštva i sudove koji treba da postupaju u predmetima, jer je krivac već označen i u javnosti postoji privid da je slučaj već rešen.

Predsednica Sindikata pravosuđa Srbije Slađanka Milošević kaže da se, kada izostane očekivani ishod, stvara utisak da su tužilaštvo i sud korumpirani, a da je policija uradila svoj posao.

Zamenik Republičkog javnog tužioca Goran Ilić kaže da problem predstavlja to što ministar najavljuje hapšenja, jer time stvara utisak da je sve motivisano političkim razlozima iako najčešće nije tako.

U nedavno objavljenom izveštaju Zaštitnika građana Saše Jankovića, navodi se da postoji „snažna percepcija, koju je teško materijalno dokumentovati, da su sudska i tužilačka funkcija pod snažnim uticajem političke vlasti”. Na pritiske je upozorio i Savet za borbu protiv korupcije.

Savet i Zaštitnik građana kao primer navode bivšeg predsednika Specijalnog suda u Beogradu Vladimira Vučinića koji je predsedavao sudskim većem u postupku protiv Miroslava Miškovića. Nakon odluke da privremeno vrati pasoš Miškoviću, Vučinić je doživeo brojne pritiske, zbog čega je prešao u advokate.

Vladimir Vučinić kaže da bi ponovo doneo istu odluku i da se vodio zakonom i načelom pretpostavke nevinosti. Ne krije razočarenje što ga je veoma malo kolega podržalo: „Mislim da postoji strah. To treba reći javno. Oseća se.”

Mediji su prenosilac poruka vlasti

Miroslav Mišković je danima bio na naslovnicama tabloida i političari su ga često navodili kao primer borbe protiv korupcije. U junu je nepravosnažno osuđen na pet godina zatvora zbog pomaganja sinu Marku u utaji poreza, ali je oslobođen optužbe za korupciju, odnosno za zloupotrebu položaja.

„Mediji su već dugo vremena glavni prenosilac poruka izvršne vlasti svima ostalima o tome kako treba da se vladaju, pa i kako treba da odlučuju. (...) Da sa ove druge strane nema dovoljno podložnog sudstva i tužilaštva da primi takve instrukcije, to ne bi bilo tako jednostavno”, kaže Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda u Beogradu.

Zamenik tužioca u Trećem osnovnom tužilaštvu u Beogradu Nenad Stefanović objašnjava da neki postupci mogu da budu ubrzani zahvaljujući pritiscima javnosti.

„Ovi predmeti gde nemate pritisak javnosti i nemate toliki pritisak medija, osim advokata kojima se stvarno žuri, to su predmeti za koje ne znam kako će se završiti”, kaže Stefanović.

Nedavno je CINS objavio istraživanje koje pokazuje da su na kraju 2015. godine, pred svim prvostepenim sudovima, čak 583 suđenja za krivična dela trajala duže od deset godina.

Politika na pravosuđe utiče i izborom nosilaca pravosudnih funkcija. Još traju posledice neuspele reforme pravosuđa iz 2009. godine kada je otpušten veliki broj sudija i tužilaca.

Većina sudija koja je tada odlukom Visokog saveta sudstva ostala bez funkcije, tužila je državu i jedan deo njih već je dobio nadoknadu za vreme koje su nezakonito proveli bez posla. Šteta naneta državnom budžetu nikad nije utvrđena.

Slađanka Milošević iz Sindikata pravosuđa kaže da su tužioci i sudije i danas zaplašeni neuspelom reformom i da je problem što niko nije odgovarao za propuste:

„Oni tako zaplašeni osluškuju i šapate političara.”

Ivana Jeremić, Centar za istraživačko novinarstvo (CINS)