Ovaj tekst je sastavni deo prvog broja Informatora o poglavljima 23 i 24 rEUformator.
Savet ministara EU podržao predlog predlog Evropske komisije o izmenama pravila o zaštiti ličnih podataka na nivou EU
Era digitalizacije i Interneta u velikoj je meri izmenila načine kojima se prikupljaju, obrađuju i koriste podaci o ličnosti. Uzimajući u obzir da trenutno važeća Direktiva o zaštiti podataka (Direktiva 95/46/EK) iz 1995. godine ne odgovara promenjenom okruženju, EK je početkom 2012. godine pokrenula inicijativu o sveobuhvatnim izmenama pravila o zaštiti ličnih podataka. Ciljevi izmena jesu da se građanima i građankama omogući bolja kontrola nad svojim ličnim podacima, kao i da se podstakne formiranje Jedinstvenog digitalnog tržišta kroz pojednostavljenje procedura i olakšano poslovanje kompanija, što je jedan od deset Junkerovih prioriteta za ovaj mandat EK.
U junu ove godine Savet je usvojio opšti pristup o predlogu EK o ovom paketu reformi, a krajem istog meseca otpočeo je tripartitni dijalog između EP, EK i Saveta sa ciljem da se do kraja 2015. postigne sporazum oko sadržine teksta i usvajanje Direktive. Komesarka za pravdu, potrošače i rodnu ravnopravnost, Vera Jurova, ovim povodom izjavila je da "građani i kompanije zaslužuju moderna pravila o zaštiti podataka koja u korak prate tehnološke promene. Visoki standardi zaštite podataka poboljšaće poverenje potrošača u digitalne usluge, a kompanije će imati koristi od postojanja jedinstvenih pravila u svih 28 zemalja članica.“
Ključne izmene koje reforma treba da donese tiču se pre svega zaštite privatnosti građana i građanki u onlajn sferi, uključujući i tzv. „pravo na zaborav“ koje bi omogućilo pojedincima da bolje upravljaju svojim ličnim podacima i zahtevaju njihovo brisanje u slučajevima kada ne postoji legitimna potreba za njihovim skladištenjem. Ovaj problem došao je u žižu javnosti kada je Sud pravde Evropske unije, u presudi iz maja 2014. odlučio da lica na koje se odnose podaci o ličnosti imaju prava da zahtevaju brisanje određenih informacija iz rezultata Gugl pretrage. Pored ovoga, u slučaju obrade podataka o ličnosti, biće neophodno da se obezbedi eksplicitni pristanak lica na koje se odnose podaci o ličnosti, dok je do sada bio slučaj da se njihov pristanak podrazumeva.
Reforma politike zaštite podataka dolazi u vreme kada, kako pokazuju rezultati Eurobarometra iz juna ove godine, svega 15% građana i građanki EU smatraju da imaju potpunu kontrolu nad podacima o ličnosti koje biraju da postavljaju onlajn. U isto vreme skoro dve trećine nema dovoljno poverenja u onlajn i telekomunikacione kompanije kada je reč o zaštiti podataka o ličnosti, dok kao najveće rizike navode mogućnost da se ovi podaci iskoriste u cilju prevare ili lažnog predstavljanja.
Bojan Elek
