Ovaj tekst je sastavni deo prvog broja Informatora o poglavljima 23 i 24 rEUformator.
Neophodnost interresorne saradnje i uključivanje raznovrsnih aktera u proces konsultacija neke su od naučenih lekcija u dosadašnjem procesu pregovora Srbije sa EU
Republika Srbija je pregovore o članstvu u Evropskoj uniji zvanično otpočela 21. januara 2014. godine. Međutim, u skladu sa „novim pristupom“ proširenju i velikoj pažnji koju EU posvećuje politikama iz oblasti pravosuđa i osnovnih prava (poglavlje 23) i oblasti slobode, pravde i bezbednosti (poglavlje 24), prvi koraci učinjeni su i pre ovog datuma.
Skrining
Analitički pregled usklađenosti srpskog zakonodavstva u okviru poglavlja 23 i 24 sa evropskim, takozvani srkining (eng. screening), obavljen je još pre nego što je Srbija zvanično otpočela pregovore. Proces skrininga sproveden je krajem 2013. godine i to u dve faze. Prva je eksplanatorni skrining, koji obuhvata predstavljanje propisa Evropske unije u ovoj oblasti državi kandidatkinji za članstvo, obavljen u periodu od 25-26. septembra 2013. godine za poglavlje 23, a od 2-4. oktobra iste godine za poglavlje 24. Nakon toga, održani su i bilateralni skrininzi za ova poglavlja, na kojima je Srbija predstavila domaće zakonodavstvo i utvrdila razlike koje postoje u odnosu na evropski korpus prava. Bilateralni skrining za oba poglavlja obavljen je u periodu od 9-13. decembra iste godine.
Ono što je Srbija naučila iz ovog procesa jeste da postoje delovi poglavlja u kojima EU nema jedinstven standard, već samo prinicipe koji treba da budu ispunjeni. Na primer, kada je reč o efikasnosti pravosuđa, na domaćoj birokratiji je da u saradnji sa drugim zainteresovanim stranama definiše modele merenja i dokazivanja efikasnosti pravosuđa koji odgovaraju našem pravnom i administrativnom kontekstu, a na osnovu najboljih praksi iz EU. Sastanci u Briselu na temu eksplanatornih skrininga bili su prenošeni uživo za predstavnike civilnog društva, dok je za sastanke u okviru bilateralnog skrininga bio organizovan naknadan debrifing zainteresovanih strana.
Izrada Akcionih planova
Nakon završenog procesa skrininga, Evropska komisija pristupila je izradi Izveštaja o skriningu za Srbiju za poglavlje 23 i poglavlje 24. Ovi Izveštaji sadrže sistematski pregled srpskog zakonodavstva i institucionalnih okvira za sprovođenje politika koje spadaju pod ova dva poglavlja, utvrđuje postojanje nedostataka u odnosu na evropske norme u ovoj oblasti, te daje preporuke u cilju usklađivanja propisa Srbije sa komunitarnim pravom Evropske unije. Izveštaji sa skrininga usvojeni su 15. maja, a objavljeni tek u julu 2014. godine. Na osnovu preporuka iz Izveštaja, Ministarstvo pravde i Ministarstvo unutrašnjih poslova pristupili su izradi akcionih planova za ova dva poglavlja, kao najvažnijih strateških dokumenta koji daju pregled mera na čije sprovođenje se Republika Srbija obavezuje u cilju harmonizovanja domaćeg zakonodavstva sa evropskim. Akcioni plan za poglavlje 23 i Akcioni plan za poglavlje 24 služiće kao merila za otvaranje pregovora u ova dva poglavlja (eng. opeinig benchmark).
Lekcije koje su naučene u procesu izrade akcionih planova se pre svega odnose na potrebu za intenzivnom interresornom saradnjom između državnih organa koji su uključeni u proces izrade AP. Naime, veliki broj aktivnosti i različiti nosioci zahtevaju odličnu komunikaciju između državnih organa. Dodatno, uočena je tendencija da su se AP fokusirali pre svega na ispunjavanje eksplicitnih preporuka Evropske komisije iz Izveštaja o skriningu, zanemarujući one koje nisu bile taksativno pobrojane i nalazile su se u narativnom delu Izveštaja, te je to jedan od razloga zašto je EK insistirala na doradi AP u nekoliko krugova. Tako, na primer, Izveštaj o skriningu za poglavlje 24, u svom narativnom delu, navodi da je Srbija u obavezi da uspostavi direktnu policijsku saradnju sa Kosovom kao sa bilo kojom drugom zemljom iz okruženja. Budući da ovaj zahtev nije pobrojan taksativno, u poslednjoj veziji AP nisu predviđene mere koje bi vodile ispunjenju ove preporuke.
Finalizacija Akcionih planova
Od početka procesa izrade akcionih planova do njihove finalizacije prošlo je više od godinu i po dana, što samo govori o složenosti i ozbiljnosti ovog zadatka. Akcioni planovi su izrađeni u procesu konsultacija nadležnih ministarstava i ostalih državnih institucija sa predstavnicima građanskog društva, uz kontrolnu ulogu Evropske komisije. Nacrti akcionih planova predstavljeni su i na sednicama Odbora za evropske integracije Narodne skupštine u aprilu ove godine, uz prosleđivanje dokumenata na komentarisanje drugim odborima nadležnim za oblasti koje akcioni planovi pokrivaju.
U septembru ove godine, Evropska komisija je dala konačne pozitivne ocene na Akcione planove za poglavlja 23 i 24, pa se očekuje da ove finalne verzije Akcionih planova posluže za njihovo otvaranje dokraja ove godine, kako je najavljivano.
Tokom procesa usaglašavanja Akcionih planova za ova dva poglavlja, organizacije građanskog društva upozoravale su na njihove nedostatke. Jedan od ključnih nedostataka jeste i nedovoljna zaštita žrtava krivičnih dela, koje su zapostavljene u oba AP, a pre svega se tiče ispunjavanju Direktive o uspostavljanju minimalnih standarda za prava, podršku i zaštitu žrtava krivičnih dela (Direktiva EU 2012/29).
Bojan Elek
