Ovaj tekst je sastavni deo trećeg broja Informatora o poglavljima 23 i 24 rEUformator.
Već 30 godina se 2. decembar obeležava kao Međunarodni dan ukidanja ropstva, u znak sećanja na Konvenciju o suzbijanju trgovine ljudima i o eksploataciji prostitucije drugih lica, koju su Ujedinjene nacije donele 1949. godine, pa ASTRA svake godine obeležava ovaj dan i na različite načine podseća javnost na sveprisutnost problema trgovine ljudima.
Zapaženo je da je polje borbe protiv trgovine ljudima u 2015. godini obeleženo znatno manjim brojem identifikovanih žrtava trgovine ljudima, nepronalaženjem sistemskog rešenja za problem identifikacije žrtava trgovine ljudima u kontekstu izbegličke krize, kao i stalnim ponavljanjem nedostataka i problema sa kojima se suočavamo, za koje i dalje ne postoje rešenja. Može se reći da je država učinila izvesne napore u cilju uspostavljanja efikasnijeg sistema za borbu protiv trgovine ljudima, kao i zaštite žrtava, ali je ostalo još dosta prostora za unapređenje mehanizama u svim aspektima ovog društvenog problema.
Identifikacija žrtava u kontekstu izbegličke krize
Zvanični podaci pokazuju da je broj identifikovanih žrtava u tekućoj godini oko 30, što je znatno manje nego prethodnih godina. Najdominatniji oblik trgovine ljudima je seksualna eksploatacija i njoj su izložene žene i deca. Postavlja se pitanje - da li nedostaje proaktivan pristup u prepoznavanju žrtava trgovine ljudima ili je broj zaista smanjen?
Ovo pitanje je posebno aktuelno ukoliko se osvrnemo na problem izbegličke krize i ranjivost izbeglica koje se, bežeći od rata, nasilja, siromaštva, izlažu riziku da budu prevareni, zlostavljani, eksploatisani. Dodatni problem u celokupnoj izbegličnoj krizi jeste identifikacija izbeglica jer još uvek ne postoje jasni indikatori trgovine ljudima, a ni zaposleni koji su u direktnom kontaktu sa izbeglicama nisu dovoljno obučeni za reagovanje u ovakvim situacijama. Istina je da se u ovom trenutku izbeglice ne zadržavaju dovoljno dugo u našoj zemlji kako bi se proces identifikacije završio u potpunosti.
Takođe, izbeglice su najčešće osobe koje dolaze iz zemalja u čije institucije nemaju poverenje, tako da to poverenje neće imati ni u naš institucionalni sistem, što često dovodi do odbijanja saradnje. Iz perspektive ljudi kojima je Srbija zemlja u kojoj se zadržavaju dok se ne stvore uslovi da nastave put, svako prijavljivanje nasilja ili eksploatacije, kao i svako nametanje pomoći, je prepreka da se stigne do zemlje gde su krenuli. Međutim, Republika Srbija mora da bude spremna na promene u trendovima izbegličkog kretanja, pre svega na njihovo duže zadržavanje u našoj zemlji koje se očekuje, i da razvije programe integracije koji formalno jesu sastavni deo sistema azila, ali u praksi ne postoje, kao i kapacitete za pomoć i zaštitu osoba za koje se sumnja da su preživeli ili doživljavaju bilo koji vid eksploatacije.
ASTRA SOS podaci
Putem ASTRA SOS telefona namenjenog žrtvama i potencijalnim žrtvama trgovine ljudima, 011 785 00 00, dostupnog 24/7, tokom cele godine, primljeno je preko 1800 poziva tokom 2015. godine. Od ukupnog broja poziva polovina poziva su bili direktno u vezi sa trgovinom, dok je 20% poziva bilo preventivno-edukativnog karaktera, u koje spada i provera poslovnih ponuda, kompanija, poslodavaca, agencija kojih je preko 60 različitih. Putem ASTRA SOS telefona u 2015. godini identifikovano je 9 žena žrtava trgovine ljudima u cilju seksualne eksploatacije, od kojih su 3 maloletne.
Katarina Ivanović, ASTRA
