Ovaj tekst je sastavni deo trećeg broja Informatora o poglavljima 23 i 24 rEUformator.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama Republike Srbije donet je 4. avgusta 2015. godine a stupio je na snagu 8 dana kasnije. Nova zakonska rešenja su imala za cilj da (po svaku cenu) pravni okvir Republike Srbije što više usaglase sa pravnim tekovinama Evropske unije. Međutim, neka od novousvojenih rešenja, kao i propuštanje rešavanja ranije uočenih problema bi se mogli istaći kao posebno „opasni“ za pojavu korupcije.
Mnogobrojni izuzeci od primene zakona i mešovite nabavke - plodno tlo za korupciju
Prvi rizik od korupcije u Zakonu o javnim nabavkama (ZJN) se nalazi u činjenici da postoje mnogobrojni izuzeci od primene samog ZJN. Iako su prethodna rešenja (član 7. ZJN, Sl. glasnik RS br. 116/08) ovog pitanja bila često kritikovana i apostrofirana kao problematična, kako od domaće, tako i od strane stručne javnosti, u smislu širokog dijapazona slučajeva u kojima se ZJI ne primenjuje, zakonodavac za to nije mnogo mario, te je doslovno prepisao rešenja iz EU direktiva, koja ovaj dijapazon postavljaju još šire. Nužno je istaći da se ovim značajno povećava i prostor za pojavu korupcije kroz manipulisanje, tj. izbegavanje primene odredaba ZJI.
Drugi rizik se potencijalno nalazi u institutu mešovitih nabavki koji uvode nova zakonska rešenja. ZJI predviđa da „ukoliko predmet ugovora čine dobra i usluge, osnovni predmet ugovora jeste onaj koji čini veći deo procenjene vrednosti javne nabavke.”
Zanimljivo je da norma ne postavlja kao uslov za primenu mešovite nabavke funkcionalnu ili bilo kakvu drugu povezanost predmeta nabavke te ostavlja širok prostor za koruptivne radnje kroz spajanje nepotrebnih, nelogičnih ili potpuno neprirodno povezanih predmeta. Još opasnije rešenje predviđa za ovakve nabavke u oblasti odbrane i bezbednosti gde postoji mogućnost da se u slučaju kada je predmet nabavke „objektivno nedeljiv“ ugovor dodeli i bez primene odredaba ZJI. Imajući u vidu navedeno, od presudnog značaja će biti buduća praksa razrade pravnih standarda nadležnih državnih organa (pre svih Uprave za javne nabavke, Republičke komisije za zaštitu prava i Državne revizorske institucije) u pogledu opravdanosti dodele ovakvih ugovora.
Treći rizik se ogleda u propuštenoj šansi da se uredi jedna od „bolnih“ tačaka sistema javnih nabavki Republike Srbije - kontrola izvršenja ugovornih obaveza. Iako je ovaj deo procesa nebrojano puta istican kao generator korupcije u ovoj oblasti, zakonodavac nije smatrao relevantnim da novim zakonskim rešenjima predvidi znatno rigorozniju kontrolu izvršenja ugovornih obaveza.
Prevelika ovlašćenja za državne institucije
Četvrti rizik vezan je za najvažnije institucije u sistemu javnih nabavki Republike Srbije. „Naoružane“ brojnim zakonskim ovlašćenjima, a sa izuzetno skromnim kapacitetima, nadležne institucije bi trebalo da osiguraju doslednu primenu ZJI. Iako se godinama unazad apostrofira da Uprava za javne nabavke i Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki rade sa potpuno neadekvatnim kapacitetima na ovom polju, stanje se ne menja. Moglo bi se reći čak i da se pogoršava. Naime, ZJI izričito propisuje, kao posebne nadležnosti Republičke komisije, između ostalog, poništenje ugovora, vođenje prekršajnog postupka i davanje predloga za razrešenje odgovornog lica. Kako se radi o izuzetno važnim nadležnostima, začuđujuće je da ove nadležnosti u Predlogu Zakona o budžetu Republike Srbije za 2016. godinu nisu uopšte budžetirane (str. 371 Predloga Zakona o budžetu Srbije za 2016. godinu).
Mora se imati u vidu da će dalji proces evropskih integracija Srbije i potrebe daljeg usaglašavanja sa pravnim tekovinama Evropske unije nužno voditi otvaranju prostora za nove rizike za pojavu korupcije. Shodno tome, nužno je da se prilikom izmena propisa u budućnosti, zakonodavac pre svega vodi stvarnim potrebama tj. da prethodno sagleda probleme koji su se pojavljivali u praksi. Tek nakon unošenja konkretnih rešenja kojim bi se ti problemi mogli prevazići, treba uzeti u obzir i zahteve koje postavljaju EU direktive.
Dušan Šabić, CPES
