Ovaj tekst je sastavni deo četvrtog broja Informatora o poglavljima 23 i 24 rEUformator.
Novi trend ministarstava u Srbiji da se javne rasprave na veoma važne zakone fingiraju ili da se odvijaju tokom novogodišnjih praznika je uzeo maha, a njima se priključilo i Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost.
Proces donošenja zakona i strategija u Srbiji je krajem 2015. godine počeo da poprima drugačije oblike. Primetna su dva preovlađujuća trenda - jedan kojim se za „donatore i Evropsku Uniju“ fingiraju javne rasprave, kao što je to učinilo Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost i Ministarstvo unutrašnjih poslova, i drugi trend po kome se javne rasprave odvijaju tokom novogodišnjih praznika, kao što su to učinili Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvo pravde.
Trend fingiranja javne rasprave
Na prvom vanrednom zasedanju Narodne Skupštine u novoj godini, koja je započela 18. januara ove godine, na dnevnom redu su se prvo našla tri nacrta zakona koje je pripremilo Ministarstvo unutrašnjih poslova. Ne bi bilo ništa neobično u postupku usvajanja ovih zakona da je Ministarstvo unutrašnjih poslova pokazalo doslednost u sprovođenju javnih rasprava na nacrte novih zakona. Nakon opsežne, skoro devetomesečne javne rasprave na novi Zakon o policiji, Ministarstvo unutrašnjih poslova sprovodi mnogo kraću javnu raspravu na novi Zakon o javnom okupljanju, dok se o javnoj raspravi o novom Zakonu o javnom redu i miru na sajtu MUP-a ne može naći informacija o tome u kom periodu je sprovedena.
Na upit Autonomnog ženskog centra, iz Ministarstva unutrašnjih poslova je dobijena informacija da je javna rasprava o novom Zakonu o javnom redu i miru sprovedena od 23. 10. do 13. 11. 2015. godine, ali ženske organizacije u Srbiji o tome nisu bile obaveštene. Da su bile, sigurno ne bi sačekale da Zakon uđe u skupštinsku proceduru kako bi predlagale narodnim poslanicima da unesu amandmane na ovaj zakon koji se tiču izmena odredbi o kažnjavanju prostitucije i prosjačenja.
Na sličan način je postupilo i Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost u postupku donošenja nove Strategije o rodnoj ravnopravnosti, ali i nacrta novog Zakona o ravnopravnosti muškaraca i žena. Nova Strategija i Akcioni plan za njeno sprovođenje su doneti bez učešća ženskih nevladinih organizacija, nekoliko dana pred Novu godinu, tačno u periodu programiranja IPA fondova za 2016. godinu.
Ono što je ženske organizacije u Srbiji dodatno iznenadilo jeste promena naziva nacrta Zakona o rodnoj ravnopravnosti koji je pred Novu godinu postao nacrt Zakona o ravnopravnosti muškaraca i žena. Neobično je kako je Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost navodilo da je mesecima sprovodilo javnu raspravu o Zakonu o rodnoj ravnopravnosti, a onda, odjedanput, promenilo nacrt zakona o kome je vođena javna rasprava do te mere da je izmenjeno više od 50% prvobitnih članova ali i sam naslov. Nov, potpuno izmenjen nacrt Zakona nije javno dostupan, ali se o njegovoj izmenjenoj sadržini može saznati podsredstvom javno objavljenog mišljenja Zaštitnika građana koji je Koordinacionom telu poslat 31. 12. 2015. godine.
Trend sprovođenja javnih rasprava tokom novogodišnjih praznika
Za ženske organizacije je bilo neobično da informacije o tome da se sprovode javne rasprave o nacrtima novog Zakona o finansijskoj pomoći porodicama sa decom i novog Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i zaštiti maloletnih lica u krivičnim postupcima nisu bile dostupne preko Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom.
Takođe, iako su i Ministarstvo pravde i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja naveli u svojim odlukama kako će obaveštenja o javnim raspravama na ove zakone biti postavljena na portalu E-uprave, to nije bilo učinjeno.
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je donelo odluku da se javna rasprava o nacrtu novog Zakona o finansijskoj pomoći porodicama sa decom sprovodi od 17. 12. 2015. do 6. 1. 2016. godine, s tim da su bila održana i četiri javna predstavljanja u Nišu, Kragujevcu, Pančevu i Beogradu. Glavna obrazloženja nacrta su da je bilo toliko mnogo zloupotreba postojećeg zakona da je Ministarstvo moralo da pristupi donošenju novog. Logičan zaključak bi bio da je sa tolikim zloupotrebama od strane porodilja i poslodavaca značajno povećan broj novorođenih beba u Srbiji, ali podaci koje je Ministarstvo navelo govore da postojeći zakon nije postigao svoju svrhu jer broj novorođene dece u poslednjih pet godina relativno stagnira, sa tendencijom opadanja. Na javnoj prezentaciji nacrta Zakona u Beogradu predstavnici Radne grupe Ministarstva su imali samo jedan odgovor - da su ograničeni budžetom, što govori o tome da je prvenstveni razlog izrade novog Zakona kojim se pooštravaju uslovi za ostvarivanje prava na naknadu radi nege deteta u stvari smanjenje budžetskih izdavanja a ne pomoć porodicama sa decom.
Ministarstvo pravde je sa druge strane imalo jednu zanimljivu odredbu vezanu uz sprovođenje javne rasprave o novom Zakonu o maloletnim učiniocima krivičnih dela i zaštiti maloletnih lica u krivičnim postupcima. Naime, navedeno je da će javna rasprava trajati od 11. 12. 2015. do 25. 1. 2016. godine, ali da se pismeni komentari mogu dostaviti do 31. 12. 2015. godine. Zvanično ne postoji informacija o tome da su bila planirana javna predstavljanja zakona.
Nacrt novog Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i zaštiti maloletnih lica u krivičnim postupcima donosi novine i unapređenja kada su u pitanju maloletni učinioci krivičnih dela, ali zato smanjuje nivo dostignutih prava maloletnika kao žrtava krivičnih dela. Da u usvojenom Akcionom planu za Poglavlje 23 Ministarstvo pravde nije navelo da će Republika Srbija uskladiti svoje zakonodavstvo sa Direktivom 2012/29/EU o uspostavljanju minimalnih standarda o pravima, podršći i zaštiti žrtava krivičnih dela i da rad Radne grupe nije bio podržan u okviru IPA projekta kojim rukovodi UNICEF, kao aktivnost 3.6.2.10. istog tog Akcionog plana, ovo smanjivanje prava bi možda bilo i očekivano.
Novogodišnji zaključak
Upitajte se, šta su žene u Srbiji i mogle očekivati od Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost koji se već godinu dana sastoji od pet muškaraca i jedne žene? Koga budžetska smanjenja i ograničenja prvo pogađaju ako ne one sa najmanje moći? Ko će biti kažnjavan visokim prekršajnim novčanim kaznama ako ne žrtve trgovine ljudima radi seksualne eksploatacije i prosjačenja? Slučajno ili sa namerom, oba navedena trenda su imala direktan uticaj na dve kategorije stanovništva u Srbiji - žene i decu.
Vanja Macanović, Autonomni ženski centar
