Ovaj tekst je sastavni deo petog broja Informatora o poglavljima 23 i 24 rEUformator.
Žene kao izbeglice i tražiteljke azila u EU
U okviru institucija Evropske unije naročito važna i aktuelna tema postao je položaj žena u toku aktuelne izbegličko-migrantske krize. U susret Međunarodnom danu žena, EP je početkom februara predložio Rezoluciju o položaju žena izbeglica i tražiteljki azila, na osnovu izveštaja Komiteta za prava žena i rdonu ravnopravnost, koji je posebnu pažnju posvetio ženama koje beže od rata, problemima sa kojima se one susreću na svom putu i tokom procesa traženja azila u državama EU.
Na osnovu Izveštaja o položaju žena izbeglica i tražiteljki azila, Evropski parlament predložio je donošenje rezolucije koja bi se na sveobuhvatan način suočiti sa pitanjima o položaju žena u procesu migracija i traženja azila. Posebna pažnja posvećena je ženama koje dolaze iz država koje su proglašene „sigurnim državama“, u kojima se one suočavaju sa rodno zasnovanim nasiljem. Rezolucija će pružiti smernice o saradnji i koordinaciji tela kao što su Europol, Fronteks, Evrodžast, a koja će raditi na sprečavanju trgovine ljudima, u ovom slučaju sa posebnom pažnjom na sprečavanju trgovine ženama i decom.
Izveštaj EP o položaju žena
Pomenuti Izveštaj je podeljen u nekoliko zasebnih celina i bavi se ključnim pitanjima koja bi trebalo da doprinesu rešavanju problema ove posebno ranjive grupe u procesu izbegličke krize. Pre svega ovaj izveštaj identifikuje koje su to potrebe žena, bavi se pitanjima nasilja nad ženama (seksualno nasilje, kao i trgovinu ženama). Izveštaj aktuelizuje pitanja posebnih potreba žena u ovim procesima, i pitanje socijalne inkluzije i integracije u okvire postojećih društava evropskih država.
Izveštaj EP je kao potrebe žena identifikovao pitanje poboljšanja njihovog položaja, inforimisanje o njihovim pravima, naročito kada govorimo o procesu traženja azila. Poseban akcenat stavljen je na pružanje medicinske i psihološke pomoći ženama koje su na izbegličkoj ruti bile žrtve seksualnog i/ili rodno zasnovanog nasilja. Izveštaj preporučuje da žene koje dolaze iz Iraka, Somalije i Avganistana, a koje su proglašene za sigurne države porekla, uđu u proces razmatranja za dobijanje azila ukoliko isti traže kao žrtve seksualnog, odnosno rodno zasnovanog nasilja.
Ističe se da moraju biti garantovana sva prava žena, s posebnim osvrtom na osnovna ljudska prava, položaj majki sa decom, kao i na očuvanje celovitosti porodice. Govori se i o specifičnom položaju žena u izbegličkim kampovima, gde bi trebalo voditi računa o pravilnoj raspodeli hrane, pružanju medicinske i psihološke pomoći, te raditi na sprečavanju seksualnog i svakog drugog oblika nasilja nad ženama. Posebne preporuke i mere izveštaj EP daje kada se govori o činjenici da bi ženama trebalo obezbedite posebne prostorije za spavanje, kao i posebne toalete.
U domenu socijalne inkluzije i integracije EP nalaže da žene koje su zatražile i/ili dobile azil budu jednako vidljive na tržištu rada kao i muškarci u državama članicama EU. Takođe, trebalo bi im omogućiti pristup raznim jezičkim, informatičkim, zanatskim kursevima koji bi im omogućili bolju vidiljivost na tržištu rada. Nalaže se finansiranje promovisanja, inkluzije i monitoringa praćenja prava žena u procesu izbeglištva, traženja azila i inkluzije u društveni sistem evropskih država. Posebna afimativna mera trebalo bi biti doneta u procesu dobijanja azila: nalaže se da bi ženama ovo pravo moralo biti garantovano, naročito i kada traže azil individualno, bez bračnog druga ili drugih, muških članova porodice.
Pri regulisanju ovih pitanja Preporuka EP bazirala se na pravnoj tekovini UN-a, Saveta Evrope, UNHCR-a, te pravnoj regulativi same EU. Zaključak izveštaja govori da institucije na tlu EU nisu adekvatno odgovrile na ovo posebno važno pitanje tokom migrantske krize. Preporuka EP nalaže da sve institucije EU, država članica, te civilni sektor moraju prepoznati specijalne probleme sa kojima se žene susreću tokom izbeglištva. Posebno je naglašeno da je neophodno da države članice iskoriste priliku da harmonizuju svoje postupanje prema tražiteljkama azila.
Miloš Grujić, BCBP
