Ovaj tekst je sastavni deo petog broja Informatora o poglavljima 23 i 24 rEUformator.
Poziv organizacijama civilnog društva da doprinesu definisanju ciljeva i aktivnosti novog NAP-a za primenu Rezolucije 1325 za period 2016-2020, otvorio je mogućnost da se njegov sadržaj bitno unapredi, uključivanjem tema koje su relevantne za bezbednost žena na terenu, razoružanje, tranzicionu pravdu, reintegraciju i rehabilitaciju žrtava rata, potrebe žena i devojaka izbeglih i raseljenih lica. Predloženo je povezivanje ovog plana sa pregovaračkim poglavljima 35 i 31. Učešće ženskih mirovnih organizacija u svim fazama izrade, primene i praćenja novog NAP-a od suštinske je važnosti.
Autonomni ženski centar je dostavio predloge za izradu novog Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija - Žene, mir i bezbednost, za period 2016-2020. Poziv za dostavljanje pisanih predloga uputili su Ministarstvo odbrane i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom u cilju da se obezbedi doprinos ogranizacija civilnog društva u definisanju ciljeva i aktivnosti na samom početku izrade plana.
AŽC je predložio uvođenje posebnih procedura za prijavljivanje i postupanje sa učiniocima nasilja u porodici i partnerskim odnosima za pripadnike sektora bezbednosti, kao i posebne (interne) procedure za prijavljivanje i procesuiranje slučajeva seksualnog uznemiravanja u sektoru bezbednosti na svim organizacionim nivoima. Istovremeno, ukazano je na to da nasilje u porodici ne treba da bude sadržaj NAP-a, kao što je predložio Politički savet, jer je ova složena i intersektorska oblast obuhvaćena posebnom nacionalnom strategijom, i zato što bi to stvorilo nepotrebni “paralelizam” i potencijalnu neusklađenost i konfuziju ciljeva, nadležnosti i aktivnosti.
Takođe, ukazano je na neopravdano svođenje NAP-a na učešće i zastupljenost žena iz sektora bezbednosti, i izostanak žene sa terena i iz ženskih mirovnih organizacija i grupa u aktivnostima. Naglašena je važnost povezivanja ciljeva i aktivnosti budućeg NAP-a sa pregovaračkim poglavljima 35 (normalizacija odnosa sa Kosovom) i 31 (zajednička spoljna i bezbednosna politika), kao i sa ukupnim procesom EU integracija. Istaknuta je važnost koncepta ljudske bezbednosti, umesto tradicionalnog pristupa bezbednosti koji dominira u Strategiji nacionalne bezbednosti.
Predloženo je da NAP 2016-2020. sadrži ciljeve i aktivnosti koji se odnose na: reintegraciju i rehabilitaciju učesnika u oružanim sukobima, sa posebnim naglaskom na žene civilne žrtve rata; potrebe i prava žena i devojaka među izbeglim i interno raseljenim licima, povezano sa novim migracijama kroz Srbiju; razoružanje, kao preduslov za bezbednost žena, ali i kao pitanja kontrole trgovanja oružjem i vojnom opremom; pitanja tranzicione pravde, uključujući informisanje javnosti o zločinima počinjenim prema ženama u toku ratova u bivšoj Jugoslaviji; aktuelno pitanje položaja i bezbednosti braniteljki i branitelja ljudskih prava u Srbiji.
Iako nije bila tema poziva, AŽC je ukazao na to da radna grupa za izradu novog NAP-a, koja je obrazovana Odlukom Vlade na predlog Ministarstva odbrane, u sastavu nema predstavnice ženskih (mirovnih) organizacija, niti predstavnika Ministarstva insotranih poslova, kao i da ima izrazito debalansiran rodni odnos, a za predsednika i zamenika radne grupe su imenovane osobe kojima nedostaje ekpertiza u ovoj oblasti. AŽC je zatražio da se obezbedi transparentnost postupka konsultacija i javne rasprave o novom NAP-u 2016-2020, u skladu sa važećim pravilima.
Tanja Ignjatović, Autonomni ženski centar
