Ovaj tekst je sastavni deo petog broja Informatora o poglavljima 23 i 24 rEUformator.
Reakcijom predstavnica civilnog sektora povučen je iz skupštinske procedure Predlog zakona o ravnopravnosti žena i muškaraca. Brojne su zamerke upućene Predlogu zakona, od promene naziva, izostavljanja osnovnih pojmova - pol i rod, preko nedorečenosti sadržaja članova zakona i proceduralnih propusta.
Početkom februara u skupštinsku proceduru ušao je Predlog zakona o ravnopravnosti žena i muškaraca. Osim činjenice da je Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnoti, nakon javne rasprave, promenio naziv, što ne predstavlja samo formalno pitanje, sve koje/-i su pratile/-i proces izrade novog zakona iznenadilo je sistematsko izostavljanje termina “rod” u predlogu zakona.
Autonomni ženski centar je reagovao na hitnost procedure usvajanja predloga zakona, smatrajući da za to ne postoji opravdanje. Ukazano je na nedostatak objašnjenja za izmene nacrta zakona u javnoj raspravi, kojom prilikom je, pored naziva zakona, “nestalo” i 11 članova (što čini 22,4% teksta), uz značajne izmene sadržaja preostalih članova. AŽC se obratio Republičkom sekretarijatu za javne politike, koji je dostavio odgovor na pitanja. Ovaj je organ u januaru 2016. dao mišljenje o Predlogu zakona o ravnopravnosti žena i muškaraca, koje je potvrdilo kritike AŽC upućene na analizu efekata zakona.
Na sastanku koji je 12. februara održan u Narodnoj skupštini, AŽC je predložio povlačenje Predloga zakona za koji je većina učesnica navela brojne primedbe. Neusaglašena definicija diskriminacije sa Zakonom o zabrani diskriminacije, bila je jedna od primedbi Poverenice za zaštitu ravnopravnosti. Izostanak osnovnih pojmova “pol” i “rod” i ujednačeno korišćenje pojma “rodna ravnopravnost” umesto “ravnopravnost”, kako bi se postigao odgovarajući efekat u oblastima na koje se zakon odnosi, kao i adekvatno imenovanje i normiranje mehanizama za rodnu ravnopravnost, bili su komentari Zaštitnika građana.
AŽC je izložio komentare na rešenja u vezi sa “rodno zasnovanim nasiljem”, koje je u Predlogu zakona označeno rodno neutralnim i nespecifičnim pojmom (“nasilje”). Istaknut je nedostatak imenovanja odgovornih za sprovođenje i praćenje predviđenih mera (specijalizovane usluge za žrtve i učinioce nasilja), kao i nedorečenost u određenu ravnopravnog pristupa uslugama, koja zanemaruje legitimne razloge da one budu pružene isključivo ženama (što se odnosi na usluge koje pružaju ženske organizacije ženama sa iskustvom muškog nasilja).
Dan nakon sastanka u Narodnoj skupštini, koji je organizovala Ženska platform za razvoj 2014-2020. sa predstavnicama Ženske parlamentarne mreže, potpredsednica Vlade i koordinatorka Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost je saopštila odluku da se Predlog zakona povuče iz skupštinske procedure.
Tanja Ignjatović , Autonomni ženski centar (AŽC)
