Ovaj tekst je sastavni deo šestog broja Informatora o poglavljima 23 i 24 rEUformator.
U sudskim postupcima i dalje izostaje pristup orijentisan na žrtve. One se isključivo tretiraju kao „izvor informacija“ o učinjenom krivičnom delu. Postoji nerazumevanje osetljivog položaja žrtava trgovine ljudima, što zajedno sa blagom kaznenom politikom i nemogućnošću žrtava da ostvare kompenzaciju za učinjene povrede, dovodi u pitanje stepen ostvarivanja njihovih prava.
Akcija protiv trgovine ljudima (ASTRA) pet godina kontinuirano prati položaj žrtava trgovine ljudima u sudskom postupku analizirajući pravosudnu praksu u Srbiji. Ovogodišnjom analizom obuhvaćeno je 39 sudskih odluka donetih u krivičnim postupcima - 19 prvostepenih (15 pravosnažnih) i 20 drugostepenih presuda.
Prosečno prvostepeni postupci, od podizanja optužnice do donošenja prvostepene presude, traju dve godine i četiri meseca (najduži postupak je trajao pet godina, a najkraći dva meseca). Uočava se da je prosečno trajanje postupka za skoro šest meseci duže nego prethodne godine, te da je izostalo poboljšanje efikasnosti kada je reč o trajanju postupaka, koje je uočeno tokom 2014. godine. Tokom 2015. godine samo 26% postupaka trajalo je do godinu dana, dok je ovaj procenat u 2014. godini iznosio čak 60%.
U 2015. godini primećeno je da i dalje postoji visok procenat oslobađajućih presuda. Osuđujuće presude su donete u 48% slučajeva, što je manje u odnosu na prethodnu godinu. Primera radi, tokom 2014. godine osuđujuća presuda doneta je u 59% slučajeva, a tokom 2013. godine u čak 76% slučajeva.
Kada je reč o visini izrečenih kazni za krivično delo trgovine ljudima, uočava se da je najvećem broju okrivljenih izrečena kazna zatvora u trajanju od tri do pet godina (84%), kazna zatvora do tri godine (5%) i kazna zatvora preko pet godina (11%). Prosečna visina kazne zatvora za ovo krivično delo iznosi četiri godine i šest meseci. Najviša izrečena pojedinačna kazna zatvora bila je kazna od osam godina, dok je najniža bila kazna od dve godine. Upoređivanje kaznene politike sa podacima iz prethodnih godina dovodi do zaključka da je, iako je prosečna izrečena kazna za 2015. godinu nešto viša nego za 2014. (3,9 godina), procenat izrečenih kazni zatvora preko pet godina u stalnom opadanju (2013 - 27%, 2014 - 14%, 2015 - 11%). Istovremeno, povećava se procenat blažih kazni, u rasponu od tri do pet godina.
Većina žrtava je istakla imovinsko-pravni zahtev u krivičnom postupku (samo šest oštećenih nije), ali u svim slučajevima sud ih je uputio na parnični postupak, najčešće bez posebnog obrazloženja ili sa obrazloženjem da ne raspolaže dokazima koji bi pružili pouzdan osnov ni za delimično presuđenje u krivičnom postupku.
Na osnovu rezultata analize pravosudne prakse za 2015. godinu može se zaključiti da u sudskim postupcima i dalje izostaje pristup koji bi bio orijentisan i na prava žrtve, usled čega se one u postupku i dalje tretiraju isključivo kao „izvor“ informacija, odnosno podataka o krivičnom delu. Ovakav pristup ukazuje da, uprkos izvesnom napretku i sprovedenim edukacijama, i dalje postoji nerazumevanje osetljivog položaja žrtava trgovine ljudima, što zajedno sa blagom kaznenom politikom i nemogućnošću žrtava da ostvare kompenzaciju za učinjene povrede, dovodi u pitanje stepen ostvarivanja njihovih prava.
Ivana Radović, Akcija protiv trgovine ljudima (ASTRA)
