Ovaj tekst je sastavni deo sedmog broja rEUformatora - informatora o poglavljima 23 i 24.
Junski referendum i mogući izlazak Velike Britanije iz Evropske unije mogao bi značajno da utiče na rad i kvalitet javnih službi. Zbog toga je potrebno da se o članstvu u Uniji građani na referendumu izjasne na osnovu stvarne situacije, a ne na osnovu emocija i utisaka.
U skorašnjoj anketi o uticaju članstva u Evropskoj uniji na rad britanskih javnih službi ispitano je hiljadu odraslih Britanaca. Čak 40% ispitanika smatra da članstvo u EU ne doprinosi kvalitetu javnih usluga, a 78% smatra da ono negativno utiče na pružanje javnih usluga. Visoki procenat ispitanika reklo je i da britanska odluka o članstvu neće napraviti nikakvu razliku u zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti (46%), kvalitetu visokog obrazovanja (60%) i regionalnom ekonomskom razvoju (40%). Evroskeptici smatraju da politika slobodnog kretanja unutar Unije pogoršava stanje u javnim službama, da evropski propisi donose nepotrebne troškove i da doprinos Velike Britanije budžetu Evropske unije (5,7 milijardi funti neto u 2014. godini) može biti potrošen upravo na javne usluge.
Ovo je u potpunoj suprotnosti sa stavovima zaposlenih u zdravstvu, socijalnoj zaštiti, lokalnoj samoupravi, visokom obrazovanju i drugim delovima javnog sektora. Od ispitanih dvadeset anonimnih rukovodilaca ovog sektora, devetnaest se složilo sa tvrdnjom da će javne usluge biti bolje ukoliko Velika Britanija ostane u Evropskoj uniji. Postavlja se pitanje kako je moguće da zaposleni u javnom sektoru i njegovi korisnici imaju tako različita viđenja uticaja Unije na kvalitet javnih usluga.
Ovakva kompleksna slika moguća je jer se britansko i evropsko zakonodavstvo, javne politike i ekonomija značajno prepliću. Britanija je deo Unije četrdeset godina i veoma je teško shvatiti šta je posledica članstva, a šta isključivi rezultat rada vlasti Velike Britanije.
Prema rezultatima istraživanja o kojem ovde govorimo, ipak je moguće utvrditi kakve je koristi javni sektor imao od članstva, a pogotovo od znanja i veština građana koji se slobodno kreću unutar Unije. Čak deset posto zaposlenih u zdravstvenim službama i petnaest posto akademskog osoblja na univerzitetima u Velikoj Britaniji došlo je iz zemalja članica. Evropsko zakonodavstvo zaslužno je i za poboljšanje uslova rada, a evropski fondovi pomogli su stvaranje više od pedeset hiljada radnih mesta u siromašnim regionima Velike Britanije. U izveštaju se takođe navodi da bi napuštanje Unije moglo da utiče na pad javne potrošnje i da bi tako ugrozilo ekonomsku stabilnost. U tom slučaju, lokalna vlast morala bi da štedi, a postoji i veliki rizik da bi se, nakon potencijalnog izlaska, smanjila i druga davanja iz budžeta. Ovo uključuje i mogućnost smanjenja broja zaposlenih u javnom sektoru.
Mnogi u javnim službama brinu kako će se izboriti sa obavezom pružanja smeštaja sve većem broju migranata. Mnogi veruju da su migracije deo problema EU, a ne Britanije. Postoji i nezadovoljstvo zbog toga što je lokalna uprava predmet evropskih pravila o javnim nabavkama, što obezbeđuje slobodnu konkurenciju svih država članica. To znači da dobavljači Velike Britanije nemaju prioritet na tenderima u svojoj zemlji. Druga strana tvrdi da su koristi od članstva veće od gubitaka. Primera radi, Britanija će u periodu 2014-2020. godine posredstvom evropskih fondova dobiti 5,3 milijarde funti. Ciljevi zaštite životne sredine često se donose na nivou Evropske unije, dok ih lokalna vlast samo sprovodi. Mnoga područja su videla korist od novih pravila o zagađenju, od čistih plaža i od zaštićenih prirodnih dobara. Javne službe se oslanjaju na instrumente koji su duboko povezani sa EU. Jasno je da će odlazak Britanije izazvati ogroman preokret u postojećem sistemu i da će se to osećati godinama.
Lideri lokalnih vlasti u mnogim najvećim gradovima Velike Britanije govore o uticaju Unije na lokalne službe. Pristalice ostanka u Uniji ističu značaj informisanosti glasača o uticaju Evropske unije na njihov život. Oni smatraju da je potrebno da se građani na referendumu izjasne na osnovu stvarne situacije, a ne na osnovu emocija i utisaka.
Priredile:
Anesa Omeragić, stažistkinja BCBP
Sofija Mandić, pravnica istraživačica BCBP
