Ovaj tekst je sastavni deo sedmog broja Informatora o poglavljima 23 i 24 rEUformator.
Istraživanje CINS-a pokazuje da se borba protiv korupcije, iako je istaknuta kao prioritet svake vlasti u poslednjih desetak godina, u praksi svodi na medijske najave i hapšenja pred kamerama. Njih prati veliki broj krivičnih prijava, znatno manje optužnica i još manje osuđujućih presuda. Kada i dođe do presude, obično je reč o uslovnim kaznama. Češće se procesuira „sitna” korupcija.
U rano jutro 24. septembra 2013. godine, fizikalnu terapiju Borislava Novakovića prekinuli su policajci da bi ga odveli u policijsku stanicu. Čak mesec i po dana pre toga mediji su objavili da će Novaković, šef poslaničke grupe Demokratske stranke u skupštini Vojvodine i bivši direktor Zavoda za izgradnju Novog Sada, biti uhapšen zbog navodnih malverzacija sa građevinskim zemljištem.
Ova informacija ubrzo je postala vest dana, a njom se novinarima pohvalio i Ivica Dačić, tadašnji ministar unutrašnjih poslova, na jednoj od svojih pres-konferencija.
Slučaj na kraju nije ni dospeo do suda. Nešto nakon više od dve godine, istraga protiv Novakovića i još sedam osoba obustavljena je, jer je Više javno tužilaštvo u Novom Sadu odustalo od krivičnog gonjenja. U odgovoru Tužilaštva Centru za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) navedeno je da nema osnovane sumnje da su uradili ono za šta su bili osumnjičeni.
Istraživanje CINS-a pokazuje da se borba protiv korupcije, iako je istaknuta kao prioritet svake vlasti u poslednjih desetak godina, u praksi svodi na medijske najave i hapšenja pred kamerama. Njih prati veliki broj krivičnih prijava, znatno manje optužnica i još manje osuđujućih presuda. Kada i dođe do presude, obično je reč o uslovnim kaznama. Češće se procesuira „sitna” korupcija.
Novinari CINS-a prikupljali su šest meseci od pravosudnih institucija u Srbiji podatke o procesuiranju deset koruptivnih dela, za period od 2013. do kraja 2015. godine. U te tri godine zbog ovih dela MUP-u je prijavljeno 6.179 ljudi, a po podacima tužilaštava koja su dostavila informacije, optuženo je skoro tri hiljade ljudi.
Dosuđena je ukupno 1.861 kazna, pri čemu treba imati u vidu da su neke od osoba dobijale i po dve kazne, npr. uslovnu i novčanu, tako da je ukupan broj osuđenih osoba oko 1.500. Kaznu kućnog i pravog zatvora dobilo je ukupno 538 osoba, a njih 55 kažnjeno je novčano. Uslovne kazne dosuđene su za 1.268 osoba.
Kada je reč o samim presudama, za sva analizirana koruptivna krivična dela u poslednje tri godine doneta je 871 oslobađajuća presuda, kao i 463 odbijajuće presude, u kojima sud nije prihvatio optužbu. Bilo je ukupno 1.118 osuđujućih presuda, od kojih su se neke odnosile i na više osoba sa različitim kaznama.
Hapšenja kao rijaliti-šou
Policijske akcije hapšenja zbog navodne korupcije često su se u poslednje tri godine nalazile na naslovnim stranama srpskih medija. Međutim, mali broj prijavljenih zaista i bude osuđen za korupciju.
Novi Zakonik o krivičnom postupku, koji se primenjuje od 2013. godine, umanjio je nivo sumnje potrebne da bi se protiv nekoga pokrenula istraga. Sagovornici CINS-a objašnjavaju da jedan broj krivičnih prijava predstavlja potencijalnu metodu za politička razračunavanja, te način da građani, preko policije i tužilaštva „uteruju dugove”.
Istraživanje CINS-a pokazuje da se borba protiv korupcije u Srbiji većinom svodi na svega tri krivična dela: proneveru (982 krivične prijave), zloupotrebu službenog položaja (2.361) i zloupotrebu položaja odgovornog lica (2.098). Tužilaštva, takođe, najčešće podižu optužnice za ova dela. Ipak, postoji znatna razlika između broja ljudi protiv kojih je podneta prijava i broja onih koji dospeju na optužnicu.
Slikovit primer je statistika za tri najveća grada u Srbiji: Beograd, Niš i Novi Sad. Više javno tužilaštvo u Beogradu je u protekle
tri godine za proneveru i dve zloupotrebe po prijavama radilo protiv ukupno 1.376 ljudi, dok je optužne predloge i optužnice podiglo protiv 362. Novosadsko više tužilaštvo radilo je po prijavama protiv 843 lica, a podiglo optužnice protiv njih 68. Višem tužilaštvu u Nišu podnete su prijave protiv 210 lica, a podignute su 72 optužnice, odnosno optužnih predloga.
Dva dela zloupotrebe položaja su, prema rečima osoba pravne struke, problematična jer su preširoko formulisana, pa je u praksi ljude moguće procesuirati za različite stvari, bez velikih rezultata. Čak je i Evropska komisija u poslednjem izveštaju o Srbiji navela da se zloupotreba službenog položaja preterano koristi, „uključujući u to i slučajeve gde ne postoji objektivno kriminalno ponašanje”.
Problema su svesni i u Ministarstvu pravde, iz koga najavljuju izmene Krivičnog zakonika, kojima će pokušati da ovaj problem reše.
Ivana Jeremić i Milica Stojanović, Centar za istraživačko novinarstvo (CINS)
