Ovaj tekst je sastavni deo sedmog broja rEUformatora - informatora o poglavljima 23 i 24.
Ministarstvo pravde izrađuje zakon o zaštiti od nasilja u porodici. Predloženi postupak hitne zaštite, saradnja između nadležnih organa i evidencija nasilja u porodici morali bi biti bolje usklađeni sa potrebama žrtava.
Ministarstvo pravde je započelo izradu novog zakona u nameri da se „na opšti i jedinstven način urede organizacija i postupanje državnih organa radi delotvornog sprečavanja nasilja u porodici, sprečavanja krivičnih dela, kao i obezbeđivanja brze, blagovremene i delotvorne zaštite žrtava nasilja”. Ovaj zakon bi trebalo da reguliše postupak za izdavanje „hitnih mera zaštite”, saradnju između državnih organa, specijalizovanu obuku i centralnu evidenciju podataka o nasilju u porodici. Pored komentara o tome kako bi trebalo unaprediti Prednacrt zakona, iznetih na javnoj raspravi 18. maja, Autonomni ženski centar (AŽC) pripremio je i niz amandmana na postojeće članove, koji su bili predmet razmatranja na konsultativnom sastanku krajem maja 2016. godine.
Imajući u vidu standarde koje postavlja Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici, AŽC je nastojao da nova rešenja slede, s jedne strane, standard i svrhu, a s druge strane, postojeća iskustva i primere dobre prakse.
Iako AŽC nije saglasan sa predloženom procedurom za izdavanje hitnih mera zaštite, jer smatra da je nepotrebno komplikovana, napravljene su dopune predloženog modela. Njihov cilj je preciziranje postupka o hitnim merama zaštite, postupka njihovog produženja, kao i regulisanje nadzora sprovođenja.
Značajne izmene i dopune predložene su u poglavlju koje definiše saradnju između državnih i drugih organa. One uključuju predlog o dve vrste lokalne koordinacije u vezi sa svakim pojedinačnim slučajem prijavljenog nasilja. Prva se odnosi na bezbednosno-pravne mere, na saradnju između tužilaštva, policije i centra za socijalni rad tokom planiranja mera za sprečavanje nasilja i direktnu zaštitu žrtve. Druga koordinacija, koja sledi nakon što se žrtvi obezbedi sigurnost, a učiniocu odgovornost, usmerena je na saradnju prilikom pružanja podrške žrtvi i članovima njene porodice. To uključuje opšte i specijalizovane usluge podrške, koje koordinira centar za socijalni rad, a koje pružaju relevantne ustanove i organizacije u zajednici. U individualne planove zaštite i podrške žrtvama nasilja trebalo bi precizno uneti informacije o vrstama planiranih mera i usluga, odgovornim licima i rokovima za realizaciju, što bi omogućilo praćenje efekata preduzetih aktivnosti.
Dopune rešenja u oblasti obuka uključile su i predloge o obaveznoj specijalizovanoj intersektorskoj obuci, čiji je cilj ujednačavanje razumevanja, znanja i veština stručnjaka uključenih u postupak. Preciziranje sadržaja pojedinačnih evidencija i centralne evidencije o slučajevima nasilja u porodici, koje bi se vodile u elektronskoj formi, takođe je doprinos AŽC-a. Predloženo je da sadržaj pojedinačnih evidencija, koje vode nadležni državni organi, pre svega policija, javno tužilašvo, centar za socijalni rad i sudovi, bude ujednačen, tako da one obuhvataju odgovarajuće podatke o učesnicima (službi koja registruje nasilja, licu koje je prijavljeno da vrši nasilje i licu koje je žrtva nasilja), podatke o prijavljenom događaju, podatke o preduzetim intervencijama za zaštitu i podršku, kao i podatke o ishodima tih intervencija.
Konačno, a ne manje značajno, Prednacrt zakona dopunjen je i nizom predloga u delu koji se odnosi na odgovornost za primenu zakonskih odredaba.
Ostaje da se vidi šta će od rešenja koje je predložio AŽC biti usvojeno u finalnoj verziji nacrta zakona.
Tanja Ignjatović, Autonomni ženski centar (AŽC)
