Tekst je sastavni deo Izveštaja koalicije prEUgovor o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24 za period od novembra 2015. do aprila 2016. godine.

Ostvaren je određeni napredak na polju borbe protiv terorizma, uprkos činjenici da je odložena većina aktivnosti koje su planirane Akcionim planom. Prvo, Zakon o međunarodnim merama ograničavanja, koji igra važnu ulogu u sprečavanju terorizma, usvojen je u februaru 2016.^[1] Takođe, Nacionalna strategija za sprečavanje i borbu protiv terorizma izrađena je tokom marta 2016. uz određeni nivo pripreme. Dokument je strukturiran prema modelu „sprečiti, zaštititi, sprovoditi i reagovati“ iz Strategije EU za borbu protiv terorizma iz 2010. godine. Strategija takođe uzima u obzir brojne druge međunarodne dokumente potrebne za sprovođenje međunarodnih obaveza u oblasti borbe protiv terorizma, kao što su Globalna strategija UN za borbu protiv terorizma^[2] i Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju terorizma.^[3] Međutim, treba primetiti da se ne pominju drugi važni strateški dokumenti EU koji se bave pitanjem terorizma, kao što je Strategija EU o unutrašnjoj bezbednosti^[4] iz 2010. i Agenda EU o bezbednosti^[5] iz 2015. godine. Takođe je nejasno iz kog istraživanja ili izveštaja potiču podaci iz nacrta Strategije. To je možda razlog zašto taj dokument sadrži određene nedostatke. Na primer, nacrt Strategije se bavi islamskim ekstremizmom i terorizmom, dok su drugi oblici ekstremizma (u vezi sa srpskom etničkom većinom, kao što su fašizam, ekstremni nacionalizam, neonacizam) zanemareni.

Pogrešno je utvrđeno da raširena upotreba društvenih medija podstiče širenje ekstremizma, umesto naglašavanja zloupotrebe društvenih medija i unapređenja gonjenja govora mržnje na internetu. Uloga lokalnih organa i OCD nije dovoljno naglašena u vezi sa prepoznavanjem i sprečavanjem ekstremizma i radikalizacije. Na isti način, važnost oslanjanja na postojeći sistem civilne zaštite u reagovanju na terorističke akte nije prepoznata iako to predstavlja pristup EU.^[6] U tom smislu, transformacija Sektora za vanredne situacije pri Ministarstvu unutrašnjih poslova u nezavisno državno telo (agenciju ili direkciju) opet je odložena.

Takođe zabrinjava to što je opet za godinu dana odložen rok za upoznavanje sa najboljom praksom u identifikovanju i utvrđivanju evropskih kritičkih infrastruktura i procenjivanje potrebe za zaštitom tih infrastruktura. Pomenuti nacrt strategije nije prepoznao ulogu privatne bezbednosti u zaštiti kritičke infrastrukture, kao ni značaj definisanja standarda privatne bezbednosti za zaštitu kritičke infrastrukture.

Preporuke:

• Nacrt Nacionalne strategije za sprečavanje i borbu protiv terorizma treba da bude u potpunosti usaglašen sa Strategijom EU za borbu protiv terorizma, kako bi se obuhvatili drugi oblici terorizma.
• Naglasiti zloupotrebu društvenih medija i unapređenje gonjenja za govor mržnje na internetu.
• Ojačati ulogu lokalnih organa i OCD u ranom prepoznavanju i sprečavanju ekstremizma i radikalizacije.
• Naglasiti važnost poboljšanja kvaliteta privatne bezbednosti radi zaštite kritičke infrastrukture.
• Prepoznati značaj primene postojećeg sistema civilne zaštite i ubrzati transformaciju Sektora za vanredne situacije pri Ministarstvu unutrašnjih poslova u nezavisno državno telo.