Tekst je sastavni deo Izveštaja koalicije prEUgovor o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24 za period od novembra 2015. do aprila 2016. godine.

Srbija je ostvarila izvestan napredak u borbi protiv organizovanog kriminala. U Akcionom planu za Poglavlje 24, Republika Srbija se obavezala na izradu „strateške slike“ organizovanog kriminala i načina reakcije, u skladu sa metodologijom Europola[1]. U tom smislu, formirana je Radna grupa za izradu prve nacionalne Procene pretnje od ozbiljnog i organizovanog kriminala (SOCTA) i izveštaj SOCTA[2] je izrađen i zatim usvojen krajem decembra 2015 - u skladu sa rokom predloženim u Akcionom planu za Poglavlje 24. Izveštaj SOCTA za Srbiju izrađen je u okviru projekta koji vodi OEBS, uz finansijsku podršku Vlade Švajcarske, a tokom 2016. godine regionalni izveštaj SOCTA treba da bude izrađen u okviru istog projekta, uključujući Srbiju, Makedoniju i Crnu Goru.

Cilj izveštaja SOCTA je unapređenje delotvornosti i efikasnosti borbe protiv organizovanog kriminala, putem operacionalizacije kroz posebne dokumente o delovanju u skladu sa prepoznatim pretnjama. Pokazatelji efekta u ovoj oblasti uglavnom uključuju bolje rezultate rada policije u borbi protiv organizovanog kriminala (delotvornost) i racionalnije korišćenje ljudskih i tehničkih resursa koji su dostupni Ministarstvu unutrašnjih poslova (efikasnost). U ovoj fazi, nije moguće proceniti u kojem stepenu će taj efekat biti ostvaren. Pored toga, korisnost procene SOCTA počiva na uspehu uvođenja modela rada policije vođenog obaveštajnim informacijama. Taj koncept je još uvek u pilot-fazi, sa dva projekta koja Ministarstvo unutrašnjih poslova trenutno sprovodi u Kraljevu i Novom Sadu. Međutim, sam izveštaj SOCTA ne daje objašnjenje načina na koji će biti povezan sa policijskim radom na operativnom nivou. Štaviše, izveštaj SOCTA ne prepoznaje značaj korupcije i stepen u kome ona utiče na organizovani kriminal, što se ogleda u kratkom odeljku izveštaja koji se bavi tim problemom.

Postupak usvajanja izveštaja SOCTA bio je u skladu sa najboljom praksom, što znači da je bio i transparentan i inkluzivan. Predstavnici OCD učestvovali su u zajedničkoj radionici[3] sa pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova 3. jula 2015, kada su dali komentare na metodologiju i postupak njene izrade. Dodatni sastanak sa članovima radne grupe održan je 20. novembra 2015, kada je izrađen prvi nacrt dokumenta i predstavljen OCD. Radna grupa je nacrt izveštaja SOCTA podnela na dodatni krug komentara početkom decembra, a zatim je 24. decembra 2015. godine organizovana radionica sa članovima Radne grupe i OCD, radi razmatranja konačnog nacrta. OCD okupljene oko Radne grupe za Poglavlje 24 u okviru Nacionalne konvencije o EU kasnije su podnele pisane komentare na nacrt izveštaja, koji su inkorporirani u konačnu verziju izveštaja SOCTA, koji je objavljen 31. decembra 2015. godine.

Nije ostvaren napredak u vezi sa nepotrebnom zavisnošću policije od Bezbednosno-informativne agencije (BIA) u primeni posebnih istražnih mera u krivičnim istragama. Zavisnost policije od agencije BIA u primeni određenih posebnih istražnih mera u krivičnim istragama nije u skladu sa najboljom praksom EU. Policija se još uvek oslanja na kapacitete agencije BIA u vezi sa praćenjem telekomunikacija. Akcioni plan za Poglavlje 24 predviđa sprovođenje analize uloge i prakse bezbednosnih službi u fazi krivičnih istraga u skladu sa standardima o zadržavanju podataka i ljudskim pravima. Vlada Srbije je formirala nezavisnu Radnu grupu za sprovođenje analize izvodljivosti objedinjavanja postojećih tehničkih kapaciteta i opreme za praćenje telekomunikacija u posedu obaveštajnih službi i policije. Radna grupa je održala nekoliko sastanaka i izradila je nacrt analize. U toj fazi, analiza je podneta Birou za koordinaciju službi bezbednosti, na čije se mišljenje o nacrtu čeka.[4]

Preporuke:

• Radi efikasne primene procene SOCTA u operativnom radu policije od trenutka njenog usvajanja u decembru 2015, Ministarstvo unutrašnjih poslova treba da pređe sa faze dva pilot-projekta na uvođenje modela rada policije vođenog obaveštajnim informacijama u rad celokupne policije.
• Potrebno je redefinisati nadležnosti i ovlašćenja bezbednosnih službi tako da one ne učestvuju u krivičnim istragama s ciljem procesuiranja zločina pred sudovima, a istovremeno je potrebno obezbediti da policija poseduje dovoljno kapaciteta i resursa za samostalno sprovođenje tih mera.