Tekst je sastavni deo Izveštaja koalicije prEUgovor o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24 za period od novembra 2015. do aprila 2016. godine.

Zbog izbegličke krize sa kojom se Republika Srbija suočavala, u prethodnom periodu zabeležen je izvestan napredak u upravljanju migracijama i sistemu azila u Srbiji.

Neki pozitivni pomaci su učinjeni u ovom izveštajnom periodu: krajem 2015. intenzivirane su aktivnosti na pripremi novog teksta Zakonu o azilu. Prvi Nacrt predstavljen je u decembru, a drugi - povodom kojeg su organizovane i javne rasprave - u martu 2016. godine. OCD su bile pozvane da daju svoj doprinos u konsultativnom procesu, te su aktivno i sudelovale, kroz pripremu konkretnih predloga za unapređenje nacrta. Prema našim saznanjima, OCD dostavile su više od 100 predloga. Materijalni uslovi prihvata su unapređeni, posebno Prihvatnog centra u Preševu. Takođe, započete su aktivnosti koje za cilj imaju povećanje i unapređenje smeštajnih kapaciteta za strana maloletna lica bez pratnje. Vlada Srbije usvojila je u septembru  2015. godine Odluku o izdavanju potvrde o ulasku na teritoriju Republike Srbije za migrante koji dolaze iz zemalja u kojima su njihovi životi u opasnosti (tranzitna potvrda) što je rezultiralo prestankom izdavanja potvrde o izraženoj nameri da se traži azil licima koja su u tranzitu. Međutim, tranzitne potvrde počele su da se izdaju tek u januaru 2016. godine, nakon potpisivanja Zajedničke izjave načelnika policije u Zagrebu 18. februara 2016. godine, a 19. februara 2016. godine prekinuta je praksa njihovog izdavanja.

Prema podacima UNHCR-a, u oktobru 2015. zabeležen je rekordan broj izdatih potvrda o izraženoj nameri - 180.307, u novembru - 149.923, dok je u decembru zabeležen izvestan pad - 92.826. Zbog izmena u politici registrovanja migranata koji ulaze u Srbiju, koja je nastupila 30. decembra 2015. godine tendencija opadanja broja izdatih potvrda o izraženoj nameri je nastavljena i u prvim mesecima 2016. Iako je broj lica koja su izrazila nameru da zatraže azil izuzetno visok kada se uporedi sa prethodnom godinom (u 2015. godini evidentirano je ukupno 577.995 namera, dok je 2014. godine nameru izrazilo 16.490 lica), broj registrovanih tražilaca azila - 662, kao i broj podnetih zahteva za azil - 583, jasno ukazuju na tranzitni karakter migracijskog toka. U toku 2015. godine, Kancelarija za azil saslušala je 89 tražilaca azila i usvojila 30 zahteva za azil, što je značajno veći broj pozitivnih odluka u odnosu na prethodnu godinu (2014. godina - registrovano 1350, podnetih zahteva za azil 388, broj pozitivnih odluka 6).

Od trenutka kada su dogovorom policija država na Balkanskoj ruti usaglašeni kriterijumi za propuštanje, povećavao se broj osoba kojima je uskraćen ulazak u Republiku Hrvatsku i nastavak putovanja. Nadležni organi su im omogućavali da ili traže azil ili da budu vraćeni preko Preševa za Makedoniju da bi pribavili potrebnu dokumentaciju za ulazak u države EU, odnosno da budu vraćeni u Bugarsku, ukoliko su iz tog pravca neposredno ušli na teritoriju Srbije.

Zbog takve prakse, zabeleženo je prisustvo osoba koje se zadržavaju na području Republike Srbije, neregulisanog statusa. Na teritoriji grada Beograda, uglavnom su identifikovane grupe muškaraca poreklom iz Maroka, koje nisu posedovale dokumenta potrebna za zakonit boravak. Javio se problem smeštaja i pružanja pomoći ovoj kategoriji migranata, s obzirom da nisu pokazivali spremnost da uđu u postupak azila i samim tim ostvare pravo na smeštaj u jednom od postojećih centara za azil. Očekuje se da će vremenom broj osoba koje borave u nezakonitom statusu u Republici Srbiji rasti, što će predstavljati novi izazov za institucije sistema i sve druge aktere aktivne na polju migracija. Pored toga, mogu se očekivati i pojačane aktivnosti u cilju nezakonitog prelaska granica, posebno uz pomoć krijumčara. Od početka 2016. godine do kraja februara, 94.605 lica ušlo je u Srbiju, dok je 1.187 njih izrazilo nameru da traži azil u istom periodu.^[1]

Duže zadržavanje lica u Republici Srbiji, kao i povećanje broja lica kojima je Srbija pružila zaštitu vraćaju u prvi plan pitanja uspostavljanja funkcionalnog i efikasnog sistema azila, usvajanje i implementaciju integracijskih programa, kao i sveobuhvatnog sistema suprotstavljanja iregularnim migracijama, uključujući i sisteme readmisije, u prvom redu sa zemljama u okruženju.

Preporuke:

• Nastaviti sa pružanjem i obezbeđivanjem humanitarne podrške svim licima u pokretu koji se nađu na teritoriji Republike Srbije nezavisno od statusa ili sistema u koji su upućeni.
• Vlada Republike Srbije treba da nastavi sa započetim reformama u cilju kreiranja i uspostavljanja sveobuhvatne politike azila koji će osigurati efikasan i pravičan postupak azila. Promene politike treba (u najmanju ruku) da sadrže: što skorije usvajanje Zakona o azilu i privremenoj zaštiti, specifična zakonska rešenja za integraciju izbeglica i lica koja uživaju drugi oblik zaštite, kao i razvoj mehanizma za funkcionalnu integraciju; prilike za kulturne i socijalne programe koji omogućavaju komunikaciju između tražilaca azila i lokalnog stanovništva. Za uspostavljeni zakonodavni okvir potrebno je obezbediti neophodne infrastrukturne i kadrovske kapacitete dovoljne za efektivnu implementaciju.
• Dalje razvijati i primenjivati procedure za iregularne migracije, zasnovane na standardima ljudskih prava, u svim fazama, od identifikacije do prisilnog ili dobrovoljnog povratka.