Tekst je sastavni deo Izveštaja koalicije prEUgovor o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24 za period od novembra 2015. do aprila 2016. godine.

Republika Srbija obećala je da će unaprediti zaštitu i ostvarivanje prava deteta i lica sa invaliditetom, uključujući i jačanjem nadležnih institucija, obezbeđivanjem bolje saradnje između sudstva i sektora socijalne zaštite, kao i punom primenom zakonodavstva o maloletničkoj pravdi u skladu sa standardima EU.

Akcioni plan za Poglavlje 23 (aktivnost 3.6.2.10) predviđa usvajanje izmena i dopuna Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela za četvrti kvartal 2015. Predlog novog nacrta Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica predstavljen je u decembru 2015^[1]. Iako se predloženim Zakonom proširuju prava maloletnih učinilaca krivičnih dela, njime se, međutim, umanjuju postojeća prava dece žrtava. Pravo na obavezno zastupanje dece žrtava od strane advokata koje je imenovala država sada postaje opciono. Predloženi nacrt takođe smanjuje spisak krivičnih dela u kojima su specijalizovane sudije, tužioci i policijski službenici, posebno obučeni za slučajeve u kojima su deca žrtve, dužni da učestvuju. AŽC je poslao svoje komentare na nacrt Zakona^[2], upozoravajući na to da je Radna grupa radila u okviru projekta UNICEF-a, finansirana od strane Evropske komisije preko Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA 2013)^[3] i da te odredbe nisu u skladu sa Direktivom EU 2012/29/EU o uspostavljanju minimalnih standarda o pravima, podršci i zaštiti žrtava kriminaliteta. Do sada, Radna grupa Ministarstva pravde nije objavila izveštaj o svim primljenim komentarima niti o tome koji su komentari prihvaćeni ili nisu prihvaćeni i zašto.

Akcioni plan je takođe predvideo izradu Praktičnih smernica za intervjuisanje dece (3.6.2.15), na osnovu najbolje prakse zemalja EU, kako bi se obezbedili uslovi za jedinstvenu primenu mera zaštite dece žrtava/svedoka u krivičnom postupku u cilju izbegavanja sekundarne viktimizacije (realizacija u trećem i četvrtom kvartalu 2015). Do sada su urađene smernice za učešće dece u građanskim postupcima[4].

Jedna od aktivnosti iz Akcionog plana za Poglavlje 23 odnosi se na unapređenje sistema novčanih davanja ugroženim porodicama sa decom sa invaliditetom, u skladu sa principima socijalne inkluzije (aktivnost 3.6.2.4), putem izmena Zakona o socijalnoj zaštiti i Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom (što treba da bude realizovano tokom prvog i drugog kvartala 2017).

Krajem 2015. godine, održana je javna rasprava o novom nacrtu Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji je izradila Radna grupa Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Iako je s jedne strane nacrt Zakona doneo izvesna dobra rešenja, kad je reč o pravima deteta postoji nekoliko zabrinjavajućih činjenica.

Pravo na novčanu pomoć siromašnih porodica sa decom još uvek iznosi oko 23 evra (2.660 dinara). Taj iznos nije menjan od 2002. godine. Nacrt zakona uvodi uslov za siromašne roditelje da će pravo na novčanu pomoć biti obustavljeno ukoliko redovno ne šalju decu u školu. Postoji opravdana bojazan da ta mera neće zadržati najsiromašniju decu u školi i da će posledica biti da još veći broj starije siromašne dece, koja su sposobna za rad,  napuštaju školovanje^[5].

Taj predlog potvrđuje postojanje sistematske diskriminacije dece koja žive u biološkim porodicama. Isto Ministarstvo predviđa da deca u hraniteljskim porodicima primaju mesečni dodatak u iznosu od 35 evra (3.892 dinara) i 32 evra za prevoz do škole (3.344 dinara), novčanu pomoć na početku školske godine za knjige, pomoć za školske ekskurzije, novčanu pomoć za odeću dva puta godišnje, dok hranitelj prima platu u iznosu od 250 evra (26.268 dinara) za jedno dete^[6] ili 160 evra (16.164 dinara) ako brine o dvoje ili više dece.

Umesto da država motiviše najsiromašnije roditelje (posebna privremena mera) da šalju svoju decu u školu povećanjem dečjeg dodatka onda kada deca redovno pohađaju školu, a naročito za decu koja pohađaju srednju školu, predložene mere dovešće do situacije u kojoj će siromašna deca postati još siromašnija i ranjivija, bez perspektive da izađu iz „začaranog kruga siromaštva“.

Međutim, još uvek nema zaključka sa javne rasprave o nacrtu Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, iako je nadležno Ministarstvo navelo da će izveštaj biti dostupan 30 dana po završetku javne rasprave^[7] i iako je poslat dopis Ministarstvu sa podsećanjem Radne grupe da je taj rok istekao^[8].

Slučajevi nestalih beba - Republika Srbija je bila u obavezi da sprovede presudu Evropskog suda za ljudska prava do septembra 2014. o slučajevima beba koje su nestale iz porodilišta u Srbiji od pedesetih 20. veka. Budući da se to nije desilo, Sud je ostavio Republici Srbiji još jednu godinu da pronađe kredibilne odgovore u vezi sa sudbinom svakog deteta i da obezbedi odgovarajuću kompenzaciju. Poslednji okrugli sto održan je u februaru 2016. godine o nacrtu Zakona o postupku utvrđivanja činjenica o položaju novorođene dece za koju se sumnja da su nestala u porodilištima u Republici Srbiji. Svi nadležni državni akteri, udruženja roditelja i OCD učestvovali su u radnom stolu. Nažalost, sastanak nije doveo do konkretnih dogovora o budućim koracima. Predstavnici udruženja građana, u saradnji sa organizacijama ASTRA i YUCOM, dali su komentare na predloženi nacrt Zakona, ali još uvek nije utvrđeno da li će komentari biti prihvaćeni.

Sistem upozoravanja o nestaloj deci („child alert“) - Srbija još uvek nije uvela sistem upozoravanja o nestaloj deci niti su aktivnosti u vezi „Evropskim brojem za nestalu decu: 116 000“ podržane iz budžeta. Iako je Ministarstvo unutrašnjih poslova potpisalo Memorandum o razumevanju sa organizacijom ASTRA u vezi sa saradnjom u slučajevima nestale dece 2012. godine, a javnost je bila uznemirena nekolicinom slučajeva nestanka i ubistva dece, od tada nije mnogo urađeno. Preko „Evropskog broja za nestalu decu: 116 000“, ASTRA je primila preko 1.000 poziva, od kojih se 52% odnosilo na bekstva, 19% na maloletna lica bez pratnje iz migrantske populacije i 12% na roditeljske otmice i kidnapovanja.

Odluka Narodne skupštine o usvajanju amandmana na član 72. Zakona o policiji (koji je stupio na snagu sredinom 2015, a amandmani su usvojeni 16. jula 2015) je pozitivna. Na inicijativu NVO ASTRA i Fondacije Tijana Jurić, a s ciljem uspostavljanja mehanizma za regulisanje sistema upozoravanja javnosti na slučajeve nestale dece (radni naziv: „Tijana Alert“), održan je samo jedan sastanak sa predstavnicima Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministra pravde i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja - tada su dati predlozi za uvođenje sistema kojim bi se unapredili mehanizmi pronalaženja nestale dece, kao što je već urađeno u dvanaest zemalja EU. Nakon tog sastanka, održanog 1. aprila 2015, razgovori i saradnja su prestali u ovoj oblasti, iako se ASTRA često obraćala predstavnicima Ministarstva unutrašnjih poslova. Da bi se obezbedilo nesmetano funkcionisanje sistema, potrebno je uspostaviti jednostavan i efikasan mehanizam koordinacije i podele odgovornosti između lica koja će biti uključena. Na osnovu evropskog iskustva, ASTRA je Ministarstvu unutrašnjih poslova podnela studije slučaja i primere zemalja u kojima je taj sistem funkcionalan. Do sada nisu primljene povratne informacije o budućim koracima.

Preporuke

•  Obezbediti najviši standard zaštite maloletnih žrtava krivičnih dela, u skladu sa Direktivom 2012/29/EU
• Obezbediti podršku siromašnoj deci, roditeljima i porodici, naročito u vezi sa pohađanjem škole, kako bi se sprečilo prevremeno napuštanje škole i neprihvatljivo (privremeno) odvajanje dece iz biološke porodice zbog socio-ekonomskih razloga.
• Preduzeti potrebne korake na intenziviranju napora na uvođenju sistema upozoravanja u slučajevima nestale dece - „child alert”.