Tekst je sastavni deo Izveštaja koalicije prEUgovor o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24 za period od novembra 2015. do aprila 2016. godine.

Kad je reč o nasilju prema ženama, Srbija još uvek nema zvanične podatke o femicidu. Povećava se broj žena koje su ubili partneri, bivši partneri ili članovi porodice (broj ubijenih žena: u 2010. godini - 26, u 2011 - 29, u 2012 - 32, u 2013 - 43, u 2014 - 27 i u 2015 - 35)^[1].

U izveštaju o primeni preporuka iz stavova 17. i 23. koji je dostavljen Komitetu za eliminisanje diskriminacije žena (CEDAW)^[2], država je dostavila podatke u tabeli pod nazivom Godišnji pregled postupanja javnih tužilaštava po krivičnom delu Nasilje u porodici iz člana 194. Krivičnog zakonika za 2013. i 2014. godinu prema broju lica. Tabela zapravo pokazuje osipanje slučajeva nasilja u porodici, uglavnom u fazi prijave.

Tako veliki broj odbačenih prijava nasilja u porodici (36% u 2014. i 51% u 2015) je takođe vezan i za činjenicu da prema Zakoniku o krivičnom postupku, tužioci imaju mogućnost da odlože krivično gonjenje, bez da su tražili saglasnost/mišljenje žrtve, ukoliko učinioci prihvate da se podvrgnu programima za nasilnike, da rade u  javnom interesu ili da uplate novčana sredstva u humanitarne svrhe. Prema podacima iz Posebnog izveštaja Zaštitnika građana o primeni Opšteg i posebnih protokola za zaštitu žena od nasilja^[3], tužilaštva odbace jednu četvrtinu krivičnih prijava podnetih zbog nasilja u porodici, a u 15,2% slučajeva primenjuju  institut odlaganja krivičnog gonjenja (princip oportuniteta), uglavnom kroz obavezu uplatenovčanog iznosa u humanitarne svrhe. Na ovaj način, tužilaštva u Srbiji primenjujunovčanu kaznu za nasilje u porodici, koja je ukinuta kao sankcija za to krivično delo 2009. godine.

Tokom javne rasprave o nacrtu novog Zakona o policiji, AŽC je podneo amandman u vezi sa uvođenjem hitnih mera zaštite u vidu policijskog ovlašćenja za udaljavanje nasilnika iz stana i zabrane kontaktiranje žrtve u periodu od 14 dana. Ministarstvo unutrašnjih poslova nije prihvatilo taj amandman. Iako je u uličnim akcijama ženskih organizacija širom Srbije prikupljeno 2500 potpisa ^[4], koje potpise je AŽC dostavio narodnim poslanicima, i iako je poslanik opozicione stranke tri puta predlagao amandmane za uvođenje hitnih mera zaštite u prethodnom Zakonu o policiji^[5] i jednom kada je novi Zakon o policiji bio u Narodnoj skupštini radi usvajanja, i čak iako je AŽC uputio apel svim narodnim poslanicama, članicama Ženske parlamentarne mreže, radi glasanja za taj amandman^[6], Narodna skupština nije prihvatila amandman.

Kvalitativno istraživanje o delotvornosti mehanizama za borbu protiv nasilja nad ženama na nacionalnom i lokalnom nivou^[7], sprovedeno 2014. godine, uključilo je intervjue sa predstavnicima sedam institucija koje čine sistem zaštite od nasilja u porodici: policiju, centre za socijalni rad, osnovna javna tužilaštva, osnovne sudove (krivična i građanska odeljenja), prekršajne sudove i zdravstvo (hitnu zdravstvenu službu i opštu praksu). Rezultati su pokazali da zakonska regulativa, mada nedovoljno usaglašena, prednjači u odnosu na praksu, da je položaj žrtve nasilja izrazito nepovoljan, da su kapaciteti institucija i funkcionalnost sistema  niski i nedovoljni, da su  saradnja i koordinisano delovanje  nerazvijeni, da proces praćenja i izveštavanja o nasilju u porodici ne omogućava uvid u stanje i povratnu informaciju o efektima, dok je osnovni interpretativni okvir u koji se smešta i na osnovu koga se razume nasilje u porodici čine kultura i tradicija, kao i nepovoljne društvene okolnosti u kojima žive ljudi u Srbiji.

Akcioni plan za Poglavlje 23 predviđa sprovođenje detaljne analize usaglašenosti krivičnog zakonodavstva sa Konvencijom Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (Istanbulska konvencija, četvrti kvartal 2015) (aktivnost 3.6.1.6). U 2015. godini, Ministarstvo pravde je, preko Kancelarije za evropske integracije^[8], sprovelo analizu usaglašenosti Krivičnog zakonika sa Konvencijom Saveta Evrope, iako je 2014. godine AŽC sproveo sveobuhvatnu analizu usaglašenosti zakonskog i strateškog okvira Republike Srbije sa Konvencijom Saveta Evrope^[9], koja je bila predstavljena svim nadležnim ministarstvima. Analiza je predstavljena u martu 2016.^[10] i u najvećoj meri je bila zasnovana na izmenama koje je predložio AŽC tokom 2011. i 2012. godine^[11].

Kad je reč o Krivičnom zakoniku, Akcioni plan za Poglavlje 23 je predvideo njegovu izmenu u skladu sa analizom usaglašenosti sa odredbama Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (prvi i drugi kvartal 2016). Međutim, nema informacije o tome kada će nacrt izmena Krivičnog zakonika biti predstavljen javnosti.Nacionalna SOS linija još uvek nije uspostavljena iako su ženske organizacije, okupljene oko mreže „Žene protiv nasilja“, izradile nacrt Pravilnika o bližim uslovima i standardima za pružanje usluge SOS telefona za žene sa iskustvom nasilja, koji je Ministarstvo socijalne politike usvojilo 2015. godine uz određene izmene^[12].

Mreža je usvojila zajedničku platformu za delovanje u procesu formiranja Nacionalnog SOS telefona, izrađen je dokument Značaj i posebnost specijalizovanih usluga za podršku ženama, kao i plan i budžet uspostavljanja Nacionalne SOS linije. koji dokumenti su dostavljeni Ministarstvu, socijalne politike 2015. godine. Iako je obračunato da će godišnji iznos sredstava za funkcionisanje Nacionalne SOS linije biti sličan iznosu sredstava koji grad Niš^[13] izdvaja za trećeligaški muški fudbalski klub, Ministarstvo je odgovorilo da ne postoje sredstva za tu uslugu. Dana 28. decembra 2015^[14], AŽC i mreža „Žene protiv nasilja“ organizovali su javnu raspravu o uspostavljanju nacionalne SOS linije za žene koje su preživele nasilje u porodici. Poziv je prihvatila Posebna savetnica zamenice premijera i predsednice Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, ali predstavnik Ministarstva socijalne politike, zadužen za Poglavlje 19, nije nikada odgovorio.

Izveštaj Komesara za ljudska prava Saveta Evrope^[15] ukazao je na to da zaštita žena koje su pretrpele nasilje u porodici treba da bude obezbeđena „u bliskoj saradnji sa nacionalnim akterima civilnog društva koji rade na unapređenju i zaštiti ženskih prava, čiji važan rad na tom polju komesar visoko ceni“. Do sada, ženske organizacije bile su pozvane da potpišu lokalne intersektorske sporazume o saradnji u slučajevima nasilja prema ženama, ali njihove usluge nisu bile priznate u lokalnim/opštinskim budžetima. Jedini izuzetak u 2015. godini bio je grad Užice koji je izdvojio oko 4.000 evra (500.000 dinara) iz lokalnog budžeta za rad lokalne SOS linije^[16], koju vodi ženska organizacija Ženski centar (državno finansiranje ženskih NVO prikazano je u Tabeli 4 Aneksa).

Preporuke:

• Usaglasiti pravni i strateški okvir za zaštitu žena od svih vidova nasilja i zaštitu od nasilja u porodici u Republici Srbiji sa standardima Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici.
• Obezbediti efikasno sprovođenje istraga o slučajevima nasilja nad ženama, uključujući obaveznu procenu i upravljanje bezbednosnim rizicima, koordinisano planiranje mera zaštite, kao i kažnjavanje učinilaca nasilja, primenom kazni koje su srazmerne krivičnom delu. Obezbediti mogućnost izdavanja naloga za hitnu zaštitu žrtava nasilja.
• Obezbediti da sve žene žrtve i njihova deca imaju odgovarajuće i dostupne opšte i specijalizovane usluge podrške, obraćanjem posebne pažnje na žrtve iz višestruko marginalizovanih grupa.
• Obezbediti finansiranje usluga podrške žrtvama iz državnog budžeta, uključujući usluge koje pružaju specijalizovane ženske organizacije. Prepoznati pravo žrtava na odgovarajuću kompenzaciju koju garantuje država za pretrpljeno nasilje.
• Unaprediti administrativnu evidenciju o svim vidovima nasilja prema ženama u svim nadležnim ministarstvima, uključujući elemente zajedničke evidencije i razmenu elektronskih podataka.