Tekst je sastavni deo Izveštaja koalicije prEUgovor o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24 za period od novembra 2015. do aprila 2016. godine.

Politika borbe protiv korupcije u policiji - maj 2016.

Možemo reći da je u prethodnom periodu postignut određeni napredak u vezi sa primenom politike borbe protiv korupcije. Međutim, slabo se sprovodi Akcioni plan za primenu Strategije za borbu protiv korupcije u oblastima pravde, policije, sprečavanja korupcije i sprovođenja i praćenja sprovođenja Strategije. Takvo stanje nije u skladu sa velikim obećanjima, najavama i ambicioznim planovima za budućnost političke elite Srbije u trenutku donošenja Strategije za borbu protiv korupcije 2013. godine.[1] Deset od dvadeset mera iz Akcionog Plana za primenu Strategije za borbu protiv korupcije u oblasti pravde blagovremeno je preduzeto u periodu od 6. decembra 2014. do 26. januara 2016. godine. Rok za 30% mera pomeren je za sledeću godinu. Problemi su sledeći: nepostojanje nezavisnog i potpunog izvršenja budžeta Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, praktična primena normativnog okvira u vezi sa izborom, unapređenje i odgovornost sudske funkcije, očigledan politički uticaj na izbor i imenovanje tužilaca. Primenjeno je svega 10% mera iz Akcionog plana za primenu Strategije za borbu protiv korupcije u oblasti policije. Očekuje se izvestan napredak tokom 2016. godine imajući u vidu usvajanje novog Zakona o policiji krajem januara 2016. godine.

Novi Zakon o policiji, na snazi od februara 2016. godine, doneo je važna poboljšanja, kao što su obavezni interni poziv za visoke pozicije u policijskim upravama, veća ovlašćenja Sektora unutrašnje kontrole (nadzor nad državnim službenicima u Ministarstvu), deponovanje imovinskih karti i testovi integriteta za policijske službenike. Međutim, još uvek je moguć politički uticaj ministra, pri postavljanju službenika na operativne poslove i delegiranju poslova unutrašnje kontrole. Pored toga, postoje tri kontrolne jedinice u okviru policije. Nove antikorupcijske odredbe nisu dovoljno razrađene i previše toga je ostavljeno da bude uređeno podzakonskim aktima[2].

Nije bilo napretka u vezi sa uslovima za nesmetan protok informacija između policije, tužilaca i sudija. Štaviše, još uvek ne postoji odgovarajući institucionalni okvir za borbu protiv korupcije. Borba protiv korupcije često se zloupotrebljava radi ostvarenja političkih interesa, kao što je to bio slučaj sa policijskom akcijom „Rezač“ iz decembra 2015. Nove policijske antikorupcijske mere, kao što je test integriteta, koje su predviđene novim Zakonom o policiji, nisu zadovoljavajuće i precizno definisane.

S druge strane, došlo je do određenog napretka u sprovođenju preventivnih aktivnosti iz Akcionog plana za primenu Strategije za borbu protiv korupcije, ali nivo primene nije visok. Pored toga, postoje mere koje su formalno preduzete, ali to nije urađeno u skladu sa pokazateljima iz Akcionog plana. Trostruki mehanizam koordinacije primene Strategije stvara konfuziju. Zadaci i odgovornosti Grupe za koordinaciju sprovođenja Strategije za borbu protiv korupcije i Akcionog plana, Koordinacionog tela za primenu Akcionog plana za sprovođenje Nacionalne strategije Vlade Republike Srbije i Agencije za borbu protiv korupcije nisu jasno razdvojeni.

Pored toga, ostvaren je određeni napredak u razvoju integriteta policije u Srbiji. Može se reći da je pozitivno to što je Ministarstvo unutrašnjih poslova prepoznalo problem kompromitovanog integriteta policije. Novi strateški prioriteti Ministarstva utvrđeni su 2015. godine i obuhvataju: jačanje odgovornosti policije i mehanizama unutrašnje kontrole radi suzbijanja korupcije među policijskim redovima. Međutim, problemi su sledeći.[3] Glavna opasnost leži u politizaciji policije i prekomernim diskrecionim ovlašćenjima ministra unutrašnjih poslova. Novi Zakon o policiji ne obezbeđuje dovoljne i potrebne uslove za depolitizaciju rukovodstva policije, budući da je rad policije godinama praćen različitim skandalima, često političkog karaktera i bez jasnog epiloga. Poslednji u nizu takvih slučajeva je konflikt između ministra unutrašnjih poslova i Zaštitnika građana, ili policijska akcija „Rezač“. Istovremeno, nije bilo napretka u ujednačavanju sistema unutrašnje kontrole policije. Novi Zakon o policiji ne pravi jasnu razliku između nadležnosti Sektora unutrašnje kontrole i Odeljenja za ocenu zakonitosti u radu u okviru sedišta policije u Beogradu i Uprave policije i Odeljenja za bezbednost i zakonitost u Žandarmeriji, kao i Biroa za žalbe i predstavke pri Kabinetu ministra.

Iako su uticale na određeni pomak u smanjenju korupcije u policiji, nove antikorupcijske mere nisu dovoljno razrađene u Zakonu o policiji iz 2016. godine. Veoma je problematično nepostojanje jedinstvene baze podataka o stanju kriminala, koja bi bila dostupna građanima.

Preporuke:

  • Blagovremeno i kontinuirano sprovođenje Strategije za borbu protiv korupcije.
  • Ministarstvo unutrašnjih poslova treba da inicira javnu raspravu tokom izrade i usvajanja podzakonskih akata uz novi Zakon o policiji, koji uređuju oblike i način primene testa integriteta, analizu rizika i kontrolu izmena finansijskog statusa policijskih službenika.
  • Ministarstvo unutrašnjih poslova treba da obezbedi operativnu nezavisnost policije izmenom svojih ovlašćenja iz Zakona o policiji.
  • Ministarstvo unutrašnjih poslova treba da spreči politizaciju policije i njenih ovlašćenja.
 

[1] Videti: Marina Matić, Saša Đorđević, Dunja Tasić, Tanja Maksić. Drugi alternativni izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije. 2016, Beograd: BCBP, BIRN, UTS <http://goo.gl/CmsSYr>.

[2] http://www.bezbednost.org/Sve-publikacije/5785/Nacrt-Zakona-o-policiji-dobro-lose-i-sta-moze.shtml.

[3] Videti: Bojan Elek, Dunja Tasić, Saša Đorđević. Procena integriteta policije u Srbiji, 2015. Beograd: BCBP. <http://goo.gl/sQAHVk>.