Tekst je sastavni deo Izveštaja koalicije prEUgovor o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24 za period od novembra 2015. do aprila 2016. godine.
Ostvaren je određeni napredak u integraciji srpskih pripadnika civilne zaštite na Kosovu. Prema Sporazumu o civilnoj zaštiti, koji je uz posredovanje EU postignut 26. marta 2015. godine između Beograda i Prištine, jedinice civilne zaštite na severu Kosova trebalo je da budu ukinute, a njihovi pripadnici integrisani u institucije centralnog Kosova. Sporazum predviđa zaposlenje za njih 483, uz još 50 lica u okviru rezervnog fonda, kao i ustupanje svih prostorija i resursa civilne zaštite kosovskim vlastima.[1] Iako je Sporazum predvideo da će celokupan proces ukidanja civilne zaštite i integracije njihovih pripadnika biti okončan 1. septembra 2015,[2] do sada je ostvaren samo ograničen napredak. Potpisano je prvih 105 ugovora sa bivšim pripadnicima civilne zaštite, od kojih je 80 sada zaposleno u kosovskoj Agenciji za upravljanje vanrednim situacijama, a ostalih 25 u Korektivnoj službi Kosova.[3] Pronalaženje radnih mesta za ostale pripadnike civilne zaštite trajaće duže nego što je očekivano.[4] Bezbednosni punktovi su uklonjeni uz određeno kašnjenje, a oprema je predata kosovskoj Agenciji za upravljanje vanrednim situacijama 25. avgusta 2015. godine.[5] Međutim, prostorije civilne zaštite nisu predate Vladi Kosova u skladu sa Sporazumom budući da su opštine, a ne civilna zaštita vlasnici tih prostorija, što je - prema izveštaju Big-dila (Big Deal) - „srpski pregovarački tim u Briselu verovatno znao”.[6] Nije jasno da li bivši pripadnici civilne zaštite koji još uvek nisu integrisani u kosovski sistem još primaju plate iz Srbije. U intervjuu objavljenom 25. januara 2016. godine, bivši savetnik civilne zaštite u severnoj opštini Zvečan izjavio je da nisu premešteni[7] i da još uvek primaju plate.[8]
Preporuke:
- Vlada treba da obezbedi punu transparentnost pregovaračkog procesa sa Prištinom, kao i transparentnost sprovođenja već postignutih sporazuma.
- Vlada treba da obezbedi blagovremeno i objektivno informisanje o sporazumima koji su već postignuti, naročito za građane severnog Kosova.
- Vlada treba da napusti pristup koji primenjuje u pregovaračkom procesu, gde se proces normalizacije opisuje terminima „dobiti-izgubiti“ i „mi-oni“, čime se samo podstiču etničke tenzije i konflikt.
[1] Stakić, I. i Bjeloš, M. (April 2015), Budućnost civilne zaštite na severu Kosova, Beograd i Priština: Beogradski centar za bezbednosnu politiku i kosovski Centar za bezbednosne studije, dostupno na adresi:
http://www.bezbednost.org/upload/document/the_future_of_civil_protection_in_north_kosovo.pdf. str. 16.
[2] Ibid.
[3] Birn Kosovo, Internews Kosova i ACDC (decembar 2015) Big Deal: Split Asunder, Report #3. Priština: Birn Kosovo, Internews Kosova i ACDC. dostupno na adresi: http://prishtinainsight.com/wp-content/uploads/2016/02/ENG-publikim-BIGDEAL-3-FINAL.pdf. str. 46-47.
[4] Ibid.
[5] Ibid.
[6] Ibid.
[7] „Ali nismo premešteni i Priština nije raspisala konkurs za posao“: http://www.balkaninsight.com/en/article/kosovo-fails-to-integrate-serbian-protection-force-01-22-2016.
[8] „Probni period traje godinu dana i vrlo je moguće da ćemo se naći u situaciji kada nas ni Beograd ni Priština ne budu podržavali - i šta onda? Vrlo je moguće da će neki biti otpušteni“, dodao je,