Tekst je sastavni deo Izveštaja koalicije prEUgovor o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24 za period od novembra 2015. do aprila 2016. godine.
Sastav Koordinacionog tela koje je završilo mandat raspisivanjem izbora, bio je izmenjen 2016. godine, uz poboljšanje rodne strukture (28,6% ili dve žene od sedam članova), ali je ta struktura i dalje bila neadekvatna[1]. Sekretar tog tela je bio muškarac. Ekspertska grupa Koordinacionog tela je brojala sedam članova (šest žena), od kojih su dve predstavnice civilnog sektora[2]. Međutim, nije bilo informacija o tome da li je pet članova iz Vlade stručno za rodnu ravnopravnost i prava žena.
Procene ključnih nacionalnih strategija potvrđuju problem praćenja efekata zbog nepostojanja indikatora ili postojanja loših indikatora. Definisanje valjanih indikatora i merila i dalje ostaje problematično mesto strategija i akcionih planova, uključujući i nova dokumenta. Na primer, u Akcionom planu za sprovođenje Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije (2013-2018), indikatori su strukturirani prema oblastima tako da ih je teško povezati sa planiranim rezultatima predstavljenim u Strategiji, koji su definisani prema devet osetljivih ciljnih grupa. Pored toga, indikatori nisu strukturirani u odnosu na vremenski period i nisu navedeni izvori provere. Indikatori su retko kvantitativni. Odnose se na aktivnosti a ne na rezultate, ishode i ciljeve, te izveštaji u najboljem slučaju iskazuju šta je rađeno, a sasvim retko šta je postignuto (za više informacija, videti Tabelu 2 u Aneksu). Strategije i akcioni planovi često ne sadrže ni procenu rizika za aktivnosti / grupe aktivnosti[3], kao ni mere za njihovo prevazilaženje, što bi bilo nužno imajući u vidu okolnosti konteksta i prethodno iskustvo u sprovođenju politike Vlade[4].
Iako je javno reagovano na nacrt Nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost za period od 2016. do 2020. i prateći Akcioni plan (2016-2018) u oblastima nasilja prema ženama, bezbednosti i saradnje sa udruženjima, zbog loše definisanih merila, indikatora i planiranih ishoda, reakcija nije imala uspeha - Nacionalna strategija i Akcioni plan usvojeni su bez javne rasprave[5].
U Izveštaju Političkog saveta za sprovođenje Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325, koji pokriva period 2011-2013. (usvojen prema Zaključku Vlade u novembru 2015. godine) konstatuje da izvršni mehanizam za unapređenje rodne ravnopravnosti nije efikasan, navodi potrebu da se razvije multisektorski pristup, usvoje jedinstvene liste indikatora, unapredi praćenje i izveštavanje, obezbedi redovnost u izveštavanju, planiranju aktivnosti i finansije za njihovo sprovođenje[6]. Eksterna evaluacija potvrđuje da je funcionalnost, komunikacija i odlučivanje (brojnih) tela nejasno, da je potrebno uspostaviti redovnu horizontalnu i vertikalnu koordinaciju kako bi se izbegla konfuzija i dupliranje posla, te da nedostatak doslednih indikatora otežava proces praćenja napretka.[7]
U Radnoj grupi (RG) za izradu novog Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 nema predstavnica ženskih (mirovnih) grupa, neodgovarajući je rodni balans, a predsednik i zamenica radne grupe nemaju ekspertizu za oblast. Na osnovu Odluke Vlade[8], u Radnu grupu, koja ima 31 član, nije uključena nijedna ženska (mirovna) organizacija civilnog društva, što je suprotno preporukama UN Komiteta za eliminaciju svih oblika diskriminacije žena (CEDAW) (tačka 26 (b), 27 (b), kao i tačke 14 i 15 (b)). Prilikom davanja komentara na predlog teksta novog NAP-a za 1325 ukazano je i na neodgovarajući rodni balans Radne grupe (samo dva člana - 6,5% muškog pola) i na činjenicu da je predsednik Radne grupe muškarac (što ne odgovara procentualnoj zastupljenosti žena u RG). Navedeno je da ni predsednik RG, državni sekretat u Ministarstvu sporta i omladine, kao ni njegova zamenica (članica organizacije Stalna konferencija gradova i opština Srbije) nemaju ekspertizu u oblastima na koje se odnosi Rezolucija 1325, te da bi ove pozicije morale biti poverene članicama/-ovima Radne grupe koje/-i imaju ekspertizu i stručnost [9].
Indeks rodne ravnopravnosti[10] iznosi 40,6% (prosek za zemlje članice EU je 52,9) sa najvećim uspehom u domenu “moći”, što je direktni rezultat “kvota” u izbornom zakonodavstvu, i najslabijim rezultatom u domenu „rada“ i „novca“ - ispod 30% (Merenje rodne ravnopravnosti u Srbiji, 2014)[11]. Međutim, ovo nije “instrument” dovoljan za merenje napretka i rešavanje zastoja u poboljšanju položaja žena, u skladu sa oblastima definisanim u Konvenciji o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena.
Preporuke:
- Obezbediti dovoljno ljudskih resursa (u smislu i broja i kvaliteta) radi efikasne primene državnih politika u borbi protiv diskriminacije i rodnoj ravnopravnosti.
- Uspostaviti funkcionalne mehanizme za primenu i praćenje primene politika u borbi protiv diskriminacije i rodnoj ravnopravnosti, koji omogućavaju horizontalnu i vertikalnu komunikaciju i koordinaciju sa sektorskim strateškim politikama.
- Definisati jasne i merljive pokazatelje za praćenje i procenu efekata sprovođenja nacionalnih strategija i akcionih planova, uključujući redovne i javno dostupne izveštaje.
- Obezbediti učešće OCD, naročito ženskih organizacija, u konsultacijama i javnim debatama, kao i radnim grupama, pri izradi i usvajanju strategija i akcionih planova, uz obavezu nosioca posla da izveštava o rezultatima tih procesa.
[1] Prema Odluci Vlade 05 br. 02-557/2016-1 od 23. januara 2016, gđa Stana Božović, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, imenovana je za novog člana.
[2] Beogradski fond za političku izuzetnost i Udruženje poslovnih žena Srbije.
[3] Očigledni rizici uključuju pre svega nepostojanje budžetskih sredstava ili nedovoljno izdvajanje budžetskih sredstava za primenu planiranih mera, kašnjenje u sprovođenju aktivnosti, nepridržavanje plana tokom primene itd.
[4] Taj problem je istakao i Republički sekretarijat za javne politike u analizama efekata strategija i akcionih planova.
[5] Vlada Republike Srbije usvojila je Strategiju 14. januara 2016. godine, 05 br. 56-14173/2015.
[6]http://www.mod.gov.rs/multimedia/file/staticki_sadrzaj/dokumenta/akcioni_planovi/2015/1_%20Zakljucak+Izvestaj%20Politickog%20saveta%20usvojen%20na%20Vladi%2019_02.pdf.
[7] Izveštaj (sažetak) sa radionice o rezultatima sprovođenja Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 u Srbiji (Institut za inkluzivnu bezbednost, Vašington, SAD, u partnerstvu za Misijom OEBS-a i Multisektorsko koordinaciono telo za sprovođenje Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325, 9-10. septembar 2015, Beograd).
http://www.skgo.org/files/fck/File/2016/ocd/10.%20Serbia%20NAP%20Workshop%20Summary%20Report%20Serbian%20(1).pdf.
[8] Odluka o obrazovanju Radne grupe za izradu Nacionalnog akcionog plana Republike Srbije za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija - Žene, mir i bezbednost (2016-2020) (05 br. 02-13886 / 2015 od 25. decembra 2015. godine)
[9] Komentare je Radnoj grupi podneo AŽC (preko Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom) u okviru postupka konsultacija o izradi novog Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 za period 2016-2020. godine.
[10] Indeks predstavlja instrument EU kojim se meri rodna ravnopravnost na skali od 1 (potpuna neravnopravnost) do 100 (potpuna ravnopravnost) u šest oblasti: znanje, rad, novac, zdravlje, vreme, moć, i dve podoblasti - nasilje i „nailaženje na neravnopravnosti“.