Novi izveštaj Evropske komisije o Srbiji objavljen je 4. novembra. Pre toga, dve veoma oštre i sadržajne rezolucije Evropskog parlamenta o stanju demokratije i vladavine prava u Srbiji, Izveštaj o vladavini prava u Srbiji i uzdržaniji nastup predsednice Evropske komisije Ursule von der Lajen prilikom posete Beogradu sredinom oktobra nagovestili su hladniji odnos prema srpskim vlastima i negativne ocene. Prethodni izveštaj izašao je samo dva dana pre pada nadstrešnice u Novom Sadu, tako da je ovo prilika da se sistematski sagleda stanje u zemlji u promenjenim okolnostima.
Izvor: EU Council/Christos Dogas
Već nekoliko godinama svedočimo trendu da izveštaji Evropske komisije o Srbiji postaju sve kritičniji, opet u okvirima diplomatskog rečnika briselske administracije. Dosta otvorenije i direktnije se komuniciraju nalazi, kako u izveštaju, tako i u javnim nastupima koji su pratili njegovu promociju. Eksplicitno se navodi da visoki zvaničnici Srbije šire antievropski narativ, i da im se u tim uslovima, uz duboku društvenu polarizaciju, ne veruje u obećanje da će ispuniti sve kriterijume za članstvo do kraja 2026. godine.
Evropska komisija je utvrdila nazadovanje u oblasti slobode izražavanja, a u uporednoj perspektivi, svrstala je Srbiju u zemlje koje zaostaju u procesu pristupanja, a naročito iza susednih Crne Gore i Albanije. Dok vlasti ponavljaju obećanja i najave otvaranja Klastera 3, Izveštaj šalje jasnu poruku da takva odluka nije na vidiku.
Prosečne ocene napretka i spremnosti za članstvo ostale iste, poglavlja 23 i 24 u padu
Prosečne ocene napretka tokom protekle godine i ukupnog nivo spremnosti za članstvo za 33 od 35 poglavlja ostale su nepromenjene. Ni u jednom poglavlju se stepen spremnosti nije povećao, dok je u pogledu napretka napravljen balans - u dvanaest poglavlja napredak je ubrzan, a u petnaest umanjen. Napredak je najviše skočio (za dva poena na skali od 1 do 5) u poglavljima 3 (Pravo poslovnog nastanjivanja i sloboda pružanja usluga) i 13 (Ribarstvo). Najveći pad zabeležen je u Poglavlju 25 (Nauka i istraživanje), koje je čak privremeno zatvoreno.
U poglavljima 23 (Pravosuđe i osnovna prava) i 24 (Pravda, sloboda i bezbednost), koje redovno prati koalicija prEUgovor, napredak je pao za jedan poen na skali, a u tekstu je objašnjeno i zašto. Prvi put je zabeleženo da uopšte nema napretka u Poglavlju 23, dok je i inače loše stanje slobode izražavanja prešlo u nazadovanje. To je presedan za Srbiju, koja je prethodno ovu negativnu ocenu dobila samo u Poglavlju 31 usled nedovoljnog usaglašavanja sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
Brojne preporuke se u Izveštaju ponavljaju, ponekad uz oštriju formulaciju. Tako je sad primena normativnog i institucionalnog okvira za zaštitu ljudskih prava navedena kao hitni prioritet. U oblasti pravosuđa je čak pao stepen spremnosti za članstvo za pola poena, što je de fakto nazadovanje, mada je označeno sa „nema napretka”. Da podsetimo, upravo je ustavna reforma pravosuđa bila jedini konkretni rezultat koji je prethodnih godina ova vlast pokazala u Poglavlju 23, mada je od starta bilo jasno da je to nedovoljno. Ne može se zakonima meriti napredak, kada se ti zakoni ne poštuju i planski zaobilaze.
U Poglavlju 24 novina je da se alarmira na lošu praksu dodeljivanja srpskog državljanstva ruskim državljanima. To je prepoznato kao bezbednosni rizik za EU. Evropska komisija ne može da traži od Srbije da s tim prestane, jer je odlučivanje o državljanstvu unutrašnja stvar svake države, ali zahteva da se sprovedu rigorozne bezbednosne provere tih lica. Podsećamo da su istraživački novinari otkrili kako su stotine Rusa dobile srpski pasoš po vanrednoj proceduri, koja podrazumeva da je njihov prijem u državljanstvo u naročitom interesu Srbije. Među njima su i ljudi direktno povezani sa ruskom Federalnom službom bezbednosti i profiteri rata u Ukrajini a koji su pod EU sankcijama.
U nastavku prenosimo komentare članica koalicije prEUgovor u oblastima koje redovno prate - od borbe protiv korupcije i zaštite ljudskih prava, do reforme policije i politika azila i migracija.
Demokratija u senci protesta, incidenata i rastuće društvene polarizacije
Uvodni deo izveštaja o stanju demokratije u potpunosti je posvećen protestima i raznim incidentima i napadima koji su se dogodili tokom njih i u vezi sa njima. Konstatuje se da su od kraja juna vlasti zauzele represivniji pristup, a da su zvaničnici počeli da proteste nazivaju „obojenom revolucijom” koja uživa stranu podršku, u nameri da se sruši ustavno uređenje zemlje, a sve kako bi podrili legitimnost zahteva koje su izneli studenti i građani. Pominje se i akt pomilovanja, putem kojeg je predsednik zaštitio nekoliko napadača na studente od krivične odgovornosti.
U ovom delu je upadljivo da se uopšte ne pominju „kontra-protesti” koje je organizovala vlast, a što bi bilo značajno, naročito sa stanovišta skrivenih partijskih ili budžetskih troškova, ali i u vezi sa učešćem lica iz kriminalnih struktura, kao i u vezi sa nejednakim postupanjem policije. Kao primer narušavanja autonomije i sloboda univerziteta u Izveštaju se navodi umanjenje zarade nastavnom osoblju u ovom periodu.
Kada je reč o izborima, Evropska komisija konstatuje da je i dalje potrebna sveobuhvatna reforma i da treba realizovati prioritetne preporuke ODIHR. Kao takve su izričito imenovane „razdvajanje države od partije”, „uključivost i sveobuhvatnost izborne reforme”, „revizija i transparentnost biračkog spiska”, „povećani nadzor izborne kampanje i njenog finansiranja” i „mere koje bi medijima omogućile slobodu i nezavisnost”.
Pominje se dalje da je inkluzivna radna grupa postojala u Skupštini, ali da nije postigla saglasnost niti je donela rezultate, a da su se do februara iz nje povukli predstavnici civilnog društva i opozicije. Dalje se govori o mišljenjima koje je ODIHR davao na nacrte zakona o reviziji biračkog spiska, i o javnim slušanjima, da bi se na kraju konstatovalo da je u oktobru vladajuća partija „postigla dogovor sa stručnim organizacijama civilnog društva o nacrtu zakona koji treba da se usvoji”. Evropska komisija se ne osvrće na ispunjenost preporuka koje je ODIHR davao u vezi sa ranijim nacrtima, na činjenicu da za poslednji nacrt njihovo mišljenje nije ni traženo, kao ni na primedbe iz pojedinih opozicionih stranaka na zakonska rešenja.
Komisija podseća da Ustavni sud još uvek nije odlučio povodom zahteva za poništavanje izbora iz decembra 2023. Takođe se navode i ocene domaćih posmatrača o izborima u Zaječaru i Kosjeriću, kao i o dešavanjima povodom nelegalnog konstituisanja skupštine grada Zaječara, dok se Evropska komisija uzdržava od sopstvene ocene o tim temama.
Slaba Skupština, nadmoćan predsednik i ugroženo civilno društvo
Kada je reč o Skupštini, Evropska komisija ukazuje na potrebu da se ojačaju delotvornost, samostalnost i transparentnost, kao i uloga opozicije. Ukazuje se na nedostatak stvarne političke debate, na to da rad Skupštine gotovo u potpunosti diktira Vlada, i da su sednice obeležile tenzije, agresivno izražavanje i incidenti, a da predsednica Skupštine u nekim situacijama reaguje pristrasno, direktno polemišući sa opozicijom. Nastavljena je i praksa objedinjavanja rasprave o nepovezanim zakona. Komisija konstatuje da, protivno pravilima, rasprava o razrešenju predsednice Skupštine nije uvrštena na dnevni red.
U oblasti demokratskog upravljanja, vrlo diplomatskom formulacijom prenosi se ono što kritična javnost svakodnevno ukazuje - da predsednik u praksi koristi ovlašćenja na način koji prevazilazi ustavne okvire.
U ovom delu Komisija prati i položaj civilnog društva, za koje navodi da se suočava sa rastućim pritiscima, napadima i ograničenjima u radu. Zabeleženi su slučajevi nadzora i špijuniranja branitelja ljudskih prava i novinara, kao i porast strateških tužbi (SLAPP) koje otežavaju njihovo delovanje. Policijski pretresi u februaru 2025. i ranije optužbe za pranje novca shvaćeni su kao oblik pritiska. Vrlo je važno što je ovde data poruka da Komisija prati ishod tzv. slučaja „Spisak” iz 2020. godine, na koji koalicija prEUgovor redovno podseća u Alarm izveštajima.
Zbog izostanka institucionalne podrške i reakcije na napade, više organizacija se povuklo iz vladinih radnih grupa i Saveta za saradnju s civilnim društvom. Transparentnost finansiranja i kriterijumi za dodelu sredstava i dalje su glavni izazovi, a efekti strategije i akcionog plana za civilno društvo još nisu vidljivi, ocenjuje se u Izveštaju.
Borba protiv korupcije: čak i „ograničeni” napredak je nezaslužena ocena
Iako godišnji izveštaj Evropske komisije daje korupciji značajno mesto (ta reč se pominje čak 63 puta), i donosi pojedina dobra zapažanja i ocene, generalni je utisak da je Evropska komisija propustila priliku da se adekvatno osvrne ili da čak i notira neke od najbitnijih problema. Pored toga, u stvarnosti današnje Srbije poražavajuće deluje da je Komisija našla prostora da oceni da postoji bilo kakav, pa čak i „ograničeni” napredak kada je reč o borbi protiv korupcije i u vezi sa javnim nabavkama.
Pominje se da je usvojen akcioni plan za antikorupcijsku strategiju, ali nema ni reči o tome da nema nikakvih rezultata njegove primene (pa čak ni izveštaja).
Pominje se da su istrage posle novosadske tragedije i dalje nedovršene, ali ne i to da ih izvršna vlast aktivno opstruira, uključujući kampanju protiv Tužilaštva za organizovani kriminal (TOK) i odsustvo saradnje policije. U tom kontekstu možda je poruka poslata kroz tvrdnje da uloga TOK nije dovoljno prepoznata u propisima, mada ni to nije izvesno, jer se akcenat stavlja samo na koordinaciju koju bi TOK trebalo da vrši nad antikorupcijskim odeljenjima viših javnih tužilaštava.
Navodi se da je potrebna „snažnija politička volja” za delotvorniji udarac korupciji, uključujući visoku, ali je potpuno nejasno na šta se misli, jer bi takve istrage moguće korupcije neminovno obuhvatile makar deo onih od kojih se očekuje da pokažu političku volju.
Zatraženo je da se vrše ciljane analize rizika radi suprotstavljanja korupciji u osetljivim sektorima.
Ponovljene preporuke, prećutana odgovornost
Konstatuje se da su prošlogodišnje preporuke „primenjene samo u ograničenom obimu” i da su ostale uglavnom iste. Tako se i dalje traži napredak u istragama slučajeva visoke korupcije, primena svih GRECO preporuka (pri čemu se posebno naglašava potreba da Vlada ima „konstruktivan odnos” sa svojim Savetom za borbu protiv korupcije), te primena postojećeg i donošenje novog Akcionog plana. Bukvalno jedina tačka gde je zabeležen neki „napredak” odnosi se na usvajanje ranije pomenutog i u praksi neprimenjenog Akcionog plana.
U gonjenju korupcije statistički prikaz pokazuje negativne trendove. U posebnom odeljku izveštaj se osvrće i na činjenicu da je kampanja hapšenja zbog korupcije i raznih krivičnih dela koja su nazvana koruptivnim pokrenuta posle najave predsednika Republike, te da to stvara bojazni u vezi sa samostalnošću postupanja javnih tužilaca.
U Izveštaju se samo konstatuju podaci o ispunjenosti GRECO preporuka, koji su bili poznati i pre godinu dana, ali ne i to da po njima gotovo ništa nije rađeno u međuvremenu.
Nekoliko rečenica posvećeno je i Agenciji za sprečavanje korupcije, gde se govori o potrebi jačanja kadrovskih kapaciteta, ali i podizanja nivoa njene nezavisnosti, nepristrasnosti i odgovornosti, što dolazi bez objašnjenja razloga koji su uzrokovali da sadašnje stanje ne bude adekvatno.
U delu izveštaja o borbi protiv korupcije značajno mesto posvećeno je i javnim nabavkama, gde se kritikuje primena izuzetaka, podstiče proaktivno objavljivanje ugovora, podataka o postupku nabavke i izveštaja o nadzoru, kao i zaštita uzbunjivača u cilju podizanja nivoa poverenja javnosti. Sve se to povezuje i sa preporukama i radom Državne revizorske institucije.
Javne nabavke: nastavlja se zaobilaženje pravila
Javne nabavke su obrađene i u posebnom poglavlju, gde se pominje u negativnom kontekstu poseban zakon za EXPO 2027, kao i uredba o odabiru strateškog partnera za izgradnju solarnih elektrana. Osvrt na neke od bitnih problema vrši se i u drugim poglavljima izveštaja, npr. u okviru odnosa Srbije i EU (uskraćena mogućnost firmama iz EU da se nadmeću zbog međudržavnih sporazuma).
I ovde je konstatovan „ograničeni napredak”, a preporuke su ostale gotovo iste - usklađivanje pravila o javno-privatnom partnerstvu (JPP) i koncesijama sa evropskim, ali se posebno naglašava i to da bi projekti JPP trebalo da se sprovode po pravilima javnih nabavki. Dalje, traži se da u slučaju međudržavnih sporazuma pravila slede načela javnih nabavki i da budu u skladu sa EU pravilima. Najzad, ponovo je preporučeno jačanje kapaciteta nekoliko organa nadležnih za javne nabavke.
U ovom delu izveštaj se ne bavi jednom od glavnih tema u Srbiji tokom protekle godine - objavljivanjem ugovora o infrastrukturnim projektima, odnosno situacijom da ni posle novosadske tragedije Vlada nije našla za shodno da promeni praksu netransparentnosti ugovaranja.
Ljudska prava bez napretka, porast nasilja i govora mržnje
Navodi Evropske komisije o osnovnim pravima, u delu o glavnim nalazima Izveštaja, potvrđuju konstatacije prEUgovor koalicije u Alarm izveštajima, da Srbija ne ostvaruje nikakav napredak i da se ne sprovode preporuke iz prethodnih izveštaja.
Za narednu godinu posebno se apostrofira to da Srbija treba da: „usvoji i izdvoji dovoljna sredstva za sprovođenje tekućih strategija ili akcionih planova o nasilju nad ženama, deinstitucionalizaciji, borbi protiv diskriminacije - uključujući prava LGBTIQ osoba - i nasilju nad decom; aktivno se suprotstavi zločinima iz mržnje i izgradi evidenciju istraga i osuđujućih presuda”.
U oblasti nediskriminacije izveštaj Komisije ukazuje na nužnost daljeg usklađivanja pravnog okvira sa pravnim tekovinama EU i evropskim standardima (u odnosu na govor mržnje, borbu protiv ksenofobije i rasizma), uključujući direktive o standardima za tela za ravnopravnost. Ističe se važnost doslednog sprovođenja strategije protiv diskriminacije i to da usvajanje novog akcionog plana (AP) kasni.
Ukazuje se da nije pokrenut postupak za izbor Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Nasilje i govor mržnje ciljali su posebno branitelje ljudskih prava, Rome, LGBTIQ osobe i migrante. O svemu navedenom pisano je u Alarm izveštaju u maju 2025. godine.
U vezi sa rodnom ravnopravnošću, nije bilo iznenađenja u odnosu na ono što su bili nalazi i zaključci prEUgovor koalicije. Evropska komisija ponavlja zaključke o tome da pravni okvir treba uskladiti sa pravnim tekovinama EU i evropskim standardima, kao i da je sprovođenje nedovoljno i u nepovoljnom kontekstu, što uključuje i suspendovani Zakon o rodnoj ravnopravnosti i kašnjenje usvajanja AP. Ističe se da su potrebni dodatni napori za uklanjanje stereotipa iz udžbenika i javnog diskursa, i da se prikupe zvanični podaci razvrstani prema polu.
Brojne grupe žena doživljavaju višestruke i isprepletane oblike diskriminacije. Uočeno je i da su žene imale istaknutu ulogu u protestima i da su bile nesrazmerno izložene nasilju, zastrašivanju i ciljanim napadima, o čemu je takođe pisano i u Alarm izveštajima.
Srbija bez pouzdanih podataka i sistemske podrške ženama žrtvama nasilja
U izveštaju Evropske komisije navodi se da je nasilje prema ženama i nasilje u porodici široko rasprostranjeno, da nisu dostupni podaci razvrstani po vrsti nasilja (uključujući u to digitalno i akušersko nasilje) i po odnosu između učinioca i žrtve. Ne postoji ni pouzdana zvanična statistika o femicidima, a podaci ženskih organizacija ukazuju na povećanje broja ubijenih žena koje su prethodno prijavile nasilje.
Upozorava se da Srbija treba da se uskladi sa Direktivom o borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici i da ispuni preporuke osnovnog GREVIO izveštaja (2020), koje su u velikoj meri ponovljene u prvom tematskom GREVIO izveštaju (2025), što, između ostalog, uključuje i izmenu definicija silovanja i seksualnog uznemiravanja u Krivičnom zakoniku.
Ukazuje se na to da malobrojne usluge podrške za žrtve rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodici pretežno pružaju organizacije građana i da rade sa ograničenim budžetima, te da je nužno poboljšati transparentnost i pravičnost javnog finansiranja. Nedovoljni su kapaciteti i resursi sigurnih kuća, a nedostaje i jednak pristup uslugama za sve žene.
Takođe se ukazuje da ni policijski protokoli, kao ni Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, ne upućuju i ne uključuju u dovoljnoj meri specijalizovane organizacije, ali ni žrtve u procese izrade individualnih planova podrške i zaštite. Sve navedeno već je diskutovano u Alarm izveštajima.
Prava deteta i dalje zapostavljena
I pravni okvir o pravima deteta treba dalje uskladiti sa pravnim tekovinama EU i evropskim standardima, uključujući preporuku Evropske komisije o integrisanoj zaštiti dece, uz poboljšano sprovođenje. Ističe se i to da Srbija još uvek nije ratifikovala Treći fakultativni protokol Konvencije UN o pravima deteta o postupku komunikacije. Izveštaj konstatuje učešće dece u protestima i podseća da Konvencija o pravima deteta garantuje deci pravo na slobodu okupljanja i izražavanja na bezbedan i miran način.
Izveštaj podseća da nisu usvojeni sektorski protokoli za zaštitu dece od nasilja, kao ni nova strategija u ovoj oblasti. Savet za prava deteta se nije sastajao 2024. niti 2025. godine. Ukazuje se na to da Zakon o sprečavanju nasilja u porodici treba izmeniti tako da svako dete koje svedoči nasilju bude zaštićeno, a Porodični zakon treba izmeniti tako da se zabrani fizičko kažnjavanje dece.
Novi Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnika i dalje nije usvojen. Ukazuje se na to da nedostaju potpuni statistički podaci razvrstani po uzrastu i polu, uključujući romsku decu i decu sa invaliditetom. Nesrazmerno je veliki broj dece sa invaliditetom smešten u institucije (u velike stambene ustanove), a kršenje prava dece u njima i dalje je problem i ne sprovodi se u potpunosti zabrana smeštaja dece ispod tri godine u takve objekte.
Borba protiv organizovanog kriminala: ojačati autonomiju policije i eliminisati ulogu BIA
U Izveštaju Evropske komisije za 2025. godinu navodi se da je napredak Srbije u reformi policije i borbi protiv organizovanog kriminala ograničen. Obezbeđivanje operativne autonomije policije je ponovljeno kao prioritet u ovoj oblasti. Ono je našlo mesto i u Reformskoj agendi Srbije, a novi zakon o unutrašnjim poslovima nije usvojen u predviđenom roku (jun 2025). Oštrije se kritikuje uloga službi bezbednosti u krivičnim istragama i traži se da se ona eliminiše, a ne samo „preispita” kao što je stajalo ranije.
Problematično postupanje policije i Bezbednosno-informativne agencije prema učesnicima građanskih i studentskih protesta obrađeno je u delu o slobodi okupljanja. Policija je, prema navodima izveštaja, primenjivala prekomernu silu, uključujući i prema novinarima i maloletnicima, uz navode o korišćenju toksičnog gasa i zvučnog oružja, što vlasti negiraju. Istovremeno, službenici u civilu privodili su demonstrante, oduzimali im telefone i vršili pretrese, dok je BIA vodila tzv. „informativne razgovore“ koji su shvaćeni kao oblik pritiska. Preporuke o obaveznom nošenju vidne policijske identifikacije nisu sprovedene, a samo mali broj slučajeva policijske brutalnosti dobio je sudski epilog, što ukazuje na izostanak odgovornosti i selektivnu primenu zakona.
Broj osuđujućih presuda u slučajevima organizovanog kriminala porastao je 2024. godine, ali je broj optužnica opao, što ukazuje na slabosti u koordinaciji tužilaštva i policije. Tužilaštvo za organizovani kriminal i dalje je kadrovski i tehnički nedovoljno opremljeno, a finansijske istrage se ne sprovode sistematski.
Zabrinutost izaziva i prečesta upotreba sporazuma o priznanju krivice, što može stvoriti utisak nekažnjivosti. Pozitivno je ocenjena saradnja Srbije sa Europolom, Eurojustom, Interpolom i CEPOL-om, što je dovelo do hapšenja i razbijanja pojedinih kriminalnih grupa.
Borba protiv trgovine ljudima: zakon na čekanju, žrtve trpe zbog nedostatka koordinacije institucija
U oblasti borbe protiv trgovine ljudima, kritike iz Izveštaja su gotovo identične onima koje prEUgovor upućuje duži niz godina, a to je neophodnost sprovođenja preporuka GRETA, značajnije bolja zaštita žrtava, delotvornija istraga radne eksploatacije i koordinisaniji rad institucija zaduženih za borbu protiv trgovine ljudima, kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou.
Tako se u Izveštaju navodi da je Zakon o sprečavanju i borbi protiv trgovine ljudima i zaštiti žrtava pripremljen, ali još uvek nije usvojen. Iako su organizacije civilnog društva i dalje glavni pružaoci podrške žrtvama, one nemaju dovoljno i stabilno finansiranje. Program za borbu protiv trgovine ljudima (2024-2027) se sprovodi, ali je potrebno bolje usklađivanje rada institucija i na nacionalnom i na lokalnom nivou.
Srbija je u 2024. godini imala 34 presude za trgovinu ljudima, od kojih je 7 u kontekstu organizovanog kriminala. Centar za zaštitu žrtava identifikovao je 71 žrtvu trgovine ljudima (u poređenju sa 66 u 2023). Komisija ističe potrebu za jačom zaštitom žrtava tokom sudskih postupaka i boljom istragom i procesuiranjem slučajeva, posebno onih koji se odnose na radnu eksploataciju i strane državljane.
Srbija aktivno učestvuje u EMPACT operacijama EU (11 od 22) usmerenim protiv najtežih oblika prekograničnog kriminala, što pokazuje posvećenost borbi protiv trgovine ljudima. Ipak, Komisija naglašava potrebu da se dalje razviju kapaciteti za identifikaciju žrtava trgovine ljudima među migrantima, te da se sprovedu preporuke GRETA, uključujući jačanje rada inspekcija i proaktivnih finansijskih istraga u slučajevima trgovine ljudima i organizovanog kriminala.
Delimično usklađivanje sa EU standardima u oblasti migracija, azila i viza
Izveštaj Evropske komisije za 2025. godinu u oblastima migracija, azila i vizne politike ukazuje na delimično usklađivanje zakonodavnog i institucionalnog okvira sa pravnim tekovinama EU, uz potrebu za jačanjem sprovođenja propisa i koordinacije institucija. Ponovo je naglašena potreba potpunog usklađivanja vizne politike Srbije sa evropskom, jer lista zemalja sa bezviznim režimom i dalje odstupa od EU standarda, što se ocenjuje kao bezbednosni rizik.
Upravljanje migracijama ocenjuje se stabilnim, uz smanjenje iregularnih prelazaka i jačanje kontrole granica i suzbijanja krijumčarenja migranata. Međutim, izveštaj ne obuhvata podatke o zakonitim migracijama i rastu broja stranih radnika, što direktno utiče na sistem kontrole ulaska i zaštitu radnika. Izostaje i analiza povezanosti ovih trendova sa obavezom Srbije da razvija zakonite migracione puteve koji sprečavaju sekundarna kretanja ka EU, što je jedan od prioriteta evropske migracione politike.
U oblasti azila, Komisija ukazuje na potrebu unapređenja kvaliteta odlučivanja i dostupnosti prava, uz poseban akcenat na jačanje mehanizma besplatne pravne pomoći koju finansira država.
Izveštaj beleži slučajeve iz januara i marta 2025. godine, kada su predstavnici stranih organizacija civilnog društva i novinari, uključujući državljane EU, bili udaljeni ili im je uskraćen ulazak u Srbiju zbog procene o „bezbednosnom riziku”. Ovi slučajevi ukazuju na potrebu za većom transparentnošću i poštovanjem osnovnih prava stranih državljana.
U oblasti povratka, iako se govori o značajnim procesima zaključenja readmijskih sporazuma (Kazahstan, Island, Ukrajina, Turska, Pakistan, Bangladeš, Nepal), Izveštaj ne naglašava potrebu za daljim razvojem sistema povratka u skladu sa EU standardima, posebno u pogledu poštovanja osnovnih prava i međunarodnog prava tokom postupaka prinudnog i dobrovoljnog povratka.