Reakcija EU na upotrebu „zvučnog topa" protiv mirnih demonstranata u Srbiji pokazala je zabrinjavajući raskorak između njenih proklamovanih vrednosti i spoljnopolitičke prakse. Dok su se institucije za ljudska prava oglasile jasno, najviši zvaničnici EU ostali su suzdržani, što je podstaklo utisak da geopolitički interesi nadvladavaju posvećenost demokratiji i ljudskim pravima. Takav stav ne samo da je razočarao javnost u Srbiji već je i ponovo doveo u pitanje kredibilitet EU kao promotera demokratskih vrednosti u regionu.
AI generisana ilustracija
Upotreba „zvučnog topa” protiv mirnih demonstranata u Srbiji 15. marta 2025. izazvala je ozbiljnu zabrinutost zbog kršenja ljudskih prava, posebno kada je reč o pravu na mirno okupljanje i slobodu izražavanja. Nakon incidenta, evropske institucije našle su se na udaru kritika zbog svojih suzdržanih reakcija. Izostanak jasnog stava Evropske unije protumačen je kao strateško svrstavanje uz predsednika Srbije Aleksandra Vučića i/ili kao nedoslednosti u odbrani osnovnih evropskih načela - demokratije i ljudskih prava. Štaviše, odsustvo nedvosmislene i odlučne osude ostavilo je mnoge u nedoumici: da li je EU posvećena zaštiti građanskih sloboda u zemljama kandidatima?
Negiranje umesto istrage
Dana 15. marta 2025. godine, Srbija je bila svedok jedne od najvećih antivladinih demonstracija u svojoj novijoj istoriji. Stotine hiljada studenata i građana ispunile su ulice Beograda protestujući protiv rasprostranjene korupcije i zahtevajući odgovornost za (tada) 15 žrtava urušavanja nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. Petnaestominutno ćutanje - odavanje počasti žrtvama - naglo je prekinuto upotrebom nepoznatog uređaja. Prema video-snimcima objavljenim na društvenim mrežama i izjavama očevidaca, snažni zvučni talasi izazvali su paniku među demonstrantima i prouzrokovali fizičke tegobe, povrede, a u nekim slučajevima i trajna oštećenja sluha.
Zgrožena prekomernom upotrebom sile, javnost je optužila državne vlasti za upotrebu zabranjenog uređaja za dugometražno akustično delovanje (LRAD), poznatog kao „zvučni top”, s ciljem rasterivanja i zastrašivanja demonstranata. Umesto da pokrenu istragu kako bi se utvrdilo šta se zapravo dogodilo, državne institucije, uključujući tužilaštvo i javne zdravstvene ustanove, kategorično su sve negirale.
Upotreba ovakve opreme protiv civilnog stanovništva odmah je privukla pažnju međunarodne javnosti i naišla na osudu organizacija za ljudska prava i demokratskih aktivista, koji su to ocenili kao oblik državne represije usmeren na gušenje građanskog bunta. Kako se vest o incidentu širila, pažnja domaće javnosti u Srbiji brzo se okrenula ka Evropskoj uniji, imajući u vidu status zemlje kao kandidata za članstvo. Mnogi su očekivali snažnu reakciju institucija EU - onu koja bi nedvosmisleno osudila upotrebu sile protiv mirnih demonstranata i pozvala na nezavisnu istragu.
Litijum, oružje i drugi interesi
U danima nakon protesta, reakcije institucija Evropske unije bile su primetno suzdržane. Dana 17. marta, portparol Evropske komisije Gijom Mersije izjavio je da je EU upoznata s navodima o upotrebi zvučnog oružja protiv mirnih demonstranata u Srbiji i da očekuje brzu i transparentnu istragu koju će sprovesti vlasti u Beogradu. Međutim, zvaničnici Evropske komisije, uključujući Ursulu fon der Lajen, Kaju Kalas i Martu Kos, uzdržali su se od direktne osude postupaka Vlade Srbije, kao i od poziva na nezavisnu istragu. Ta tišina nije prošla nezapaženo u Srbiji.
Međutim, teško da je ovo iznenađenje. Naime, EU mesecima zatvara oči pred masovnim studentskim protestima. Mnogi to tumače kao deo njene šire strategije usmerene ka očuvanju „stabilnosti” na Balkanu kao protivteže ruskom uticaju, i stoga praktično podržavaju aktuelnu vlast, uprkos raširenoj korupciji i alarmantnom porastu autokratije. Takođe, mnogi veruju da je blaga reakcija EU posledica geopolitičkih interesa, prvenstveno pristupa litijumu za potrebe nemačke i evropske automobilske industrije. Dodatno, Francuska kao druga najmoćnija članica EU obezbedila je ugovor vredan 2,7 milijardi evra za svoju vojnu industriju kroz prodaju 12 borbenih aviona Srbiji, kao i direktne interese u brojnim infrastrukturnim projektima - uključujući beogradski aerodrom, metro, razvoj železnice i saradnju u oblasti nuklearne energije.
Posebno kontroverzan trenutak usledio je kada je predsednik Francuske Emanuel Makron samo dan nakon incidenta objavio tvit u kojem izražava podršku predsedniku Vučiću, navodeći: „Drago mi je što vidim da predsednik Vučić nastavlja da unapređuje evropsku integraciju Srbije i doprinosi regionalnoj stabilnosti. Francuska ostaje posvećen partner na Balkanu.” Predsednik Makron je prilikom posete predsednika Vučića Parizu početkom aprila ponovo izrazio podršku Srbiji, odnosno režimu. Makronove poruke izazvale su snažne kritike, kako u Srbiji, tako i širom EU, zbog očiglednog ignorisanja političke krize u Srbiji i stavljanja strateških interesa Francuske iznad ljudskih prava.
Briselska podrška „nenadležnoj instituciji”
Ipak, poziv predsedniku Vučiću da poseti Brisel 25. marta - što je tumačeno kao direktna podrška njegovim politikama - izazvao je žestoke reakcije. Mnogi građani su s nevericom posmatrali kako lideri EU odlučuju da se sastanu s Vučićem u trenutku goruće političke i društvene krize u Srbiji.
Razgovori u Briselu sa liderima EU - uključujući Ursulu fon der Lajen, Antonija Kostu, Martu Kos i Kaju Kalas - uglavnom su se fokusirali na nastavak pregovora o pristupanju Srbije EU, plan rasta, pitanja regionalne bezbednosti i širi geopolitički kontekst, dok je projekat Jadar bio u pozadini kao značajan faktor. Iako je Ursula fon der Lajen nakon sastanka ponovila ključne zahteve EU: reformu izbornog zakonodavstva, slobodu medija i kredibilnu borbu protiv korupcije, nije se osvrnula na optužbe o upotrebi uređaja za razbijanje mase, poput zvučnog topa.
Jedna od ključnih kritika odnosi se na to što su teme o kojima se razgovaralo s predsednikom Srbije - koji se trenutno suočava s najozbiljnijom krizom legitimiteta u svom mandatu - izvan njegovih ustavnih ovlašćenja. Ovo pitanje nedavno je pokrenuto i u intervjuu sa komesarkom za proširenje EU Martom Kos. Marta Kos je odgovorila kontrapitanjem: „Ako ne sa njim, sa kim da razgovaramo?” Međutim, razgovorom s predsednikom Srbije na teme koje ne spadaju u njegovu formalnu nadležnost, Brisel dodatno doprinosi urušavanju institucionalnog poretka Srbije. Pokušaj kontrole štete kroz naknadnu posetu komesarke za proširenje Srbiji te ponavljanje mantre da Unija želi isto što i studenti nisu ublažili kritike javnosti upućene EU.
Kritičari takođe upozoravaju da prioritizovanjem geopolitičke stabilnosti nad temeljnim vrednostima demokratije i ljudskih prava, EU šalje opasnu poruku - kako srpskim vlastima, tako i njenim građanima - da je spremna da toleriše „stabilokrate” i autoritarne prakse sve dok one ne ugrožavaju regionalnu stabilnost i evropske interese. Ovo bi moglo potkopati uticaj EU u podsticanju demokratskih reformi i narušiti transformacioni potencijal procesa evropskih integracija na Balkanu. Neuspeh EU da jasno osudi upotrebu sile protiv mirnih demonstranata, i ne samo to, ostavio je mnoge građane Srbije razočarane evropskim projektom i sumnjičave prema iskrenoj posvećenosti Unije demokratiji, vladavini prava i ljudskim pravima.
Evropski parlament na strani ljudskih prava
Dok su lideri Evropske unije uglavnom ostali tihi, neki članovi Evropskog parlamenta (EP) osudili su upotrebu sredstva za razbijanje demonstracija protiv mirnih građana. Gordan Bosanac, poslanik iz redova Zelenih/EFA grupe, bio je jedan od najoštrijih glasova koji su pozvali na nezavisnu međunarodnu istragu povodom incidenta. Gordan Bosanac, zajedno sa nekoliko kolega iz Zelenih, kritikovao je reakciju EU, tvrdeći da upotreba soničnog oružja protiv mirnih demonstranata predstavlja očigledno kršenje osnovnih prava. Zeleni su pozvali EU da pozove Srbiju na odgovornost za svoje postupke i obezbedi poštovanje njenih obaveza u vezi s demokratijom i ljudskim pravima.
I drugi poslanici Evropskog parlamenta izrazili su sličnu zabrinutost, naglašavajući da proces pristupanja Srbije EU mora zavisiti od sposobnosti zemlje da poštuje osnovne demokratske principe, uključujući pravo na mirno okupljanje. Oni su istakli da EU ne sme izbegavati suočavanje s vlašću u Beogradu po pitanju ljudskih prava i da mora zahtevati potpunu i nezavisnu istragu događaja od 15. marta.
Stav Evropskog parlamenta predstavlja snažan kontrast u odnosu na mnogo suzdržaniju reakciju Evropske komisije i nacionalnih lidera država članica, čime se osvetljava sve dublji jaz između diplomatskog rukovodstva EU i zakonodavaca usredsređenih na zaštitu individualnih prava građana.
Kritički glas iz Evropskog suda za ljudska prava
Pored reakcija evroposlanika, zabrinutost zbog incidenta izrazile su i međunarodne organizacije za ljudska prava, poput Amnesty International i Human Rights Watch. Evropski sud za ljudska prava (ESLJP), koji je i ranije bio kritičan prema stanju ljudskih prava u Srbiji, nije odmah reagovao na upotrebu zvučnog topa. Međutim, 24. marta 2025. godine, Sud je zvanično zatražio od Vlade Srbije da odgovori na nekoliko ključnih pitanja - uključujući zakonitost ovakvog oružja, pravnu osnovu za njegovo korišćenje i mere preduzete za zaštitu građana od moguće proizvoljne upotrebe sile.
Ova reakcija ESLJP-a usledila je nakon što su organizacije civilnog društva podnele zvaničnu tužbu u ime 47 građana koji tvrde da su direktno pogođeni upotrebom zvučnog topa. Zahtev Suda predstavlja jasan signal da se pitanje načina na koji Srbija postupa s javnim protestima više ne tretira isključivo kao unutrašnje, već je sada pod evropskim pravnim nadzorom. Time je dodatno pojačan pritisak na srpsku vladu koja se suočava sa zadatkom da opravda primenu sile protiv sopstvenih građana.
Uključenje ESLJP-a predstavlja prekretnicu, jer ukazuje na to da međunarodni pravni mehanizmi mogu ostvariti uticaj tamo gde je politički pritisak zakazao. Ovo je posebno značajno jer podvlači ozbiljnost optužbi i mogućnost da je došlo do kršenja evropskih standarda ljudskih prava - uključujući zabranu nečovečnog i ponižavajućeg postupanja, sadržanu u Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima.
S obzirom na formalne težnje Srbije ka članstvu u EU, istraga ESLJP-a ima i šire implikacije - ona podseća Beograd i Brisel da je poštovanje evropskih standarda ljudskih prava osnovni preduslov za integraciju u evropsku zajednicu. Ispitujući dostavljene dokaze ESLJP izrekao je privremenu meru kojom nalaže Republici Srbiji da se do daljeg uzdrži od upotrebe zvučnih uređaja u svrhu kontrole okupljenih građana. Evropski sud je pozvao svih 47 građanki i građana u čije ime je zahtev podnet da najkasnije do 28. maja 2025. godine podnesu zvanične predstavke protiv Republike Srbije. Ukoliko Sud odluči da je došlo do povrede njihovih prava, takav postupak bi mogao rezultirati presudom kojom se potvrđuju činjenice o odgovornosti države. Presuda bi mogla imati ključnu ulogu u oblikovanju buduće diplomatske politike EU prema Srbiji, naročito u procesu evrointegracije.
Autorka: Maja Bjeloš, viša istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku
Tekst je izvorno objavljen u mesečnom biltenu „Progovori o pregovorima“ Beogradske otvorene škole, broj 119, april 2025. godine.
Tekst je objavljen u okviru projekta koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova i međunarodne saradnje Republike Italije. Za iznete stavove odgovoran je autor i oni ni na koji način ne predstavljaju stavove Ministarstva spoljnih poslova i međunarodne saradnje.