Odjeknula je vest da se Vrhovni javni tužilac Zagorka Dolovac 12. februara sastala sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuelom Žiofreom i razgovarala i o mogućoj saradnji sa kancelarijom Evropske javne tužiteljke (EPPO) Laure Koveši. Na pitanje portala Nova.rs kako bi se odvijala saradnja Vrhovnog javnog tužilaštva u Srbiji sa evropskim kolegama odgovorila je Jelena Pejić Nikić, koordinatorka koalicije prEUgovor i viša istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Source: EPPO
Da li Laura Koveši i Evropsko javno tužilaštvo imaju ikakve nadležnosti u Srbiji i u kojim slučajevima?
Kancelarija evropskog javnog tužioca (European Public Prosecutor’s Office - EPPO) i Laura Koveši na njenom čelu nemaju nadležnost u Srbiji, koja je država kandidat za članstvo u Evropskoj uniji. Ova institucija je deo ojačane saradnje voljnih država članica EU, koje mogu da odluče da li da pristupe ili ne. Tri države članice su odlučile da se ne priključe. To su Irska, Danska i Mađarska, dok su ostale u međuvremenu pristupile ovoj instituciji.
Prirodno je da tužilaštvo Srbije sarađuje sa evropskim kolegama. EPPO ima zadatak da štiti finansijske interese EU, a ogromna sredstva se iz Unije ulivaju u Srbiju kroz kredite, ulaganja, donacije i grantove. U Rezoluciji o stanju u Srbiji nakon izbora iz februara 2024. Evropski parlament je pozvao na proveru EU fondova koji su dodeljeni Vladi Srbije kroz instrument pretpristupne pomoći (IPA). Međutim, ne treba zaključiti da je ta briga ono što je navelo EPPO da sarađuje sa Srbijom.
Srbija već ima sporazume o saradnji sa Evropolom i Evrodžastom u suzbijanju prekograničnog kriminala, a sarađuje i sa Evropskom kancelarijom za borbu protiv prevara (OLAF). Razmena određenih podataka sa EPPO može da se odvija i indirektno preko ovih drugih tela EU, sa kojima Srbija ima kontakt tačke za saradnju. Takođe, osnov mogu da budu i ratifikovane međunarodne konvencije o pružanju međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima i borbi protiv prekograničnog kriminala. U izradi je i radni sporazum o saradnji EPPO i Srbije. Takve sporazume već imaju naši susedi, ali i istočnoevropski kandidati za članstvo u EU.
U nacrtu izmena i dopuna Krivičnog zakonika koje je predstavljen krajem prošle godine, ali nije usvojen, bile su predviđene i odredbe koje se tiču posebnih sankcija za pojedina krivična dela kojim se nanosi šteta finansijskim interesima EU. To su krivična dela: neosnovano dobijanje i korišćenje kredita i druge pogodnosti, prevara u obavljanju poslovne delatnosti, poreska utaja i zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom.
Dakle, evropski tužilac ne može da preko delegiranih tužilaca sprovodi istrage u Srbiji. Međutim, ako se zaključi radni sporazum o saradnji, to će verovatno podrazumevati razmenu strateških, tehničkih i operativnih podataka i razmenu kontakt tačaka dve strane (v. Uredba - 2017/1939 - EN - EUR-Lex, čl. 99 i 104). Radni sporazum EPPO sa Crnom Gorom omogućava i formiranje zajedničkih istražnih timova, ali za to se mora zaključiti poseban sporazum, te saradnju za zamrzavanje imovine i izručenje lica, a sve na osnovu ratifikovanih međunarodnih konvencija.
Da li bi ta saradnja mogla da ima veliki značaj u borbi protiv korupcije u Srbiji?
Svaka saradnja u borbi protiv korupcije je dobrodošla. Do sada smo videli da domaći organi nisu mogli da zanemare informacije dobijene od evropskih partnera i ušli su u postupke protiv važnih grupa organizovanog kriminala, npr. nakon otvaranja Skaj aplikacije. Ipak, na srpskom je tužilaštvu da li će ustupiti podatke koje EPPO traži i da li će iskoristiti dokaze i informacije koje mu dostavi EPPO. Pritisak da sarađuje biće veći, ali na osnovu dosadašnjeg iskustva, ne treba očekivati velike rezultate dok se nešto bitno ne promeni u Vrhovnom javnom tužilaštvu, koje je do sada bilo nezainteresovano, tromo i neaktivno kada je reč o navodima o visokoj korupciji, rak-rani naše države.
Ceo prilog pročitajte na portalu Nova.rs.