Šest je meseci prošlo od događaja bez presedana, koji su se desili 3. i 4. maja 2023. godine, kada su izvršena dva masovna ubistva – jedno u Oglednoj osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" u centralnoj beogradskoj opštini Vračar, a drugo u selima Dubona i Malo Orašje (u opštinama Mladenovac i Smederevo). Ubijeno je devet učenika i čuvar škole "Ribnikar", a ranjeno pet učenika i nastavnica, a samo dan kasnije (u noći između 4. i 5. maja) ubijeno je osam mladih ljudi i ranjeno još četrnaestoro. Da li su dobijeni odgovori, utvrđena pojedinačna i sistemska odgovornost i preduzete sistemske mere?
Ata Images
„Sistem nije zakazao” - slika prva
Ovi nezapamćeni događaji biće upamćeni i po izjavi predsednice Vlade Republike Srbije da „sistem nije zakazao”, kao i po 10 mera koje je javnosti predstavio predsednik Srbije nakon masakra na Vračaru (za koje ne znamo da li su rezultat bilo kakve konsultacije sa resornim ministrima ili stručnjacima).
Mere su obuhvatule uvođenje moratorijuma za izdavanje, držanje i nošenje oružja u naredne dve godine, reviziju svih izdatih dozvola za držanje oružja i kontrolu načina držanja oružja za lica koja imaju dozvolu za oružje. Mere su uključile i kontrolu rada svih streljana i donošenje propisa o uslovima korišćenja i potencijalnoj zabrani za maloletna i neovlašćena lica, kao i propisivanje krivične odgovornosti za lica koja omoguće maloletnicima i neovlašćenim licima da dođu u posed oružja (mada nije jasno zašto ovakva regulativa već nije postojala).
Predsednik je predložio i spuštanje granice za krivičnu odgovornost sa 14 na 12 godina (na šta je reagovala stručna javnost upućujući na međunarodne standarde), pooštravanje sankcija za nepoštovanje propisanih obaveza pružalaca medijskih usluga u pogledu zabrane programa u kojima se emituje nasilje, obavezne šestomesečne testove za narkotike u srednjim školama, formiranje posebnih službi i timova za vršnjačko nasilje, kao i zabranu pristupa “darknetu” i sličnim sajtovima koji sadrže savete o ubistvu i nabavci oružja i narkotika.
Istovremeno, načelnik Policijske uprave za Grad Beograd pokazao je spisak sa imenima dece iz škole „Ribnikar”, koja su trebalo da budu ubijena, što su preneli svi tabloidni mediji. Na to je reagovao Savet škole, tražeći odgovornost za nezakonito objavljivanje ličnih podataka. Utvrđivanje toga ko je odgovoran za objavu spiska dece trajalo je mesecima, ali je bilo bez epiloga. Načelnik policije ponudio je ostavku, koju nadležni nisu prihvatili. Ostavku je podneo ministar prosvete, smenjena je direktorka škole, a disciplinski su kažnjene pedagoškinja, psihološkinja i sekretarka škole.
„Sistem nije zakazao” - slika druga
Desetine hiljada građana započelo je proteste 8. maja i svake naredne subote, pod sloganom „Srbija bez nasilja”, najpre u Beogradu, a potom u desetini gradova u Srbiji. Na protestima su postavljeni zahtevi Vladi, koji su se odnosili na institucionalizaciju odgovornosti za masovna ubistva (ostavke ministra prosvete, policije i direktora Bezbednosno-informativne agencije), uključujući odgovornost Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i ostavke Saveta, odgovornost medija sa nacionalnom frekvencijom i tabloida zbog programa sa nasiljem, nemoralom i agresijom. Sa izuzetkom ministra prosvete, nijedan zahtev protestanata nije ispunjen.
Na trećoj sednici Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine (18.5.2023.) na dnevnom redu našlo se razmatranje bezbednosne situacije nakon dva masovna ubistva, kao i izveštaj o nadzoru programa komercijalnih pružalaca medijskih usluga (za period oktobar 2022. do kraja marta 2023.) sa posebnim naglaskom na nasilje u programu, koji je podneo REM. Rad je nastavljen u okviru vanrednog zasedanja (od 30.5.2023.)
Pred Skupštinom se našao i Predlog odluke o obrazovanju Anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti koji su dovele do masovnih ubistava, utvrđivanja propusta u vršenju nadležnosti i preduzimanja odgovarajućih radnji, utvrđivanja odgovornosti nadležnih lica i predlaganja mera (što je podnela opozicija) i predlog za glasanja o nepoverenju ministru unutrašnjih poslova (koji je podneo 61 narodni poslanik).
Nakon gotovo mesec dana rasprave, bez epiloga koji bi utvrdio odgovornost, Odluku o osnivanju Anketnog odbora usvojilo je 193 poslanika (11.7.2023.), a “ukinuta” je nepotpisanim saopštenjem objavljenom na internet strani Narodne skupštine, dan nakon konstitutivne sednice.
„Sistem nije zakazao” - slika treća
Iako su mere predsednika države najavljene kao hitne, javnost još uvek nije sigurna šta je realizovano. Mere koje su delovale smisleno, ispunjene su (moratorijum na izdavanje dozvola za oružje i akcija dobrovoljne predaje oružja bez dozvole, koja nije ni najavljena), a nadležna ministarstva unutrašnjih poslova i pravde ne informišu o realizaciji ostalih mera u njihovoj nadležnosti. Ministarka zdravlja je izjavila da je testiranje učenika na droge dodatni trošak, a pitanje je da li bi ga roditelji prihvatili, te da je potrebno da se “struka pozabavi tim pitanjem”.
Vlada je uspostavila Savet za sprečavanje vršnjačkog nasilja (12.5.2023.), održano je nekoliko sednica na kojima su razmatrani predlozi mera. Ministarstvo nadležno za informisanje i telekomunikacije oformilo je Radnu grupu za bezbednost dece na internetu, a izveštaj ove grupe predat je Savetu za sprečavanje vršnjačkog nasilja (uglavnom sadrži predloge o pojačanom roditeljskom nadzoru i krivičnim sankcijama).
Kada su u pitanju mere koje se odnose na sankcionisanje pružalaca medijskih usluga koji promovišu nasilje, započele su izmene dva medijska zakona, a mišljenje je da to neće uvesti red u ovu oblast, jer REM i sada ima zakonske osnove za sankcije, ali ih ne upotrebljava zbog političkog uticaja.
Predlog predsednika da se spusti uzrasna granica za krivičnu odgovornost za sada se ne pominje. U međuvremenu, na javnu raspravu stavljen je Nacrt zakona o dopunama Zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama. Uvođenje dopuna obrazloženo je potrebom da se dodatno urede dijagnostika i lečenje krivičnopravno neodgovorne dece, „koja su ispoljila obeležja najtežih krivičnih dela, i koja, s obzirom na ispoljeni poremećaj mentalnog zdravlja predstavljaju ozbiljnu opasnost za društvenu zajednicu”.
Ponuđena rešenja izazvala su pažnju stručne javnosti, posebno predlog da boravak deteta u psihijatrijskoj ustanovi može da bude neograničen. Ključna zamerka ovim dopunama je to što se predlogom uspostavljaju stroža pravila za dete nego za odraslu osobu, koje se odlukom suda smešta u psihijatrijsku ustanovu. U Izveštaju o sprovedenoj javnoj raspravi o ovom Nacrtu nema informacija o tome koji komentari su prihvaćeni (i zašto), a koji odbijeni (i zašto). Još uvek nije objavljen Nacrt zakona nakon javne rasprave.
Ministarstvo prosvete je pred početak nove školske godine uputilo školama Smernice za organizaciju i realizaciju obrazovno-vaspitnog rada u osnovnim i srednjim školama u 2023/2024. godini, sa posebnim naglaskom stavljenim na unapređenje vaspitnog rada sa učenicima, „razvoj pozitivnih ljudskih vrednosti i unapređenje odnosa zasnovanih na međusobnom poštovanju, saradnji i solidarnosti uz uvažavanje različitosti”. Međutim, ove bi vrednosti deca morala da vide i dožive u svim oblastima realnog života, a ne samo u školi i na časovima nove osnovnoškolske slobodne nastavne aktivnost „Vrednosti i vrlineˮ.
Promovisanje nacionalne platforme „Čuvam te” kao mehanizma zaštite dece od nasilja dovodi u pitanje zaštitu podataka o ličnosti uključenih aktera. Nema informacija o tome da su preduzete odgovarajuće mere, niti je ova obrada podataka prijavljena Povereniku za zaštitu podataka o ličnosti.
Vlada je krajem avgusta Narodnoj skupštini dostavila predloge za izmene i dopune Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Zakona o osnovnom obrazovanju i Zakona o srednjem obrazovanju, koje treba da dovedu „do efikasnijih rešenja kroz odgovarajuće podzakonske akte i akte ustanova, kada je u pitanju smanjivanje, odnosno efikasnije postupanje u slučajevima nasilja u ustanovama obrazovanja i vaspitanja”. Ne ohrabruje uobičajena formulacija da „predložene izmene koje se odnose na vaspitni rad neće izazvati troškove građanima”, kada se ima u vidu složenost situacije u obrazovnom sistemu u odnosu na očekivane efekte.
„Sistem nije zakazao” - slika četvrta
Širu sliku stanja kada je reč o nediskriminaciji i položaju osetljivih (ranjivih) grupa delimično daje Izveštaj o sprovođenju revidiranog Akcionog plana za Poglavlje 23, izrađen za drugi kvartal 2023. Delimično, jer se u izveštaju i dalje samo opisuju sprovedene aktivnosti, ali ne i procene postignutih rezultata (ostvarenih promena). Ipak, i takav izveštaj nam pokazuje da je sistem zakazao i to mnogo ranije.
Najveće kašnjenje u sprovođenju aktivnosti i dalje je u oblasti zaštite prava deteta. Od 22 planirane, nije realizovano čak osam, a delimično su realizovane četiri aktivnosti, što predstavlja isto stanje kao i pre događaja od 3. i 4. maja 2023. Između ostalih, nisu urađene izmene i dopune Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica. Nije uvedeno posttraumatsko savetovanje i podrška za decu žrtve/svedoke u krivičnom postupku. Nisu izrađeni posebni protokoli za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja i stvorene pretpostavke za obaveznost njihove primene (u oblastima pravda, policija i socijalna zaštita).
Nisu doneti podzakonski akti kojima se bliže uređuje primena vaspitnih naloga, a nije realizovano ni uspostavljenje centara za decu, mlade i porodicu (zato što nisu stvorene zakonske pretpostavke), niti unapređenje sistem novčanih davanja (tek je formirana Radna grupa za izmene zakona).
Pogled u ogledalo realnosti nužan je za početak promene
Škole u Srbiji nakon masovnih ubistava preplavljene su pretnjama novim nasiljem. Podneto je desetine krivičnih prijava protiv dece starije od 14 godina za ugrožavanje sigurnosti i širenje panike i nereda preko društvenih mreža. Deca su učestvovala u ozbiljnom nasilju prema deci i odraslima.
Država je pokazala potpunu nesposobnost da sistemski pristupi izmenama u obrazovnom sistemu, koje bi promenile odnos prema tri ključna aktera - deci, nastavnicima i roditeljima, kao i ukupnu školsku klimu. Postavljanje policijskih službenika u svakoj školi u Srbiji ne rešava pitanje bezbednosti dece, bez promene ukupne društvene klime koja normalizuje nasilje na svakom mestu i u odnosu na svakog.
To što se šest meseci nakon dva najgora masovna ubistva o njima ne govori, to što bi vlast volela da je trauma zaboravljena, neće da učini da nestanu nagomilani problemi za koje se ne nude sistemska rešenja. Društvo mora da se pogleda u ogledalo realnosti, a naša je odgovornost da od vlasti uporno tražimo odgovore i odgovornost.
Autorka teksta: Tanja Ignjatović, AŽC