Agencija za sprečavanje korupcije se izuzetno retko obraća javnosti u vezi sa konkretnim slučajevima gde se javni funkcioneri sumnjiče za kršenje zakona. Poslednjih godina se to događalo kada je javnost trebalo ubediti da je sve čisto. Takve javne „amnestije", bez ispitivanja svih bitnih činjenica, dobili su aktuelni predsednik države i bivši ministar Stefanović 2019. One se više ne mogu naći na sajtu Agencije.
Foto: Peščanik
Sve to stvara utisak kao da se u ovom državnom organu neko namerno trudi da u javnosti stvori predstavu da je cilj Agencije da štiti ljude na (dovoljno visokim) položajima od novinara i drugih koji ukažu na moguće kršenje zakona. Da nije tako valjda bi makar pokušali da naprave ravnotežu, na primer tako što bi promovisali izrečene preporuke za razrešenje (bude i tu po neko ime za koje je čula i šira javnost).
Novinarsko bavljenje imovinom gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića bilo je povod da Agencija izda saopštenje (pod atraktivnim naslovom: „Saopštenje“). Ukratko, BIRN je objavio podatke (kopija ugovora) o tome da je Šapić pre 5 godina kupio kuću iznad Trsta, veličine blizu 400 kvadratnih metara, a da je u delu „imovinske karte“ koji se objavljuje na sajtu Agencije jedina vidljiva promena u njegovom prvom sledećem izveštaju bio stan od 150 kvadrata. Na osnovu toga su novinari zaključili da Šapić nije prijavio ovu imovinu u Italiji.
Agencija je ovim povodom mogla da se oglasi i kaže da imovina zaista nije prijavljena (ako je to slučaj) ili da će, na primer, pokrenuti postupak. Mogli su, naravno, da objasne i da je sve u redu, ali tako da daju neko obrazloženje koje će razumeti i čitaoci BIRN-ovog teksta.
Umesto toga, Agencija je „povodom informacija koje su se pojavile u sredstvima javnog informisanja“, obavestila javnost o sledećem:
Gospodin Aleksandar Šapić je u Izveštaju o imovini i prihodima koji je podneo Agenciji 22.01.2019. godine, prijavio da je tokom 2018. godine kupio stan u Trstu na adresi Strada Nuova Per Opicina.
Javno dostupne podatke iz navedenog Izveštaja Agencija je objavila na svojoj zvaničnoj internet prezentaciji.
Kako je Aleksandar Šapić Agenciji dostavio saglasnost za objavljivanje podataka o predmetnoj nepokretnosti koji nisu javno dostupni, ovim putem preciziramo podatke iz Izveštaja Aleksandra Šapića iz 2019. godine.
Namerno sam citirao celo saopštenje; bilo bi ga teško prepričati a da se ne izgubi utisak koji ostavlja ovaj upečatljiv administrativni stil. Čitaoci takođe dobijaju priliku da i sami izvuku zaključak - o čemu se ovde radi? Šta je to Agencija objavila i precizirala nakon što se Šapić saglasio? Da li ovo znači da je sve u redu, da li su novinari nešto pogrešili?
Neki od ljudi sa kojima sam o ovome pričao su iz saopštenja Agencije zaključili da je Šapić sve uredno prijavio, da Agencija to nije smela da objavi bez njegovog odobrenja i da se sada ta kuća našla u imovinskoj karti. Ipak, i tu je ostalo nejasno zašto bi Zakon sprečavao da se objavi takav podatak? Možda zato što je nekretnina u inostranstvu - bila je jedna od teza. Kako god, da je ovo tumačenje netačno može se lako utvrditi - u javno vidljivom delu registra, u finansijskim izveštajima gradonačelnika nema ničega novog u odnosu na novinarski tekst.
Pošto nema novih podataka o imovini jedina novost nalazi se u samom saopštenju Agencije, a to je naziv tršćanske ulice. Time se potvrđuje deo onoga što su novinari objavili - da zaista postoji nekretnina u Italiji. Dobro, zapitaće se čitalac, kako se onda ne poklapa kvadratura, zar to nije problem? Nikakvog stvarnog odgovora nema.
Da je Agencija zaista i u potpunosti želela da sačuva Šapića od (neosnovanih?) optužbi, morala je da pruži neko razumno objašnjenje za razliku u kvadraturi - na primer, tačno je da je nekretnina veća, ali on nije jedini vlasnik, tačno je da je prvo kupio kuću, ali je odmah potom prodao deo itd.
S druge strane, ako se nešto ne slaže ni u papirima koje Agencija poseduje, onda je to moralo da bude utvrđeno i rečeno u ovom saopštenju.
Sve ovo je delom posledica zakonske norme koja kaže da se u javno vidljivom delu registra imovine funkcionera, kad je reč o nekretninama, vidi samo veličina placa ili objekta i osnov sticanja (na primer kupovina, nasleđe). Ne vidi se procenjena vrednost, koja bi valjda imala najviše smisla ako je svrha ove norme da se prate potencijalne zloupotrebe funkcije. Nisu vidljivi čak ni drugi osnovni podaci - država, opština i mesto gde se nekretnina nalazi.
Drugu liniju obeshrabrenja onih koji bi želeli da prate ima li nezakonitog bogaćenja kod funkcionera predstavlja to što u javnom delu registra nisu vidljivi podaci o imovini članova porodice. To jeste u redu sa stanovišta zaštite njihovih prava, ali se lako može zloupotrebiti.
Treću liniju obeshrabrenja predstavlja napomena koja dočekuje čitaoce i pre nego što ukucaju ime funkcionera koji ih zanima: Уколико се Извештај о имовини и приходима јавног функционера не налази у овој претрази, то не значи да га јавни функционер није поднео. За све информације можете се обратити Агенцији путем мејла [email protected].
Nenad Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost Srbija.
Tekst je izvorno objavljen na sajtu Peščanik.