I pre nego što ovog petka trg ispred Skupštine popune voljni i nevoljni učesnici „najvećeg mitinga posle Gazimestana", znamo da ćemo tu predstavu svi mi platiti iz budžeta. Moći ćemo okvirno da procenimo koliko. Jedino što za sada nije nimalo jasno na koji način će sve to da bude izvedeno i da li će imati makar privid legalnosti.
Sa kontramitinga vlasti 19.4.2019, foto: Konstantin Novaković
Da li bi SNS (i ostali) mogli da legalno finansiraju miting?
Svakome je jasno da je „narodni skup“ 26. aprila 2023. u stvarnosti miting koji organizuje Srpska napredna stranka. Pomoć najavljuju i manji koalicioni partneri iz SPS. Zakon o finansiranju političkih aktivnosti ne brani strankama da mitinguju i van kampanje, da to knjiže kao troškove „redovnog rada“, niti da plaćaju te troškove novcem koji im sleduje iz budžeta na osnovu broja dobijenih glasova na poslednjim izborima.
Prema nezvaničnim informacijama planira se angažovanje čak 2.200 autobusa, što bi u slučaju punog iskorišćenja značilo da će biti dovezeno čak 121.000 osoba. Ako je suditi po objavljenim redovnim cenama nekoliko kompanija, koje zbog velike potražnje mogu biti samo veće nego inače, zakup autobusa po jednom kilometru (sa vozačem, bez putarine i PDV-a) kreće se između 0,8 i 1,2 evra, a za ceo danu između 200 i 400 evra. Ako pretpostavimo da će prosečna kilometraža u oba pravca biti nešto manja od 300 kilometara, odnosno da će prosečna cena najma jednog autobusa po danu biti oko 300 evra, dolazimo do zaključka da će samo prevoz koštati najmanje 650 hiljada evra ili 76 miliona dinara.
Ako će, kao što se takođe tvrdi ovih dana, učesnici dobiti dnevnice, užinu i promotivne materijale, trošak vrtoglavo raste. Na primer, ukoliko stranka za ovo potroši 15 evra po osobi, na gore navedeni broj učesnika mitinga bi to bilo ukupno 1,8 miliona evra ili 213 miliona dinara. Na sve to treba dodati nekoliko desetina hiljada evra troškova za scenografiju, obezbeđenje i slično, kao i troškove vezane za nepoznati broj učesnika iz Beograda. Dakle, sve skupa najmanje 2,5 do tri miliona evra, ne računajući stranačku i medijsku infrastrukturu koja je upregnuta u organizaciju skupa.
Iako će troškovi biti enormni, za SNS bi verovatno bilo izvodljivo da miting finansira iz legalnih izvora. Na primer, u poslednjoj neizbornoj godini (2021), ova stranka je iz raznih budžeta prikupila preko milijardu dinara (od članarine ništa), a potrošila tek 60% tog novca. U 2022. godini je višak prihoda bio manji (oko 120 miliona dinara), ali zato što je dobar deo navodnih troškova „redovnog rada“ iskorišćen za kampanju. Takođe, svakog meseca, samo iz budžeta Republike, stranke sa liste SNS-a dobijaju 60 miliona dinara, a iz budžeta Vojvodine (APV), gradova i opština još oko 10 miliona.
To što bi SNS verovatno mogla da legalno plati i proknjiži sve ove troškove, još uvek ne znači da će tako i učiniti, ako je suditi po iskustvu iz 2019. Za sada ima još manje izgleda da Agencija za sprečavanje korupcije iskoristi svoja ovlašćenja, vanredno prikupi podatke i obavesti građane o tome koliko je plaćen miting. Ukoliko to ne učini, podatak o prijavljenim troškovima će se znati tek za 11 meseci.
Ko zvanično organizuje miting i zašto je to bitno?
Počev od inicijalne najave 9.5.2023. i Aleksandar Vučić i svi ostali uglavnom koriste bezlično „mi“ koje prema potrebi označava državu ili partiju. Tako video obraćanje predsednika počinje sa: „Mi smo posle teškog udarca morali da pokrenemo akciju i samo danas prikupili smo gotovo 3.000 komada naoružanja“ (gde je „mi“ država). Odmah nakon toga nastavlja: „Pokazali smo tu dobru volju i prema našim političkim protivnicima koji su na brutalan način zloupotrebili tragediju“ (gde je „mi“ stranka). Govor se završava sa: „Upravo zato mi smo se večeras dogovorili i pozivamo sve građane Srbije da 26. maja… dođu na najveći skup ikada održan u Srbiji“. Ni u završnoj rečenici se ne pominje naziv stranke, ali bi dilemu trebalo da otkloni to što je video iskaz objavljen i na njenoj zvaničnoj stranici.
S druge strane, negiranje da je reč o stranačkom mitingu moglo se čuti na konferenciji održanoj, da stvar bude apsurdnija, nakon sednice predsedništva SNS-a, od 16.5.2023: „Predsednik Vučić je istakao da 26. maja neće biti održan skup SNS-a ili SPS-a, već da su na njega pozvani svi dobri ljudi“. I u poslednjem (za sada) obraćanju, Vučić poručuje: „26. maja ćemo pokazati Srbiju koja će biti slobodna i slobodarska, koju će građani da uređuju po svojoj meri i niko je neće uređivati sa strane i spolja“.
Poslednja najava ne potiče, poput prethodno navedenih, ni iz snimljenog obraćanja koje se objavljuje na sajtu za koji čitaocu ne može biti jasno da li je stranački ili državni,1 niti sa stranačke konferencije. Ona je izrečena na mitingu u Pančevu, koji je zvanično bio „obraćanje predsednika Republike građanima“, prilikom „posete Južnobanatskom okrugu“, dakle, navodno državnička aktivnost.
Sa zakonske strane, nakon izmena od pre godinu dana, predsednik Srbije se nalazi među funkcionerima koji moraju da nedvosmisleno predoče u kom svojstvu nastupaju. I pre tih izmena predsedniku je bilo zabranjeno da državnu funkciju koristi za stranačku korist. Prvo pravilo on krši sve vreme, a zabranu ponekad. Konkretno, ako je miting 26.5.2023. stranački, predsednik Srbije nije smeo da ga promoviše za vreme svog „susreta sa građanima“.
„Nestranački“ skupovi
Sva je prilika da bi beogradski miting mogao da bude proglašen delom kampanje koja se već sprovodi pod parolom „Srbija sanja i snove ostvaruje“, a da je prvobitni plan samo modifikovan kao odgovor na građansko-opozicione masovne proteste.
Početkom marta ozvaničena je namera za formiranje „Narodnog pokreta za državu“. Samo dan kasnije, predsednik (državni organ) imao je skup označen kao „obraćanje građanima“ u Vranju. Miting je organizovan bez vidljivih stranačkih obeležja, ali je iz brojnih medijskih napisa jasno da su okupljeni bili pristalice SNS-a i da su organizovano dovezeni iz drugih gradova. Tokom mitinga Vučić je najavio formiranje Pokreta i govorio o vezi Pokreta sa strankom.2
Transparentnost Srbija se ovim povodom 14. marta obratila Agenciji za sprečavanje korupcije, ukazavši na moguće povrede zakona i činjenice koje bi Agencija trebalo da utvrdi. Jedina reakcija iz Agencije za sada bio je odgovor na novinarsko pitanje, u kojem se navodi da će podaci o troškovima stranaka za finansiranje mitinga biti vidljivi tek u godišnjem izveštaju koji se predaje 30.4.2024. i da će onda Agencija vršiti redovnu kontrolu tih izveštaja, a da se Vučić „nedvosmisleno obratio kao predsednik države“.
Zakon o sprečavanju korupcije i Zakon o finansiranju političkih aktivnosti sadrže rokove u kojima Agencija treba da ispita prijavljeno kršenje pravila, ali samo kada se prijava podnosi u toku predizborne kampanje. Međutim, ona ima zakonsku mogućnost da primenom ovlašćenja iz člana 32. Zakona o finansiranja političkih aktivnosti prikupi podatke o finansiranju mitinga, kako od političkih stranaka tako i od firmi koje su im pružile usluge ne čekajući podnošenje godišnjeg izveštaja. Prema odgovoru javne ustanove iz Vranja, u čijoj hali je održan skup, zakup nije plaćen jer „zakupa hale nije ni bilo“, već se radilo o „poseti predsednika gradu Vranju i obilasku sportske hale“. Na sličan način kao u Vranju, promocija Aleksandra Vučića i novog političkog pokreta, uz organizovan prevoz pristalica iz njegove sadašnje stranke, nastavljena je u Sremskoj Mitrovici (17. marta), Kraljevu (31. marta), Sokobanji (28. aprila) a zatim i u pomenutom Pančevu (19. maja).
Kao što je javnim funkcionerima zabranjeno da promovišu postojeće političke stranke sa službene govornice, tako bi zloupotrebom trebalo smatrati i promociju tzv. Narodnog pokreta za državu, ili kako god se na kraju bude zvala ta nad-stranka. Jedina je razlika što se mora sačekati da nastanu nedvosmisleni dokazi - na primer ako zaista nastane nova politička stranka ili ako neki od slogana aktuelne „državne“ kampanje postane deo slogana izborne liste.
Povratak u „Budućnost Srbije“
Pre više od četiri godine (februar 2019), Agencija je u sličnoj prilici zaključila da „predsednik nije prekršio zakon“. Reč je o kampanji „Budućnost Srbije“, koju je vodio tadašnji i sadašnji nosilac funkcije predsednika Republike. Navodno, prema mišljenju Agencije, obilazak Srbije je predstavljao „vršenje ustavnih ovlašćenja predsednika Republike, a ne promociju političkih stranaka korišćenjem javnih resursa“.
U sklopu te kampanje, koja je bila kombinacija zagrevanja za izbore i kontratega opozicionim skupovima („1 od 5 miliona“), a naročito onom od 13.4.2019, šest dana kasnije je održano „obraćanje građanima“, gde je govorilo nekoliko državnih funkcionera (svi su upravo tako potpisani). I tada su učesnici iz SNS-a dovezeni u Beograd u nekoliko stotina ili čak hiljadu autobusa.
Međutim, ostalo je potpuno nepoznato kako su ti troškovi plaćeni. U finansijskom izveštaju SNS-a za 2019. godinu pominje se samo jedan javni skup, ali to sigurno nije miting iz aprila ispred Skupštine, već neko okupljanje u zatvorenom prostoru.3 Trošak aprilskog mitinga očigledno nije obuhvaćen ni na nekom drugom mestu u finansijskom izveštaju. Na primer, u rubrici „troškovi prevoza“ za celu 2019. godinu se navodi svega 2,1 milion dinara. Drugim rečima, SNS te 2019. godine nije zvaničnim kanalima platila troškove prevoza na miting. Rubrika za upisivanje troškova javnih događaja ostala je prazna i u finansijskom izveštaju glavnog koalicionog partnera na pomenutom mitingu - SPS-a.
Bilo bi zanimljivo znati da li je Agencija za sprečavanje korupcije, radeći pod rukovodstvom bivšeg člana i donatora SNS-a, makar upitala organizatore najskupljeg političkog skupa u 2019. godini kako su ti troškovi plaćeni pre nego što je utvrdila da „nema povrede ovog zakona“.
Da li je onda prevoz učesnika platilo Predsedništvo ili možda Vlada Srbije? Sudeći po završnom računu budžeta za 2019, gde se kampanja „Budućnost Srbije“ uopšte ne pominje, a ukupni troškovi ovih institucija su na uobičajenom nivou, nisu ni oni. Do istog zaključka dovodi i pretraga Portala javnih nabavki, gde nijedan državni organ nije vršio iole značajan najam autobusa početkom 2019.
Da je bilo neke istrage, ko zna, možda bi predstavnici stranke tvrdili da su mitingaši sami zakupili autobuse ili da je prevoz organizovao neko treći. Tužilaštvo je za sada bilo sigurna luka u još očiglednijim slučajevima kršenja pravila o finansiranju stranaka, čak i u slučajevima kada se Agencija osmelila da podnese prijavu.
U sličnoj situaciji, takođe iz 2019. godine, primenjen je drugi trik. Predsednik Rusije, u to doba kadar da značajno utiče na rejting vlasti, bio je u zvaničnoj poseti 17.1, čiji je deo bio i obilazak Hrama Sv. Save. Ipak, organizator propratnog javnog skupa ispred Hrama, na koji su partije dovezle svoje pristalice, nije bila ni vladajuća partija ni država, već navodno udruženje „Centar za razvoj Beograda“. Da li je prevoz učesnika plaćen preko računa ovog Centra ne zna se, jer finansijskog izveštaja za 2019. godinu nema na sajtu APR-a, a za poslednje tri godine su objavljene samo izjave o neaktivnosti.
Po „kvotama“ i spiskovima
Koliko god bilo opasno da finansiranje stranačkih aktivnosti bude van legalnih tokova, nezakonitost prelazi u novi stadijum ako je sve to praćeno ucenama, obećanjem nagrade o tuđem trošku ili prinudom na licu mesta. Takvih svedočenja je isuviše da bi se mogla pripisati propagandi suprotnih političkih tabora, ili da bi se mogla zanemariti nakon predsedničkog demantija. Ipak, za sada se nijedan Ustavom osamostaljeni tužilac nije oglasio da tim povodom vodi istragu, niti je poznato da li je neko od ucenjenih podneo tužilaštvu krivičnu prijavu i tako ga naveo da izađe iz produženog zimskog sna.
Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost Srbija.
Tekst je izvorno objavljen na sajtu Peščanik.