Zamislite da treba da prijavite MUP-u javni skup koji organizujete. Pročitate šta piše u Zakonu o javnom okupljanju i obavestite policiju da će se tad i tad, na tom i tom mestu održati javni skup povodom čega već, navedete ko je organizator, ko odgovorno lice redarske službe, kakav je program, eventualna trasa kretanja, šta je cilj okupljanja.
Foto: Predrag Trokicić, Izvor: Peščanik
Za ovo poslednje, na primer, ako ste gradonačelnik nekog mesta koje organizuje skup povodom posete predsednika države, navedete da je cilj „obraćanje predsednika građanima“, a ako ste opozicioni poslanik koji organizuje skup „Srbija protiv nasilja“, napišete da je cilj, logično, „protest protiv nasilja“.
Sve to ne važi ako dopis pišete u ime Srpske napredne stranke, kao organizatora skupa. A SNS je, ako niste znali, bila organizator „najveličanstvenijeg skupa“, održanog pod nazivom „Srbija nade“, 26. maja ispred Skupštine Srbije.
U prijavi koju je sekretar beogradskog odbora naprednjaka poslao n/r načelniku beogradske policije (umalo ne napisah beogradskog odbora policije) nema nekih podataka obaveznih po zakonu (podaci o redarskoj službi i podaci od interesa za bezbedno i nesmetano održavanje okupljanja, a nejasno je i šta je cilj okupljanja), ali se može pročitati da živimo u „turbulentnim vremenima za našu državu, u vremenu kada su pritisci oko statusa naše svete zemlje Kosova i Metohija sve jači“.
Možda je, zapravo, cilj okupljanja to što je „planirano“ obraćanje „predsednika stranke i poziv celom narodu da se ujedini“ (u ovim turbulentnim vremenima).
Pa bi se, kao podatak od interesa za bezbedno okupljanje mogao protumačiti i navod u prijavi skupa da se očekuje „okupljanje velikog broja naših pristalica, simpatizera, kao i normalnih i pristojnih ljudi“. Pa obezbeđenje i redarska služba nisu ni potrebni. (Ignorisaćemo to što je u dopisu napravljena distinkcija između „naših pristalica i simpatizera“ i „normalnih i pristojnih ljudi“)
Inače, u prijavi je navedeno i da se očekuje da će skupu prisutvovati oko 220.000 ljudi (Tanjug je izvestio da je upravo toliko ljudi i prisustvovalo, nije dozvolio da činjenice ometaju planove) i da je planirano parkiranje većeg broja autobusa, koji će dovesti simpatizere stranke, na 18 pobrojanih lokacija.
Ostavimo ipak po strani to da li je prijava kompletna, možda su nedostajući detalji bili u prilogu sa „skicom postavke“, koju MUP nije prosledio Transparentnosti Srbija, možda je tražena dopuna podataka, pa ni nju nismo dobili. Ono što je zanimljivo jeste da smo saznali da je organizator skupa SNS i da je na njemu govorio predsednik te stranke. A to je 26. maja bio Aleksandar Vučić. Onaj isti Vučić koji je nedeljama pre toga najavljivao taj najveličanstveniji „skup za budućnost“ (dok su tabloidi objavljivali koliko će stotina hiljada ljudi iskazivati jedinstvo u turbulentnim vremenima, ilustrujući to fotografijama od kojih ste mogli pomisliti da prvi put u istoriji imamo vesti iz budućnosti).
Samo tri dana pre turubulentnog okupljanja pristojinh i normalnih ljudi, Vučić je sa RTS-a poručio da „skup koji se organizuje 26. maja nije miting SNS, niti kontramiting jer je jedini zakazan za taj dan“ i naglasio da će govoriti „kao predsednik Republike, a ne stranački lider, i da neće ni držati stranački govor na skupu“, već će se „obratiti Srbiji sa jednim dugoročnim planom“.
Znači, SNS organizuje skup na kome govori predsednik SNS, ali kao predsednik Republike (!?), obraća se sa dugoročnim planom, tako što govori da je u vezi sa Kosovom „težak period pred nama“, iznosi podatke o prikupljanju oružja od građana i poziva na dijalog političare, za koje prethodno kaže da će „ući u anale beščašća“.
Stranački govor ne drži tako što najavljuje da se povlači sa mesta predsednika SNS, pa je „ovo poslednje veče u kome vam se obraćam kao predsednik SNS, sutra će neko drugi preuzeti moju, vašu, našu SNS, čiji ću član ostati, i verni i odani član biti. Ali ću od sutra biti predsednik svih građana Srbije, a ne predsednik političke partije“. Jer on formira „Pokret za narod i državu od Vidovdana“ čiji će „stožer biti SNS“. I za koji je ranije najavio da će izaći na izbore ili će biti „savetodavno telo SNS-a“.
Ne vredi trošiti vreme da se pohvataju konci u ovom beslovesnom zamešateljstvu. Niti želim da dodatno otežavam iznoseći podatak da je prvi u nizu skupova organizovanih kako bi se promovisao taj Vučićev narodni front - miting u hali u Vranju - organizovan kao deo „posete predsednika Srbije Vranju i obilaska hale“, a da je miting na otvorenom u Sremskoj Mitrovici prijavila gradonačelnica, kao skup u organizaciji Grada, povodom posete predsednika.
Ostavimo po strani izjave u kojima može da se laže bez posledica, pa da se vratimo dokumentima, u kojima takođe može da se laže, ili mogu da se falsifikuju, ali se za to (u nekim državama i nekim pravnim sistemima) snose posledice.
Miting u Beogradu 26. maja organizovala je Srpska napredna stranka. Na njemu je govorio Aleksandar Vučić, kao predsednik SNS.
I logično, na sajtu predsednika Srbije, u rubrici „Najave i obaveštenja“, nema najave da će govoriti na beogradskom partijskom skupu. Za razliku od najava da će predsednik Srbije prisustvovati „velikom narodnom mitingu u Pančevu“, 19. maja, da će se obratiti građanima Sokobanje 28. aprila na Letnjoj pozornici, Vranja 11. marta u sportskoj hali, Kraljeva 31. marta u sportskoj hali i Sremske Mitrovice 17. marta, na trgu.
Ali u rubrici „Vesti“, na sajtu predsednika Srbije, čitamo o obraćanju predsednika na velikom narodnom skupu „Srbija nade“. Tu je napredni skup postao narodni i uneo zabunu ne samo među široke narodne mase, simpatizere, pristalice, normalne i pristojne ljude, već i državne organe.
Naime, kolega Zoran Gavrilović iz Birodija (normalan i pristojan čovek) prijavio je Vučića Agenciji za sprečavanje korupcije za kršenje zakona jer je kao predsednik Srbije prisustvovao skupu SNS, čiji je ujedno predsednik. Zoran je pogodio da je SNS organizovala skup, ali je poverovao da Vučić dolazi kao predsednik Srbije.
Agencija nije tražila od Vučića (ili od MUP-a) dodatne informacije u kom svojstvu je na skupu bio, već je pogledala vest na sajtu, pogledala snimak skupa na YT kanalu Tanjuga i utvrdila da je „na tom skupu Aleksandar Vučić govorio kao predsednik Republike Srbije i da je, pored ostalog, najavio prestanak obavljanja funkcije predsednika SNS, kao i da tom prilikom nije povredio odredbe čl. 40. i 50. Zakona“ (o sprečavanju korupcije).
Polazeći od pogrešne premise, Agencija je branila Vučića tvrdeći da on kao predsednik Srbije govori o predsednikovanju SNS-om (vašoj i našoj SNS, čiji verni član ostaje, kao predsednik Srbije!?) pa nema kršenja zakona, je’n, dva, tri, gotovo, ko se nije skrio, magarac je bio, pu, spas za sve nas.
Sada će Agencija morati da dokaže da objavljivanje vesti o aktivnosti predsednika SNS (prisustvo mitingu SNS-a) na sajtu predsedika Srbije nije korišćenje javnih resursa u svrhu promocije stranke. Moraće opet da se posegne za kreativnim tumačenjem zakonske odredbe koja zabranjuje korišćenje javnih resursa za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata, „pod čime se posebno podrazumeva korišćenje javnih resursa u svrhu javnog predstavljanja učesnika u izborima i njihovih izbornih programa“ (pa da protumači da može kada nisu raspisani izbori), a da zabranu korišćenja javnih resursa za druge vidove političkih aktivnosti ograniči na one aktivnosti koje su nabrojane kao primeri (kao što su…), a ne konačna lista onoga što je jedino zabranjeno.
Pri tome je ta objava na sajtu i ta zloupotreba javnog resursa, samo sićušni vidljivi deo mehanizma zloupotreba cele zarobljene države koji traje godinama. Miting 26. maja samo je poslužio kao podsetnik, kratoktrajna izložba tih mehanizama za mučenje i iscrpljivanje. Čitali smo, svedočili, slušali o pritiscima na zaposlene u javnom sektoru, državnim organima, javnim preduzećima i ustanovama da dođu na miting, o zabranama korišćenja godišnjeg odmora tog dana, o kontrolama ko, kako i zašto je tog dana na bolovanju. Transparentnost Srbija prikuplja podatke o nekim od ovih mehanizama. Pokušavamo, takođe, da ustanovimo ko i kako dozvoljava parkiranje autobusa na mestima na kojima je parkiranje inače zabranjeno, u toku je postupak po žalbi Povereniku jer odgovor na zahtev nismo dobili. Pokušavamo da saznamo i da li je tačno da autobusi koji su dovozili „pristalice i simpatizere“ nisu plaćali putarine. Moglo bi se utvrditi i da li je odbrojavanje dana do „veličanstvenog skupa“ na naslovnim stranicama nekoliko dnevnih listova bila njihova uređivačka politika ili su to bili plaćeni oglasi (čiji?). Biće zanimljivo videti i izveštaj SNS o troškovima skupa.
Svako od ovih pitanja bilo bi velika tema u pomenutim „nekim drugim državama“, u nekim drugim pravnim sistemima. U Srbiji se razgovor na ovu temu obično završava konstatacijom - „nije to najgore što nam se dešava“.
Zlatko Minić, Transparentnost Srbija
Tekst je izvorno objavljen na sajtu Peščanik.