Kao i u prethodnom tekstu, i ovaj put ću se osvrnuti na sudbinu nekih od predloga koje je dala Transparentnost Srbija na nacrte dva zakona o pravosudnim savetima.

Izvor fotografije: Pali Graficas / Pixabay

Izvor fotografije: Pali Graficas / Pixabay

Nakon krajnje neprimerene situacije, da predlog zakona bude upućen u Skupštinu pre nego što se objavi izveštaj sa sprovedene javne rasprave (17.1.2023) i protesta organizacija koje su dale predloge, Ministarstvo pravde je veoma brzo reagovalo, objavivši 20.1.2023. taj izveštaj i impozantan (na preko 200 stranica) spisak dobijenih predloga kao i razloga za njihovo odbijanje (u velikoj većini slučajeva) ili pak prihvatanje (u manjem delu).


Takav ishod se uglavnom i mogao očekivati kada god je reč o krupnijim promenama, oko kojih su se članovi radnih grupa, Ministarstvo pravde i Venecijanska komisija već usaglašavali. Nije prijatno kada se predlozi odbijaju, ali je i takav ishod prihvatljiv ako je obrazloženje uverljivo i pokazuje da je problem na koji je učesnik u javnoj raspravi ukazao sagledan. S druge strane, javna rasprava se obesmišljava, a učešće u svakoj narednoj obeshrabruje kada se predlozi odbiju bez odgovarajućeg obrazloženja, a pogotovo kada se iz obrazloženja ne može zaključiti da li je predlog uopšte razmatran. Uz svo razumevanje zbog kratkih rokova i velikog broja predloga, mora se konstatovati da ovaj izveštaj sa javne rasprave sadrži ne mali broj upravo takvih nedostataka.

 

Budžeti


U vezi sa predlogom da se na sednice Skupštine na kojima se raspravlja o budžetu pozivaju i predstavnici pravosudnih saveta kako bi mogli da pariraju predstavnicima vlade koji bi poslanike ubeđivali da je budžet koji pravosuđe traži previsok, dobili smo odgovor da predsednik Narodne skupštine može da pozove i njih. Suština našeg predloga je bila da se uvede obaveza pozivanja, a ostaje nejasno da li je Ministarstvo smatralo da to nije moguće propisati u zakonu ili da nije potrebno.

 

„Odsustvo i sprečenost“


U vezi sa opažanjem da se pojmovi odsustva i sprečenosti predsednika Saveta mogu različito tumačiti i da se tako može dogoditi da potpredsednik (koji dolazi iz reda „istaknutih pravnika“) neosnovano preuzme predsedničke nadležnosti, dobili smo odgovor da su ti pojmovi „jasni sami po sebi“. Može biti da su jasni, ali svakom mogu biti jasni na drugačiji način. Uzmimo, na primer, da je predsednik Saveta van svake sumnje sprečen da zakaže sednicu u ponedeljak. Istovremeno, uopšte nije nužno da se sednica zakaže toga dana, kad je reč o rokovima, to se može učiniti i četiri dana kasnije, u petak. Ima li pravo potpredsednik da sednicu ipak zakaže u ponedeljak (iako ga predsednik nije zamolio da to učini zbog njegove sprečenosti ili odsustva)?

 

Deklaratorno prikupljanje podataka


Ukazali smo da je iza propisivanja dužnosti fizičkim i pravnim licima da dostave potrebne podatke pravosudnim savetima ostalo mnogo dilema i opasnosti. U odgovoru nam je ukazano da su u pitanju samo deklaratorne odredbe, za čije kršenje nije predviđena sankcija. Deklaratornim odredbama nije mesto u zakonima, nego u deklaracijama.
 

Imunitet


Nije dat odgovor zašto se u vezi sa lišenjem slobode članova Saveta ne bi primenile norme koje važe za narodne poslanike.


Ohrabrivanje profesora prava
 

Zakon će dozvoliti jedino profesorima pravnog fakulteta da i dalje ostanu tamo zaposleni, dok će drugi istaknuti pravnici morati da budu zaposleni u Savetu. Predlagač je želeo da ohrabri upravo profesore da konkurišu, „obzirom da mogu ostvarivati veću zaradu na fakultetu nego u Savetu“. Ostaje nepoznato zašto na sličan način nisu ohrabreni pravnici - profesori na drugim fakultetima.


Dodaci za članove po položaju


Nesporno je da članovi Saveta po položaju treba da budu plaćeni za ovaj rad. Međutim, ako je već reč o članovima po položaju, onda bi trebalo da im se uveća plata koju primaju za taj položaj (npr. ministra pravde, Vrhovnog javnog tužioca). Ova nelogičnost nije dalje komentarisana.
 

Nespojivost funkcije, posla i privatnih interesa


U obrazloženju odbijanja predloga nema osvrta ni na jednu od ukazanih nelogičnosti i nejasnoća.
 

Izveštaj o radu Saveta


Konkretan predlog, da se u zakonu utvrdi rok za objavljivanje izveštaja Saveta, kao i forma objavljivanja tog izveštaja (otvoreni podaci), odbijen je, jer su rokovi trenutno određeni Poslovnikom. To svakako jeste istina, ali se ne može ostaviti Savetu na volju da određuje do kada mora da objavi izveštaj. Svim drugim državnim organima je zakonodavac propisao rokove za izveštavanje, pa zašto ne bi i pravosudnim savetima. Predlog za objavljivanje podataka u otvorenom obliku je odbijen bez komentara.


Čemu služi kandidovanje kolegijuma


Ako su razlozi za odbacivanje predloga sa javne rasprave tačni, to bi značilo da kandidovanje na kolegijumu ima za svrhu da posluži kao dopunski (rezervni) način kandidovanja, kako bi se predupredila situacija da ne bude kandidata koji su kandidovani na drugi način (prikupljanjem potpisa). Međutim, u članu 27. kandidovanje na kolegijumu nije dopunski, već jedan od dva ravnopravna načina kandidovanja.

 

Nekoliko stvari o kandidovanju sudija i tužilaca i predstavljanju kandidata


Odbijeni su predlozi da se omogući i drugima, a ne samo sudijama i tužiocima, da učestvuju u izbornim komisijama i biračkim odborima. Zaista, najbolje je da sudije i tužioci sprovedu svoje izbore sami. Trebalo je ipak razmisliti o mogućnosti da im neko u tome pomogne, ako ne bude bilo dovoljno zainteresovanih nosioca pravosudnih funkcija za takav angažman.
 

Kad je reč o predstavljanju kandidata svojim kolegama u sudovima i tužilaštvima, Ministarstvo nije odgovorilo na našu bojazan da bi ono moglo da ugrozi rad sudova i tužilaštava, ako bi se vršio u radno vreme tih institucija. Takva mogućnost nije isključena, pa je ostalo potpuno nejasno na koji način će se obezbediti da takvo predstavljanje „ne ugrozi rad suda, odnosno javnog tužilaštva“.


Kada je reč o pravu snimanja predstavljanja kandidata, Ministarstvo pogrešno tumači ishod situacije u kojoj kandidat to ne dozvoli, kao da će kandidat usled toga pretrpeti štetu. Snimanje bi trebalo da bude obavezno iz upravo suprotnih razloga - zato što bi neki kandidat želeo da se njegovo loše predstavljanje sakrije od javnosti.


Uslovi i odabir istaknutih pravnika


Na ukazane konkretne nejasnoće u kriterijumima za odabir istaknutih pravnika, nismo dobili obrazloženje (nešto je napisano, ali se ne odnosi na naše primedbe). Još je zanimljiviji slučaj sa pravilima odlučivanja na Odboru za pravosuđe o kandidaturama. Navodi se da je naš predlog odbijen, iako je, u stvari, najznačajnija primedba usvojena, pa je isključena diskrecija kod odbacivanja prijava kandidata. Druge stvari nisu razmatrane ni razjašnjene (npr. kako javnost može da ukaže da kandidat ne ispunjava neki uslov).


Odbijen je (ne znamo zašto) i predlog da se propiše sadržina prijava kandidata, kako bi ih bilo lakše porediti.
 

Najzad, nije dato obrazloženje ni za predlog da se propiše obaveza da se unutar Odbora narodni poslanici moraju izjasniti o svakom kandidatu koji se prijavio na konkurs i koji ispunjava uslove, a ne samo o onima koje će da predloži neki od članova Odbora. Takva odredba direktno upućuje kandidate za nepolitičku funkciju, da upravo kod predstavnika partija „traže vezu“,  kako bi se o njima Odbor uopšte izjašnjavao. To destimuliše prijavljivanje bilo kog kvalitetnog kandidata koji nije unapred obezbedio da će ga neko od članova Odbora makar predložiti na funkciju.

 
Predlog prihvaćen!


Petočlana Komisija za izbor člana Saveta će odluke o izboru donositi javnim glasanjem.


Razrešenje člana Saveta


Ukazali smo da postoji opasnost od arbitrernog odlučivanja o tome da li član Saveta nije učestvovao u radu tog tela bez opravdanja. Ministarstvo je u odgovoru to praktično potvrdilo, ukazujući da Savet sam ceni da li je odsustvovanje bilo neopravdano i učestalo i u kojoj meri.


Kad je reč o izbornim članovima Saveta, Zakon sadrži niz razloga zbog kojih oni mogu biti razrešeni, a u stvari su u pitanju situacije kada bi do takvog razrešenja moralo da dođe. Ipak, nije dovoljno da razlozi postoje, već za razrešenje mora da glasa većina u samom Savetu, a još pre toga predlog mora da da neki član Saveta (i niko drugi). Predložili smo da Savet bude obavezan da razmotri prijavu u kojoj je ukazano da postoje razlozi za razrešenje. Dobili smo odgovor da „inicijativa može da potekne od pojedinca ili organizacije van pravosuđa“ i da „svako može tražiti od bilo kog člana Saveta da podnese ovaj predlog“. Takvo traženje nije uređeno ovim zakonom i stoga može biti ignorisano od članova Saveta koji su dobili obaveštenje. „Član Saveta“ nije organ vlasti, već samo pojedinac. On možda neće želeti da samostalno iznese predlog za razrešenje kolege unutar Saveta i da tako postane „stranka u postupku“.
 

Ako bi postojala dužnost Saveta kao državnog organa da razmotri prijave, onda bi članovi morali da sagledaju njihovu osnovanost. U situaciji kada taj mehanizam ne postoji, značajno se umanjuje nadzor nad radom članova Saveta.


Štaviše, sasvim je moguće da se na taj način krši i Zakon o zaštiti uzbunjivača, koji nalaže svakom organu vlasti da uspostavi mehanizme za uzbunjivanje. U situaciji kada je prijava nepravilnosti moguća samo pojedincima - članovima, a ne i instituciji kao takvoj ili posebno određenom licu ispred organa vlasti, takav sistem ne postoji.

 


Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija

Tekst je izvorno objavljen na sajtu Otvorena vrata pravosuđa