Šta je potrebno preduzeti u narednom periodu kako bi proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji prerastao iz nominalnih u suštinske reforme pisao je prEUgovor početkom godine, a koordinatorka koalicije i istraživačica BCBP Jelena Pejić Nikić predstavila je ključne preporuke i prioritete za bilten „Progovori o pregovorimaˮ Beogradske otvorene škole.
Nakon što se završio proces promene Ustava, jasno je da će prva polovina ove godine proći u znaku parlamentarnih, predsedničkih i lokalnih izbora, uključivši izbornu kampanju i potonje formiranje institucija. S reformama na evropskom putu Srbije se, međutim, ne staje, jer aktivnosti mogu i treba da se sprovode bez obzira na kampanju. Koalicija prEUgovor je novu godinu dočekala spremno i izašla s nizom predloga za reformske prioritete na godišnjem i četvorogodišnjem nivou, upućenim političkim odlučiocima i učesnicima na izborima.
Iako su vlasti u Srbiji uhvatile zalet prošle godine, pre svega kako bi ustavne izmene u oblasti pravosuđa završile nakon dvogodišnjeg zastoja, redovni monitoring prEUgovora u oblastima koje obuhvata klaster 1 (Osnove) i dalje ukazuje da aktivnosti nisu usmerene na rezultate već da se sprovode pro forme, i to mahom kampanjski pred istek roka. Uporedo i isprepletano sa ovim procesima nastavlja se zarobljavanje države - institucije se zloupotrebljavaju za lično bogaćenje i opstanak na vlasti, a obesmišljavaju se svi kontrolni mehanizmi, čime se onda garantuje nekažnjivost.
U takvim uslovima Srbija sporo napreduje na putu evrointegracija, jer rešava manje osetljive prepreke, dok ključni problemi u sržnim oblastima ostaju isti - nema volje za borbu protiv korupcije, naročito na najvišem nivou, kao ni da se preseku veze državnih struktura sa organizovanim kriminalom. Nema volje, takođe, da se obezbedi sloboda medija, kao ni da se zemlja suoči s ratnom prošlošću. Ostaje da se vidi koliko će ustavni amandmani doprineti eliminaciji uticaja politike na pravosuđe.
Natrag ka osnovama
Koalicija prEUgovor okupila je pre devet godina sedam organizacija civilnog društva sa komplementarnom ekspertizom u oblastima obuhvaćenim klasterom 1, sa ciljem da pomogne da se proces pristupanja EU iskoristi za ostvarenje suštinskog napretka u daljoj demokratizaciji srpskog društva. U međuvremenu je, nažalost, proces pristupanja postao cilj sam po sebi. Zato prEUgovor u svojim predlozima počinje od opštih načela kao preduslova za istinske reforme, a potom daje konkretne sugestije u specifičnim oblastima koje prati.
Pre svega, nužno je sačuvati jedinstveni pravni poredak i pravnu sigurnost. To znači da se ne smeju usvajati zakoni za koje postoje argumentovane sumnje da su protivustavni. Tako je, primera radi, prvobitno usvojeni Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi snizio dostignuti stepen stečenih osnovnih prava, što je ispravljeno tek nakon građanskih protesta. Upozoravali smo da se pravna sigurnost ugrožava i donošenjem uzajamno neusaglašenih propisa i zakona za jednokratnu upotrebu, kao i „autentičnim tumačenjima” zakonodavca s retroaktivnim dejstvom. Pa je tako naknadno, retroaktivno, sužen krug lica koje obavezuje Zakon o sprečavanju korupcije.
Potrebno je poštovati princip podele vlasti, čije je iščezavanje dodatno ogolila javna politika za upravljanje epidemijom koronavirusa, te uvažavati i ojačati nezavisne državne organe. Neophodno je obezbediti veću transparentnost i participativnost odlučivanja, što se ne može postići kratkim rokovima javnih rasprava koje se sprovode odjednom, često u vreme praznika, i bez obrazloženja zašto su upućeni predlozi odbijeni. Nadamo se da će usvajanje novog zakona doprineti da zakonodavac razmotri narodne inicijative, umesto da ih ignoriše kao dosad.
To znači i promenu odnosa vlasti prema civilnom društvu i svim kritičarima režima, koji su se našli na meti zvaničnika kao neprijatelji nacionalnog interesa. Dijaloga nema bez uvažavanja mišljenja druge strane i tolerancije prema kritici, a u nedostatku istog raste polarizacija u društvu. Ovaj problem nije, nažalost, rešen delatnošću Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, čija su „obavezujuća postupanjaˮ ostala „zarobljenaˮ na brojnim sastancima, i koje je ostalo bez šireg uticaja na politički i društveni život.
Pogled u ogledalo
PrEUgovor je ponovo pozvao Vladu Srbije da prihvati odgovornost za (ne)uspehe u dosadašnjem toku pristupnog procesa, umesto da traži krivca u drugima, te da nalaze relevantnih izveštaja ne tumači i ne predstavlja selektivno, ignorišući i relativizujući loše ocene Srbije u istaknutim međunarodnim indeksima.
Akcioni planovi u poglavljima 23 i 24 treba da služe kao podsticaj za intenziviranje reformi, a ne kao opravdanje za odlaganje ili ignorisanje problema koji su uočeni u Srbiji, a koje EU nije istakla. Stampedo aktivnosti u kratkim rokovima, kao u finišu ustavnih izmena, ne predstavlja dobru praksu, jer šteti demokratskim procesima, a to vodi do nekvalitetnih i nelegitimnih normativnih rešenja.
Kada je reč o specifičnim oblastima, zadržaću se ovde samo na onima koje i Evropska komisija već godinama smatra kritičnim.
Izrada seta pravosudnih zakona u fokusu reformi u Poglavlju 23
Ministarstvo pravde će se u 2022. usredsrediti na izradu seta pravosudnih zakona u skladu sa ustavnim amandmanima. Da bi se ostvario njihov cilj, a to je jačanje nezavisnosti i samostalnosti pravosuđa i sprečavanje posrednih političkih uticaja prilikom izbora tužilaca i sudija, neophodno je definisati jasne kriterijume odlučivanja i obezbediti javnost odlučivanja u Visokom savetu sudstva i Visokom savetu tužilaštva. Treba zakonom detaljno i precizno odrediti koji se uticaji na rad sudije smatraju primerenim kako se pogrešnim tumačenjem ne bi izigrala svrha njihovog propisivanja.
Potrebno je dalje propisati i šta se tačno smatra „zabranom političkog delovanja sudijaˮ i ko su „istaknuti pravniciˮ, kao i na osnovu kojih kriterijuma će oni biti birani. Izmenama i dopunama zakona nužno je definisati pravila kada postoji sukob interesa advokata koji i dalje mogu da budu birani u pravosudne savete, odnosno članove petočlane Komisije, koja treba da otkoči proces izbora kada nema tražene skupštinske većine.
U oblasti borbe protiv korupcije, pored navedenog, tužilaštvo treba pravovremeno da istraži sve javno iznete sumnje za zloupotrebe i da saopštava rezultate svog rada, umesto da to prepušta političkim funkcionerima ili da relativizuje nedvosmislene podatke o slabom učinku kada je reč o gonjenju korupcije na visokom nivou. Koalicija poziva Vladu da bez odlaganja uspostavi zakonito upravljanje u javnim preduzećima, u kojima funkciju direktora vrše lica kojima je istekao zakonski mandat, te da obustavi nezakonitu dominantnu praksu postavljanja, često i retroaktivnog, vršilaca dužnosti u javnoj upravi.
Koalicija poziva Vladu da učini javnim dokumenta koja se odnose na raspolaganje javnim resursima, uključujući i podatke o nabavkama radi suprotstavljanja pandemiji, ugovore i sporazume koje ima s potencijalnim i aktuelnim poslovnim partnerima, te da građanima pruži potpune informacije o svojim odlukama koje utiču na korišćenje javnih resursa i na javna dobra.
Reforma policije je preduslov za bolje rezultate u Poglavlju 24
U Poglavlju 24 preduslov za postizanje rezultata u pojedinim oblastima, a naročito u borbi protiv organizovanog kriminala, leži u reformi policije. Nužno je da se preseku kanali uticaja politike i organizovanog kriminala na ovu instituciju koja obezbeđuje sprovođenje zakona, a da se unaprede mehanizmi saradnje s tužilaštvom.
Ministarstvo unutrašnjih poslova nastavilo je proces konsultacija o skandaloznom Nacrtu zakona o unutrašnjim poslovima, koji je na jesen predstavljen i brzo povučen iz zvanične procedure. Fokus ovih konsultacija bio je na merama masovnog biometrijskog nadzora, koje su izazvale burnu reakciju javnosti. Koalicija prEUgovor podseća da svrhe kojima je namenjena ne mogu opravdati upotrebu ove intruzivne tehnologije, posebno ako se imaju u vidu njene implikacije na zaštitu podataka o ličnosti, pravo na privatnost i osnovne slobode, naročito u uslovima kada su institucije slabe.
Jedan od glavnih pokazatelja da li se reforma policije kreće u dobrom pravcu biće i izbor novog direktora policije, budući da je mandat prethodnom istekao, a da novi konkurs nije raspisan. Pored toga, policija mora da istraži sve navode o prekomernoj upotrebi sile i neprimerenom postupanju svojih službenika, naročito tokom masovnih građanskih protesta u prethodne dve godine.
Rat u Ukrajini višestruko utiče na evropske integracije Srbije
Rat u Ukrajini nije bio faktor s kojim smo mogli računati početkom godine, ali je u međuvremenu postao glavna tema u javnosti i utiče na evropske integracije. S jedne strane, fokus je s jačanja vladavine prava pomeren na spoljnopolitičko usaglašavanje Srbije sa Evropskom unijom, a obe oblasti jesu od ranije problematične. S druge strane, zahtevi za članstvo u EU koje su podnele Ukrajina, Moldavija i Gruzija donose novu dinamiku u proces proširenja, a od pozicioniranja Srbije zavisi da li će njen put biti ubrzan ili usporen.
Reakcije na rat u Ukrajini unutar zemlje aktuelizuju i opasnosti desnog ekstremizma. Sve se više pažnje posvećuje tome i u okviru evropskih integracija Srbije. S obzirom na to da je borba protiv desničarskog ekstremizma do sada bila zapostavljena, neophodno je to ispraviti u novoj strategiji u ovoj oblasti, sa čijim usvajanjem se već kasni.
Tekst je izvorno objavljen u 82. broju biltena Progovori o pregovorima Beogradske otvorene škole.