Izraz „politički život" zapravo je neodgovarajući za opis stanja u antikorupcijskim institucijama značajnim za te aktivnosti u Srbiji. „Klinička smrt" ili „koma" verovatno bi bolje pristajali uz izvod iz izveštaja o dešavanjima u oblasti 23 evropske agende, kakav je Alarm koalicije PrEUgovor, redovni šestomesečni presek stanja koji izrađuje grupa udruženja koja prate evropski put Srbije, piše Zlatko Minić iz organizacije Transparentnost Srbija, članice prEUgovora.
I dok izveštaji Evropske komisije spretno barataju diplomatskim konstrukcijama i frazama koje ostavljaju prostora da ovdašnji mediji okite sliku gole ledine cvetićima i leptirićima, te da ono što je zapravo stagnacija ili nazadak proglase za nezadrživi napredak („Nema predaje!”), Alarm daje realnu sliku. Kada je u čaši svega nekoliko kapi, nema mesta diskusiji da li je polupuna ili poluprazna. U ključnim oblastima borbe protiv korupcije u Srbiji nema napretka. Briselska zvezdica za urađen domaći - izmene pojedinih propisa značajnih za suzbijanje korupcije, obesmišljena je činjenicom da se postojeći propisi ne primenjuju. I te izmene urađene su zbog GRECO izveštaja, nakon višegodišnjeg odlaganja i kašnjenja, bez adekvatnih javnih rasprava, pa je propuštena prilika da se unaprede propisi tamo gde su odavno identifikovana uska grla i problemi, već je urađeno samo onoliko koliko je neophodno za prelaznu GRECO ocenu.
Nekoliko tačaka iz novog Alarma svedoči o tome koliko je zapravo odsustvo želje režima da se spreči korupcija i da se istinski sprovedu reforme koje bi zemlju približile evropskim standardima. A koliko se zapravo energije ulaže u stvaranje privida da se to radi.
Naime, struktura Alarma, koji prati strukturu izveštaja Evropske komisije, daje mogućnost poređenja „politički-diplomatski korektne” slike sa stvarnim stanjem stvari.
Sličica prva - iz života Skupštine
Pa tako ono što u političkim kriterijumima izveštaja EK, u vezi sa aktivnostima parlamenta, deluje kao pohvala (Skupština je značajno smanjila upotrebu hitnih procedura i usvojila novi kodeks ponašanja poslanika. Međutim, tokom skupštinskih rasprava i dalje se koristio zapaljivi jezik protiv političkih protivnika i predstavnika drugih institucija koji izražavaju različita politička gledišta… Odbori su pregledali redovne periodične izveštaje nadležnih ministarstava. Održavane su redovne mesečne sednice sa pitanjima poslanika predsedniku Vlade i ministrima. Dva puta nedeljno, na početku plenarne sednice, poslanici traže informacije i objašnjenja od Vlade… Efikasnost, autonomija i transparentnost Skupštine, uključujući ulogu parlamentarne opozicije, potrebno je nedvosmisleno ojačati, kako bi se osigurale neophodne provere i uzajamne kontrole.) u praksi, na primeru slučajno odabranog dana u životu Skupštine Srbije, izgleda ovako:
Nastavljeno je nadmetanje poslanika u upućivanju pohvala predsedniku Republike (i šefu glavne parlamentarne stranke) Aleksandru Vučiću, bez obzira na to o kojoj se temi raspravlja, kao i u upućivanju napada na njegove - stvarne ili zamišljene - suparnike i neprijatelje. Na dan 6. oktobra 2021, kada je na dnevnom redu bio Predlog zakona o vodama, koji nije ni u kakvoj vezi sa nadležnostima predsednika države, u periodu od 10:15. do 17:05, Aleksandar Vučić ili članovi njegove porodice bili su pomenuti 95 puta, a predsednik opozicione stranke, koja nema predstavnike u parlamentu, i koji je označen kao glavni protivnik vlasti (Dragan Đilas) 54 puta.
Sličica druga - funkcionerska kampanja
Poslednji izveštaj Evropske komisije, usvojen pre okončanja „izbornog dogovora” konstatuje da je parlament uključen u taj proces. O krajnjim dometima već je bilo dosta reči i na sajtu Transparentnosti Srbija i na sajtu Peščanika. U najkraćem, dogovor o izbornim uslovima predviđa pojedine nezakonite mehanizme, mnoga važna pitanja ostala neregulisana ili loše regulisana, a posebno funkcionerska kampanja.
Srž funkcionerske kampanje su promotivne aktivnosti, a novi Alarm donosi i osvrt na takve aktivnosti u izveštajnom periodu (april-oktobar).
I dok bi po predlogu iz izbornog dogovora trebalo ograničiti funkcionersku kampanju (samo) kandidata za predsednika i kandidata za poslanike, i to (samo) 7 dana pred izbore, predsednik Srbije, Vlada, rukovodioci javnih preduzeća mesecima i pre izborne kampanje koriste javne resurse i javne funkcije za političku promociju. Promocija je usredsređena na velike infrastrukturne projekte ili na odgovor države na krizu izazvanu pandemijom COVID-19, a začinjena podelom državne pomoći svim punoletnim građanima.
Posebno su zapažene aktivnosti sa promotivnim potencijalom Aleksandra Vučića. U izveštajnom periodu zabeleženo je više od 70 promotivnih aktivnosti koje su promovisane na internet sajtu vucic.rs, za koji je naznačeno da pripada Srpskoj naprednoj stranci još od 2018, na Instagram profilu, za koji je naznačeno da pripada predsedniku Srbije, na Tviter nalogu, na kom su navedene i državna i partijska funkcija, kao i u brojnim drugim medijima. Objave su često takve da je teško utvrditi u kom svojstvu su objavljene. Pored toga, na Instagram nalogu često se objavljuju i snimci, bez određenog povoda, koje mediji potom emituju kao vesti.
U periodu maj-oktobar na ovim izvorima registrovano je ukupno oko 220 aktivnosti Aleksandra Vučića. Među njima je preko 70 prvenstveno promotivnih (to su aktivnosti koje se u doba izborne kampanje označavaju kao „funkcionerska kampanja”) i/ili nisu povezane sa nadležnostima predsednika. Oko 150 spadaju u nadležnosti predsednika: učešće na skupovima u inostranstvu gde je predstavljao Srbiju, sastanci, u zemlji ili u inostranstvu, sa državnicima, prijem ambasadora, zvanica iz inostranstva, prijem sportista, glumaca, telegrami sa čestitkama i saučešćima.
Neke od ovih aktivnosti takođe imaju promotivni efekat (kao na primer sastanci sa slavnim ličnostima i sportistima), ali se ipak svrstavaju u uobičajene protokolarne aktivnosti predsednika.
U pregled promotivnih aktivnosti, kao ni u ovaj zbir, nisu uključena brojna gostovanja na TV-u, konferencije za novinare sa direktnim TV prenosima na kojima je govorio o temama van njegove nadležnosti, u rasponu od ekonomije, plata, penzija i izgradnje puteva, do vakcinacije i vantelesne oplodnje, nisu uključena ni video obraćanja putem Instagrama i Tik-toka, kao ni aktivnosti u svojstvu predsednika SNS-a. Sve ove aktivnosti takođe imaju ogroman publicitet i doprinose promociji.
Inače, od 70 promotivnih aktivnosti, 33 se odnose na posete fabrikama, obilazak gradilišta, infrastrukturnih radova, na zdravstvo i obrazovanje se odnosi 20 aktivnosti, 7 uključuje učešće na manifestacijama koje ne spadaju u protokolarne obaveze predsednika, 7 slučajeva su razgovori sa građanima, posete selima, crkvama, džamijama, domaćinstvima, a još 7 promotivnih aktivnosti svrstano je u kategoriju „ostalo”.
Sličica treća - šta je brzo, to je kuso
Za sam kraj ovog izvoda sličica u vezi sa aktivnostima koje kao medijski neatraktivne redovno ostaju ispod radara medija, bilo da su oni koji ne oklevaju da se kritički osvrnu na (ne)aktivnosti režima, bilo da su oni koji na svaku melodiju mogu da otpevaju odu pantokratoru.
U prethodnom (izveštajnom) periodu Vlada Srbije usvojila je (bez prethodne javne rasprave) Operativni plan za sprečavanje korupcije u oblastima od posebnog rizika. Umesto planova za sve oblasti od posebnog rizika, koje su uočene u Akcionom planu za poglavlje 23, usvojen je jedan koji se odnosi na 5 od identifikovanih 8 oblasti - javne nabavke, policija, carina, lokalna samouprava i privatizacija, dok su izostavljeni zdravstvo, obrazovanje i porezi.
Koliko je plan ambiciozan, a koliko služi da se dobije „recka” u polje „izvršena obaveza”, svedoči primer u vezi sa javnim nabavkama. Godinama i Brisel i domaći stručnjaci, organizacije, udruženja ukazuju na probleme zbog zaobilaženja antikorupcijskih mehanizama iz sistema javnih nabavki (što su u prvom redu konkurencija i transparentnost), pre svega preko međudržavnih ugovora. Na ovaj način se realizuju neki od najvećih infrastrukturnih projekata. Operativni plan predviđa da se uradi i objavi analiza rizika od korupcije u zakonima koji dozvoljavaju mogućnost da se nabavke sprovode bez potpune primene Zakona o javnim nabavkama. Analiza treba da rezultira konkretnim preporukama za uklanjanje identifikovanih rizika u ovim propisima.
Dugačak je put dok se stanje ne izmeni u praksi, a analiza je barem prvi korak na tom putu. Ali za Srbiju nema žurbe - analiza je planirana za četvrti kvartal 2022. Ako ste pomislili da je to stoga što ima prečih stvari od puke izmene propisa, da možda treba pojačati represiju i sprečiti korupciju bar u onim slučajevima gde se Zakon o javnim nabavkama primenjuje, Operativni plan u ovoj oblasti ponovo potvrđuje kakve su ambicije onog ko ga je usvojio: planirano je organizovanje obuka za javne tužioce i policiju u vezi sa otkrivanjem korupcije u javnim nabavkama. Termin - kraj 2022.
Tekst je izvorno objavljen na Peščaniku.