Novim Zakonom o policiji iz 2016. godine uvedena je snažna antikorupcijska mera provere imovine čije sprovođenje može da smanji korupciju u policiji. Međutim, nova mera nije primenljiva u potpunosti i svi su izgledi da neće biti do sledeće godine.
Zakon o policiji (ZOP) iz 2016. uveo je preventivne antikorupcijske mere kao što su test integriteta, sprovođenje analize rizika o korupciji i procena imovnog stanja. Ove mere se dodatno preciziraju u februaru 2018. izmenama i dopunama zakona, dok se u junu iste godine usvajaju odgovarajući podzakonski akti. Pravilnik o načinu kontrole prijave i promene imovnog stanja u Ministarstvu unutrašnjih poslova je počeo da se primenjuje u januaru 2019. godine, ali samo delimično.
Predviđeno je da imovinski karton popune svi rukovodeći kadrovi i zaposleni na visokorizičnim mestima u Ministarstvu unutrašnjih poslova, koji su utvrđeni Analizom rizika od korupcije. Ta Analiza, čija je izrada planirana u sklopu Akcionog plana za poglavlje 23 pristupa Evropskoj uniji, trebalo je da bude gotova prošle godine. Međutim, u revidiranoj verziji Akcionog plana, njena izrada odložena je za 2020. godinu, tako da još neko vreme neće biti utvrđena „visokorizična mesta u policiji”.
ZAŠTO, KADA I KOME SE PODNOSI IMOVINSKI KARTON?
Budući da policajci uživaju znatna ovlašćenja kao što su provera i utvđivanje identiteta, zadržavanje lica, prikupljanje obaveštenja, upotreba sredstava prinude i sl., u javnosti se često pretpostavlja da se tim ovlašćenjima može lako manipulisati u vlastitu korist. Smanjivanje rizika od korupcije u policiji predstavlja nužan preduslov za uspešno sprovođenje svih konkretnih reformi jer je u Poglavlju 23 u delu o borbi protiv korupcije, policija prepoznata kao posebno osetljiva oblast. Napredak u ostvarivanju tog dugoročnog cilja takođe zavisi od uvođenja niza instrumenata za borbu protiv korupcije koji se neće primenjivati samo u policiji već i u celokupnoj državnoj upravi.
Prijava imovnog stanja i promene imovnog stanja obavezna je za rukovodioce strateškog, visokog, srednjeg i operativnog nivoa, kao i za zaposlene na visokorizičnim mestima utvrđenim Analizom rizika od korupcije, u cilju prevencije i borbe protiv korupcije. Oni su dužni da u roku od 30 dana od raspoređivanja na ovakvo radno mesto popune Obrazac i dostave ga Sektoru unutrašnje kontrole policije. Ukoliko je došlo do promene imovnog stanja u prethodnoj godini, zaposleni u MUP-u je dužan da Sektor unutrašnje kontrole o tome obavesti najkasnije do 31. januara tekuće godine.
KAKO SE PROVERAVA IMOVNO STANJE ZAPOSLENOG?
Kontrola prijave imovnog stanja otpočinje u roku od 30 dana od dana stupanja na radno mesto na kojem zaposleni ima obavezu prijavljivanja imovnog stanja, nakon što organizaciona jedinica Ministarstva koja je nadležna za ljudske resurse obavesti Sektor i zaposlenog.
Sama kontrola može biti redovna ili vanredna. Redovna kontrola se sprovodi na osnovu plana redovne godišnje kontrole za određen broj zaposlenih (dakle, neće se svi proveravati) i određene kategorije zaposlenih na osnovu odluke koju donosi rukovodilac Sektora. Nakon izvršenog plana redovne godišnje kontrole, Sektor sačinjava izveštaj koji dostavlja ministru. Vanrednu kontrolu takođe vrši Sektor unutrašnje kontrole po sopstvenoj inicijativi, odnosno na zahtev nadležnog javnog tužioca, na osnovu prikupljenih obaveštenja, ili anonimnih i drugih obraćanja.
Sam Sektor vrši kontrolu na taj način što vrši upoređivanje podataka iz obrasca imovinskog kartona sa podacima nadležnih državnih organa i drugih pravnih lica, a po potrebi vrši i druge provere. Ako bi Sektor tokom kontrole utvrdio da postoji nesaglasnost između prijavljenih podataka i stvarnog stanja, Sektor bi utvrdio bitne činjenice i tražio od zaposlenog da se u roku od 30 dana izjasni o nesaglasnostima koje su otkrivene, kao i o okolnostima utvrđenog činjeničnog stanja.
Sa druge strane, ako se utvrdi da je došlo do neprijavljivanja imovine, ili promene imovnog stanja ili prijavljivanja netačnih podataka, Sektor će napisati izveštaj kojim će tražiti da se otklone utvrđene nepravilnosti, kao i da se preduzmu mere odgovornosti u skladu sa zakonom. Sektor dostavlja izveštaj rukovodiocu organizacione jedinice u kojoj zaposleni radi, koji je odgovoran da realizuje predložene i naložene mere a potom pošalje povratnu informaciju Sektoru o tome. U kartonu se napominje da će neprijavljivanja imovine biti kvalifikovano kao “teška povreda službene dužnosti”, pa su i sankcije u skladu sa tim. Disciplinske mere koje mogu biti izrečene kreću se od novčane kazne preko raspoređivanja na drugo radno mesto, zaustavljanja u sticanju višeg čina ili gubljenje stečenog čina, sve do prestanka radnog odnosa.
ŠTA JE SVE POTREBNO POPUNITI U IMOVINSKOM KARTONU?
Pored ličnih podataka, neophodno je dostaviti i podatke o supružniku odnosno vanbračnom partneru, kao i o svim članovima domaćinstva - sa sve njihovim brojevima telefona (i fiksnim i mobilnim) i i-mejl adresama. Tu se već može postaviti pitanje - zašto su bilo kome potrebni takvi podaci, poput broja telefona ili i-mejl adrese, o članovima porodice svog zaposlenog?
Dalje, neophodno je da se prijave svi prihodi. Pored plate, policajci su dužni da prijave i prihode od obavljanja drugih delatnosti, prihode po osnovu naučno-istraživačkih, nastavnih, autorskih i sličnih delatnosti i prava. Potom, prihode po osnovu članstva u organima udruženja, javnim preduzećima i drugim pravnim licima, kao i druge prihode (ugovor o delu, renta i sl.). Dakle, moraju da prijave svaki dinar koji zarađuju. Osim za sebe, zaposleni u MUP dužni su da prijave i sve prihode koje ostvaruje supružnik, odnosno bilo koji član domaćinstva. I to donekle može imati smisla. Ukoliko je porodica finansijski stabilna, manja je šansa da će taj zaposleni imati potrebu da „naplati neku od svojih usluga“.
Takođe, lice koje popunjava ovaj obrazac je dužno da pruži podatke i o celokupnoj imovini koja se nalazi u njegovom vlasništvu ili suvlasništvu, kao i imovinu koja pripada članovima domaćinstva. Tu spada prijava nepokretne imovine u zemlji i inostranstvu, pokretne stvari koje podležu registraciji kao što su motorna vozila, plovila, oružje i tome slično. Najzanimljiviji podatak koji se ovde traži jeste prijava „pokretne stvari veće vrednosti“ pod čime se podrazumevaju zbirke, dragocenosti, umetnički predmeti itd, a da pri tom nigde nije jasno definisana donja granica „veće vrednosti“.
U poslednjem delu ovog Obrasca, zaposleni je dužan da navede za sebe i sve članove domaćinstva depozite, dugovanja i potraživanja kao što su pozajmice, presude za naknadu štete i sl, sa navođenjem naziva i sedišta banke (odnosno finansijske organizacije), broja računa, koji je iznos u pitanju i koja valuta.
Iako je uvođenje provere imovine pozitivna antikoruptivna mera, ona ima nekoliko nedostataka. Ima nedorečenih stvari u Obrascu koje bi trebalo preciznije definisati - koja su to visokorizična radna mesta u policiji, kao i da se jasno definiše donja granica za „pokretne stvari veće vrednosti“. Neophodno je da ova mera bude u potpunosti primenjiva i da se što pre definišu ključni elementi kako bi se ostvarili željeni ciljevi.
Ana Milosavljević
Beogradski centar za bezbednosnu politiku