izvor: Evropska komisija
Struktura programa i prioriteti
Zasnovani na evaluacijama raspoloživih fondova tokom prethodnih sedmogodišnjih programskih perioda, te na konsultacijama sa zainteresovanim stranama, predlozi Evropske komisije prepoznaju četiri glavna zajednička izazova koje bi trebalo prevazići novim finansijskim mehanizmima. U prvom redu ističe se usmerenost na fleksibilnije i lakše upravljanje sredstvima kako bi se što bolje odgovorilo na stalno prisutne probleme u sferi migracija, upravljanja granicama i bezbednosti. Jednako važno jeste i pojednostavljenje pravila implementacije zakonskih rešenja, ali i postizanje kohezije i jedinstva akcija pod okriljem finansijskih instrumenata EU. Naposletku, upravljanje zasnovano na performansama cilj je koji prožima kako samu strukturu višegodišnjeg finansijskog okvira 2021 - 2027, tako i predviđene mehanizme nadzora i evaluacije.
Vodeći se političkim prioritetima ,,EU 27“, Evropska komisija inicirala je novi i modernizovani budžetski plan. U srži predloga je grupa instrumenata, od kojih svaki pokriva određenu oblast politika. Tako je područje delovanja predloženog fonda za azil i migracije slično onom koje je do sada regulisao fond za azil, migracije i integraciju (AMIF), uz minimalna prilagođavanja prioriteta. S druge strane, iako je fond za unutrašnju bezbednost (ISF) zadržan u istom obliku, za određene politike u ovoj oblasti predviđeni su novi instrumenti. Tako je uspostavljanje fonda za integrisano upravljanje granicama prvi korak ka zasebnom regulisanju graničnog, viznog i carinskog režima. U okviru budžetskog naslova ,,Migracije i upravljanje granicama“ ovaj novi fond predviđen je kao ključna potpora državama članicama u naporima da zaštite zajedničke spoljne granice Unije. Finansijski instrument za upravljanje granicama i viznim režimom unutar ovog fonda treba da olakša putovanja i trgovinu unutar Unije, ali i da doprinese suzbijanju ilegalnih migracija. S druge strane, posredstvom finansijskog instrumenta namenjenog za opremu za carinske provere, treba da se poboljša jednoobrazno sprovođenje carinskih provera u svim državama članicama, i to kako bi se izbeglo preusmeravanje protoka robe prema najslabijim tačkama. Intervencija Unije u oblasti carinske politike ima za cilj obezbeđenje finansijske potpore za nabavku, održavanje i modernizaciju sistema carinske detekcije u širem smislu.
Posledice uvođenja novih instrumenata
Uspostavljanje novih mehanizama finansiranja u oblasti slobode, bezbednosti i pravde iziskuje (znatno) veća budžetska izdvajanja u odnosu na prethodno programsko razdoblje (2014 - 2020). Predloženi iznos sredstava za delovanje fonda za azil i migracije je 10 miliona 415 hiljada evra, dok dok je za pokretanje fonda za unutrašnju bezbednost predviđen iznos od dva i po miliona evra. Za delovanje fonda za integrisano upravljanje granicama namenjeno je 9,318 milijardi evra, od čega 8,018 za instrument za upravljanje granicama i viznim režimom, a 1,3 milijarde za implementaciju instrumenta namenjenog za opremu za carinske provere. Poređenja radi, Evropska komisija u obrazloženju svog predloga navodi da je za programski period 2014 - 2020 zajedno za AMIF i ISF prvobitno izdvojeno 6,901 milijarde evra, što je kasnije poraslo na 10,788, kao odgovor na migracionu i bezbednosnu krizu.
Zajedničkim naporima do sveobuhvatnog odgovora na izazove
Podeljena nadležnost između država članica i institucija Unije u oblastima politika iz nekadašnjeg trećeg stuba EU otežava usklađeno delovanje i prevazilaženje ključnih problema. Imajući u vidu različite uslove i prakse pojedinih država članica, Evropska komisija podseća da ,,izazovi u oblastima azila, migracija, upravljanja spoljašnjim granicama, prevencije i borbe protiv organizovanog kriminala, terorizma i dr. po prirodi jesu povezani, transnacionalni, i ne mogu da budu adekvatno rešeni ukoliko države članice deluju samostalno.“
Marina Radovanović
Beogradski centar za bezbednosnu politiku
Korisni linkovi:
1. Sažetak Predloga Evropske komisije za novi višegodišnji finansijski okvir (2021 - 2027)