Odluka Evropskog parlamenta o usvajanju izveštaja poslanice Džudit Sargentini u kome iznosi niz primedbi na rad mađarske Vlade izazvala je pravu buru u javnosti, između ostalog i zbog toga što se najavljuje mogućnost pokretanja procedure iz člana 7 Ugovora o Evropskoj uniji prvi put u njenoj istoriji. Implikacije usvajanja Izveštaja analizirale su stažistkinje Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Tamara Stepanović i Jelena Dadić.
foto: Robert Metz / Unsplash
Tekst je sastavni deo trinaestog broja biltena rEUformator - informatora o poglavljima 23 i 24.
Izveštaj Džudit Sargentini (u daljem tekstu: Sargentini izveštaj) poziva Savet da, u skladu sa članom 7 stavom 1 Ugovora o Evropskoj uniji, utvrdi da postoji očigledna opasnost da Mađarska teško prekrši vrednosti na kojima se temelji Evropska unija.
Ističući da Unija mora zaštititi osnovne vrednosti zajedničke svim državama članicama, koje su u ovom slučaju ugrožene, Izveštaj poziva na preduzimanje niza mera usmerenih na očuvanje vladavine prava u Mađarskoj.
Te mere u krajnjem slučaju mogu dovesti do suspenzije njenih prava kao članice u institucijama Evropske unije, što uključuje i gubitak prava glasa njenih predstavnika u Savetu.
Članstvo u Evropskoj uniji, između ostalog, podrazumeva i poštovanje vrednosti na kojima se ona temelji, tj. poštovanje ljudskog dostojanstva, slobode, demokratije, vladavine prava i ljudskih prava, uključujući u to i prava pripadnika manjina. Šta se dešava u slučaju da se jedna država ogluši o takve principe? Mađarska je danas izložena velikom pritisku institucija Evropske unije i njenih država članica upravo zbog mišljenja da njena desničarska Vlada predstavlja rizik po očuvanje vrednosti ove zajednice. Sa druge strane, meta napada mađarske Vlade u većini slučajeva su Evropska unija i lik Džordža Sorosa, a veliki problem predstavlja paralela i poistovećivanje terorizma i migracija, što direktno pospešuje antagonizam prema migrantima. Sargentini izveštaj posvećen je dešavanjima u Mađarskoj i detaljno ističe glavne probleme, kritikujući mađarsku Vladu zbog kršenja demokratskih standarda. Dokument je pripremila poslanica Evropskog parlamenta iz Holandije i predstavnica Evropske zelene partije Džudit Sargentini. U Izveštaju se razmatraju i mišljenja Saveta Evrope, Ujedinjenih nacija i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju. Premijer Mađarske Viktor Orban, poznat po svojim oštrim stavovima prema migrantima i Evropskoj uniji, negira navedene optužbe, dok je šef kabineta mađarskog premijera Gergelj Guljaš doveo u pitanje samu legalnost usvajanja Izveštaja.
Šta se podrazumeva pod članom 7 i njegovim kršenjem?
Fundamentalni principi sadržani su u članu 2 Ugovora o Evropskoj uniji, pa samim tim što određena država postane članica dobrovoljno pristaje na njihovo poštovanje. Član 7, stav 1 Ugovora o Evropskoj uniji predstavlja preventivnu fazu koja omogućava da interveniše u slučaju ozbiljnog kršenja zajedničkih vrednosti, a ta preventivna faza predviđa upravo dijalog sa državom koja se ne pridržava ovog člana kako bi se izbegle potencijalne sankcije. Nakon što ta država članica iznese svoja zapažanja, Evropski savet jednoglasno, na predlog jedne trećine država članica ili Evropske komisije i nakon dobijanja saglasnosti Evropskog parlamenta, može da utvrdi da ta država članica ozbiljno i uporno krši vrednosti iz člana 2. Savet tada kvalifikovanom većinom može odlučiti da toj državi suspenduje određena prava, uključujući u to i pravo glasa predstavnika te države u Savetu, što se do sada još nije desilo nekoj od država članica. Bitna karakteristika člana 7 jeste njegovo područje primene, koje nije ograničeno samo na područja obuhvaćena pravom Unije. Drugim rečima, to znači da bi Unija mogla delovati i u oblasti u kojoj države članice deluju samostalno.
Šta se to Mađarskoj stavlja na teret?
Sargentini izveštaj kao problem prevashodno navodi funkcionisanje ustavnog poretka i izbornog sistema. Nakon ustavne reforme ograničena je nadležnost mađarskog Ustavnog suda, a s tim u vezi postoji zabrinutost i zbog postupka izbora sudija. Navedeno je da se slabi sigurnost trajanja mandata sudija i povećava uticaj Vlade na sastav i rad Ustavnog suda promenom postupka imenovanja sudija, njihovog broja i starosne granice za penziju.Pored toga, ističe se da je kampanja povodom održanih parlamentarnih izbora bila dosta neprijateljska, a da je retorika zastrašivanja otežala biračima mogućnost da donesu odluku koja se temelji na informacijama.
Pitanje korupcije i sukoba interesa je takođe jedno od centralnih pitanja Sargentini izveštaja, s obzirom na to da pomenute pojave veoma ugrožavaju finansijske interese Evropske unije. Naime, Mađarska dobija znatna sredstva iz fondova Unije, tačnije više od polovine svojih javnih ulaganja. Sa druge strane, ima najveći procenat finansijskih preporuka Evropske službe za suzbijanje prevara (OLAF) u vezi sa strukturnim fondovima i poljoprivredom. Na primer, OLAF je 2017. izvršio prekograničnu istragu o potencijalnoj zloupotrebi sredstava Unije u 31 projektu za istraživanje i razvoj. Istraga je otkrila da postoji plan podugovaranja, koji je korišćen kako bi se povećali troškovi projekta i sakrila činjenica da su krajnji dobavljači zapravo bila povezana preduzeća. Nakon završetka istrage, OLAF je dao preporuku Komisiji za povraćaj datih sredstava i izdao pravosudne preporuke mađarskim pravosudnim telima. Generalno, prema Izveštaju o suzbijanju korupcije Evropske komisije iz 2014. godine korupcija u Mađarskoj smatra se veoma raširenom (89%). Indikativno je da je Mađarska odlučila da neće učestvovati u osnivanju Kancelarije evropskog javnog tužitelja zaduženog za istraživanje i procesuiranje počinitelja kaznenih dela protiv finansijskih interesa Unije.
Kršenje evropskih principa jasno se može pronaći i u sferama akademskih sloboda i delovanja stranih univerziteta u Mađarskoj, s obzirom na to da su uvedena znatno stroža pravila za njihovo funkcionisanje (naročito je na udaru Centralnoevropski univerzitet). Pri tome se zanemaruje činjenica da su ti univerziteti i njihovi studenti zaštićeni međunarodnim i nacionalnim pravilima o akademskoj slobodi, slobodi izražavanja i okupljanja, te pravom na obrazovanje.Takođe, smatra se da Mađarska, vođena navodno sprečavanjem pranja novca i finansiranja terorizma, ograničava slobodu udruživanja, čime se direktno pogađa zakonito delovanje nevladinih organizacija, posebno u oblasti zaštite ljudskih prava. Mađarske vlasti primenu oštrije regulative inostranog finansiranja organizacija civilnog društva pravdaju upravo pomenutim razlozima, ne ustručavajući se da date organizacije etiketiraju kao "strane plaćenike,” dovodeći time u pitanje njihovu legitimnost.
Sargentini izveštaj posebno kritikuje nepoštovanje prava pripadnika manjina i ističe zabrinutost zbog pogoršanja situacije kada je reč o rasizmu u ovoj državi. Najčešći vid netolerancije ogleda se u diskriminaciji i nasilju prema Romima, posebno u oblasti obrazovanja, stanovanja i zapošljavanja, zatim u antisemitizmu, pojavi ksenofobije usmerene protiv migranata, te netrpeljivosti prema pripadnicima LGBT populacije, siromašnima i beskućnicima. U Izveštaju se ističe da je Mađarska u oblasti prava migranata, tražilaca azila i izbeglica prekršila ne samo principe Evropske unije, nego i međunarodno pravo. Zlostavljanje migranata, širenje mera ograničenja na granicama i nov mađarski zakon kojim se predviđa obavezno zadržavanje svih tražilaca azila, uključujuči u to i decu, nisu u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Svi navedeni nalazi, kao i mnogi drugi, govore da su vrednosti navedene u članu 2 Ugovora o Evropskoj uniji ugrožene, te da je apsolutno neophodno pokrenuti postupak u skladu sa članom 7 Ugovora.
Reakcija mađarskih vlasti?
Mađarski premijer Viktor Orban reagovao je veoma burno, te je koristeći ratobornu retoriku istakao da je njegova Vlada na meti prvenstveno zbog svojih antiimigracionih stavova i da će Mađari nastaviti da brane svoje granice ako bude trebalo i od same Evropske unije. Orban je više puta ponovio da Mađarska nema nameru da menja svoju politiku prema migrantima, kao ni tretman koji ima prema organizacijama civilnog društva, pa nema naznaka da će ovaj Izveštaj ublažiti njegove stavove. Sa druge strane, kako je u Evropskom savetu potrebna jednoglasnost da bi u krajnjoj instanci bile zaista i uvedene sankcije optuženoj državi, te da je malo verovatno da će jednoglasnost biti postignuta, ostaje da se vidi kako će Brisel i Mađarska prevazići ovu krizu u međusobnim odnosima.